Opet moram da sastavim dva dana u ovom svom dnevniku. Juče je bilo odlično, fenomenalno. Dan kao iz snova. Vedro, sunčano, hladno, bez vjetra. Idealnije za skijaše ne postoji.

Otišao sam do staze Novak Đoković, uživao u šetnji. Kasnio sam sa dolaskom. Imao sam porodičnih obaveza, pa sam se na planini našao tek oko 10 časova, a nije mi se dalo skije vaditi iz automobila. Posvetio sam se radu, snimio dvoje priče i lagano se spustio ko Stoleta u njegov restoran. Zatekao sam ga sa zetom Draganom i kćerkom Mirjanom.

Naravno, opet prijateljski drugarski razgovor i onda je uslijedio povratak kući.

To sada već postaje prava avantura. Vozači koji dolaze iz suprotnog pravca postali su prava opasnost. Sijeku krivine, voze sredinom ceste…Kao da su samo oni na putu. Nekada požalim što je očišćeno sve do asfalta. Ima nas svakakvih.

Jutros sam imao takođe nekih obaveza., ali sam to brzo završio i pravac Vučiji Most, to vam je parking od gondole Partizan, na stazi Novak Đoković.

Ubrzo smo kompletirali tv ekipu i cilj nam je bio vrh Poljica. Brzo smo se obreli na tom prostoru. Malo se snimalo, malo se vozio dron. Bilo je vrlo uspješno. Na putu ka kući informacija da me večeras čekaju na stazama, ide novogodišnje skijanje.

Nema se kuda, valja paliti mašinu i ići oko 22 časa na planinu. Uskijaćemo u 2025. godinu. Da probamo i to!