Atina 1896. TERMIN: 6. – 15. april 1896. UČESTVOVALO: 14 nacija, 241 takmičar (bez žena). BROJ DISCIPLINA:43. SVEČANO OTVARANJE: nije ga bilo. SVEČANO ZATVARANJE: učestvovali samo osvajači medalja. Predvodio ih je Spirdon Luis, pobednik maratona. OTVORIO IGRE: Njegovo veličanstvo kralj Đorđe Prvi (Grčka). JUNAK IGARA: Pobednik maratonske trke Spiridon Luis (Grčka) dočekan je ovacijama je 100.000 gledalaca. Bilans medalja: SAD 20 (11 – 7 – 2), Grčka 45 (10 – 16 – 19), Nemačka 13 (6 – 5 – 2). Ukupno 12 nacija osvajalo trofeje. PRVA DISCIPLINA:

Kvalifikaciona trka na 100 metara. Pobedio Amerikanac Frensis Lejn. U finalu je kasnije bio četvrti. PRVI OLIMPIJSKI POBEDNIK: Amerikanac Džejms Konoli u troskoku. PRVO ODLAGANjE TAKMIČENjA: veslačka i jedriličarska takmičenja odložena su zbog lošeg vremena. Plivači su ipak borili za medalje.Pobednik u trci na 1.200 metara bio je Mađar Alfred Hojoš je rekao da ga je želja da preživi bila jača od želje da pobedi jer je temperatura vode u zalivu Zea kod Pireja bila – 15 stepeni. Sportisti Kraljevine Srbije nisu učestvovali, ali je pristvovao kralj Srbije Aleksnadar Prvi Obrenović kao počasni gost grčkog kralja Đorđa Prvog. Srpska zastava bila je podignuta na olimpijskom stadionu uz intoniranje himne u čast kralja Aleksandra. MOMČILO TAPAVICA, PRVI NAŠ ČOVEK UČESNIK OLIMPIJSKIH IGARA Iz Nadalja na Olimp Na prvim Olimpijskim igarama 1896. učestvovao i jedan naš čovek – Momčilo Tapavica. Borio se pod zastavom Austrougraske, i sve do nedavno, nije se znalo da je on prvi našijanac koji je osvojio olimpijsku medalju – bronzanu u tenisu. U "Velikoj knjizi o olimpijskim igrama " Dejvida Valešinskog, naveden je, prvo, kao Grk među osvajačima teniskih trofeja, i tek nedavno, zahvaljujući i radu našeg kolege iz Politike Živka Baljkasa, otkriveno je da je ovaj sjajni sportista rodom iz Nadalja. U poslednjem izdanju knjige Valešinskog iz 2012. koju zovu i „Olimpijska biblija“, uz ime Tapavice stoji i odrednica dve zemlje HUN/JUG. Momčilo Tapavica se rodio 1872. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, a kao stipendista Matice srpske je završio - arhitekturu. Isticao se kao sportista, i posebno je u toku studija u Budimpešti došla do izražaja njegova ljubav prema sportu. Uskoro je postao poznat širom Austrougarske, kao sjajan student i vrhunski sportista, pa je uvršten u reprezentaciju za prve olimpijske igre u Atini 1896. Tadašnji predsednik Mađarskog olimpijskog komiteta, blizak saradnik barona Pjera de Kubertena, dr Ferenc Kemenji (dugo godina generalni sekretar MOK, inače rođen u Zrenjaninu, gde postoji njegov spomenik), u memoarima posebno beleži rezultate Momčila Tapavice. Istakao je da je Tapavica natprosečno intelegentan, uporan i borben, ali da je u želji da se na prvim olimpijskim igrama domogne medalje precenio snage u disciplinama koje su mu najviše ležale pošto je bio prvak Austrougarske u rvanju grčko rimskim stilom i u dizanju tegova sa dve ruke. - Pun snage, precenio je mogućnosti i povredio se već u prvoj disciplini, dizanju tegova jednom rukom – napisao je dr Ferenc Kamenji. – Povredio je rame, ali je ne obazirući se na povredu, nastavio da se takmiči i to u težoj disciplini, dizanju tegova sa dve ruke i osvojio peto mesto. Nezalečen, kroz dva dana je učestvovao na rvačkom turniru i zauzeo je četvrto mesto. Da je bio zdrav, sigurno bi osvojio dve zlatne medalje... U memoarima se ne spominje bronza u tenisu, ali ona je – zabeležena. Posle olimpijskih igara posvetio se arhitekturi. Projektovao je zgradu Matice srpske u Novom Sadu, stari železnički most preko Dunava kod Novog Sada, hotel Boku u Herceg Novom, zgradu nemačke ambasade i Državne banke na Cetinju. Sa porodicom, nastanio se u Puli gde je i umro 1949.

Pariz 1900. TERMIN: 14. maj – 28. oktobar. UČESNICI: 997 olimpijaca (22 žene – prvi put učestvovale i 975 muškaraca).Ukupno 24 nacije. Igre su organizovane u okviru Svetske izložbe i bile su u mnogome pod velikim uticajem organizatora, a ne Kubertena i MOK. SPORTOVA: 18. Ukupno 95 disciplina. SVEČANO OTVARANJE: Nije ga bilo. SVEČANO ZATVARANJE. Nije ga bilo. PRVE ŽENE UČESNICE OI: gospođa Broh i gospođica Onier (Francuska, kroket). PRVA TAKMIČARKA – OLIMPIJSKA ŠAMPIONKA: teniserka Šarlota Kuper (V. Britanija). HEROJ IGARA: Iako

se Džesi Ovens (SAD, Berlin 1936.) stalno pominje kao prvi osvajač četiri zlatne medalje na OI, istina je – drugojačija. Amerikanac Alvin Krenclajn je bio heroj u Parizu, pobedio je u skoku u dalj, 60 m, 110 sa preponama i 200 sa preponama. On je ujedno i prvi sportista – olimpijac u bilo kom sportu sa četiri trofeja. PRVI OSVAJAČI PET MEDALjA: Amrikanci Džon Tjuksberi i Irvin Bakster su prvi sportisti sa pet medalja na jednim igrama. Obojica imaju po dva zlata. BILANS MEDALjA: SAD 50 (21 – 14 – 15), Francuska 66 (18 – 27 – 21), V. Britanija 28 (12 – 9 – 7). Ukupno 20 zemalja osvajalo medalje. KURIOZITETI: U reprezentacijama su mogli da se takmiče sportisti iz različitih zemalja. Plivalo se u Seni i to nizvodno, pa su rezultati bili – fantastični. Održane su i discipline koje pre i posle Pariza više nisu viđene: skok sa konjem u vis i u dalj, plivački višeboj uključujući i penjanje uz motku, preskakanje poređanih čamaca i ronjenje ispod njih. Prvi i jedni put dodeljena novčana nagrada: Francuz Alber Aja je pobedio u mačevanju (mač, amateri i učitelji mačevanja) i dobio je nagradu od 3.000 franaka. NAJMLAĐI UČESNIK: Na ovim Igrama stvorena je legenda o najmlađem učesniku u istoriji OI. Posada holandskog dvojca sa, uzela je iz publike jednog malenog francuskog dečačića da im bude kormilar u finalnoj trci 26. avgusta. On je učestvovao na ceremoniji dodele trofeja (nisu deljene medalje već razni suveniri), čak postoji i fotografija, potom se izgubio i nikada nije pronađen niti je zabeleženo ime. Pretpostavlja se da je najmlađi učesnik. Bio je toliko lak da su Holanđani morali da stave teg od pet kilograma u čamac. Zvanično, najmlađi učesnik je Dimitrios Loundras (Grčka) koji je u Atini 1896. takmičio u gimnastici i imao je 10 godina i 218 dana (ekipno, razboj).

Sent Luis 1904. TERMIN: 1. jul – 23. novembar 1904. UČESNICI: 645 (šest žena i 639 muškaraca). Ukupno 12 nacija. SPORTOVA: 17 sa 91 disciplinom. SVEČANO OTVARANJE: Treće Olimpijske igre otvorio Dejvid Frensis predsdnik organizacinog komiteta Svetske izložbe u državi Lujzijana. SVEČANO ZATVARANJE: nije ga bilo. PRVI PUT: Igre su održane van Evrope. Dodenjivane su medalje, zlatna srebrna i bronzana. U program su uvedeni boks i rvanje slobodnim stilom. Dvojica maratonaca iz Afrike postali su prvi olimpijci sa ovog kontineta upravo u Sent Luisu. Bili su članovi glumačke ekipe koja je izvodila scene iz Burskog rata. Prvi crni sportisti koji su osvojili olimpijske medalje bili su Amerikanci Džordž Poudž (bronza na 400 prepone) i Džozef Stadler (srebro u skoku uvis iz mesta) 31. avgusta. Prvi i jedini put MOK nije odredio domaćina, već predsednik SAD Teodor Ruzvelt. Konkurisao je i Čikago kome su bili naklonjeni mokovci, ali je presudio glas Ruzvelta. Na otvaranju su sportisti prvi put stupali pod zastavom svoje zemlje. Prvi olimpijski pobednik sa lažnim državljanstvom bio je "Amerikanac" Džulijus Lenhart (gimnastika, višeboj, pojedinačno i ekipno). Tek 1974. njegov sin je priznao da je tada bio Austrijanac i da se zvao Julijus. Prvi i jedni osvajač dve medalje u boksu na jednim Igrama bio je Oliver Kirk (SAD) koji je posle zlata u perolakoj kategoriji skinuo nekoliko kilograma i pobedio u bantamu. U svakoj kategoriji imao je po – jednog rivala. JUNAK IGARA: Američki gimnastičar Džordž Ajzer, osvojio je šest medalje tri zlata, dva srebra i bronzu, iako je bio invalid. Nije imao levu nogu i nadmetaso sa sa – drvenom. Američki atletičar iz Čikaga Džejms Lajtbodi, osvojio je tri zlata – na 3000 stipl, 800 metara i potom na 1.500 metara uz – svetski rekord. BILANS MEDALJA: SAD 197 (62- 66 – 69), Nemačka 12 (4- 4 -4) Kanada 6 (4 -1 -1). Ukupno 11 zemalja osvajalo trofeje. KURIOZITETI: Ponovljena je greška iz Pariza, kada su OI bile deo Svetske izložbe, ovog puta pod pristkom predsednika Ruzvelta koji je spojio izložbu u Sent Luisu i - Olimpijske igre. Trajale su četiri i po meseca. Od 91 discipline u samo 42 su učestvovali i sportisti koji nisu bili – Amerikanci. Jedna od najbizarnijih disciplina bila je "ronjenje na dužinu". Održano je takmičenje žena u boksu. MOK je kasnije ovu i još oko 300 "disciplina" u Sent Luisu izbrisao sa liste zvaničnih i nije priznao medalje, naročito one koje su održane u toku "Antropoloških dana" rezervisanih samo za sportiste čija koža nije – bela.

London 1908. TERMIN: 27. april – 31. oktobar 1908. UČESNICI: 2.008 OLIMPIJACA (37 žena i 1.971 muškarac). Ukupno 22 zemlje. SPORTOVA: 22 sa 110 disciplina. SVEČANO OTVARANJE: Igre je svečano otvorio kralj Edvard Sedmi BILANS MEDALJA: V. Britanija 146 (56 – 51 – 39), SAD 47 (23 – 12 – 12), Švedska 25 (8 – 6 – 4). Ukupno 20 zemalja osvajalo trofeje, prvi put Rusija, Novi Zeland, Finska i Južna Afrika. PRVI PUT: Prvi put delegacije NOK su marširale pod zastavom svoje zemlje i sa svečanim uniformama na stadionu. Prvi put priznati su svetski rekordi na takmičenju na Olimpijskim igrama. U plivanju, u pet od šest disciplina rezultati su priznati za svetske rekorde. Prvi put su igre dodeljene jednom gradu, a potom – prebačene u drugi. Rim je dobio organizaciju odlukom MOK. Međutim, erupcija Vezuva 1906. i velika budžetska izdvajanja da se pomogne stanovništvu, prisilili su italijansku vladu da otkaže organizaciju i uskočio je London. Prvi put su na programu bili skokovi u vodu u hokej na travi. Prvi put je održano takmičenje u umetničkom klizanju kao olimpijska disciplina. Prebačeno je 1924. u program zimskih OI kada su ustanovljene. Prvi put brat i sestra osvojili su olimpijske medalje na istim igrama. Streličari Vili i Loti Dod (V. Britanija) su osvojili zlato, odnosno srebro. Vili Dod je pobedio na 41. rođendan. Ove igre su bile igre – veterana. Oskar Švan (Švedska) pobedio je u streljaštvu (trčeći vepar) kada je imao 60 godina. Kasnije je pojedinačno i u ekipi osvajio još tri zlata i 1920.je sa 72 godine i 279 dana postao najstariji osvajač medalje u istoriji igara. Prvi fudbaler koji je na olimpijskom turniru postigao deset golova bio je Danac Sofijus Nilsen u meču sa Francuskom – druga ekipa (17:1). Prvi put jedan naš čovek, Pol (Pavao, Pavle) Radmilović poreklom iz okoline Dubrovnika, osvojio je – olimpijsko zlato. U Londonu je bio član pobedničke ekipe V. Britanije u vaterpolu i u plivanju kao član zlatne štafete na 4 puta 200 kraul. U vaterpolu je bio član zlatne reprezentacije i 1912. i 1920. Sa golmanom Čarlsom Smitom, pune 72 godine je držao britanski rekord - tri zlatne uzastopne medalje. Stiv Redgrejv (veslanje) je ovo nadmašio 1996. u Atlanti – četiri zlata. Prvi osvajač zlatne medalje za Rusiju koja je debitovala u Londonu bio je klizač Nikolaj Panin. Ovo mu je bilo umetničko ime. Zvao se Nikolaj Aleksandrovič Kolomejkin. HEROJ IGARA: Američki atletičar Rej Ivri. Osvojio je dva zlata u skoku uvis i skoku u dalj iz mesta i tako postao prvi čovek u istoriji koji je na tri uzastopna olimpijska atletska takmičenja osvojio osam zlatnih medalja u pojedinačnoj disciplini. Tri zalta je imao u Parizu i Sent Luisu. Ovo je i dalje rekord. TRAGIČAR IGARA: Italijan Dorando Pjetri, vodio je u maratonu do samog cilja. Tada je potpuno, iscrpljen, pao. Ustajao je nekoliko puta, a jednom je krenuo u pogrešnom pravcu. Kada se na stadionu pojavio drugoplasirani, Amerikanac Džon Hejes, organizator trke Džek Endrju je, sa još jednom osobom podigao Petrija i preneli su ga preko linije cilja. Za ovu drugu osobu se veruje da je bio pisac Konan Dojl, tvorac Šerlok Holmsa koji je na Igrama bio izveštač "Dejli mejla". Petri je diskvalifkovan (prva diskvalifikacija u istoriji zbog pomoći sudija takmičaru) i zlatna medalja je pripala Hejesu. U Londonu je staza prvi put bila 41,195 kilometra.

Stokholm 1912. TERMIN: 5. maj – 27. jul 1912. UČESNICI: 2.407 olimpijaca (48 žena i 2.359 muškaraca).Ukupno 28 nacija. SPORTOVA: 14 sa 102 discipline. SVEČANO OTVARANjE: pete olimpijske igre modernog doba svečano je otvorio švedski kralj Gustav Peti na olimpijskom stadionu. SVEČANO ZATVARANjE: Nije ga bilo. PRVI PUT: Sportisti Srbije prvi put su učestvovali na Olimpijskim igrama, atletičari Dušan Tomašević (100 m) i Dragutin Tomašević (maraton). Vođa puta bio je kapetan Svetomir Đukić, osnivač Srpskog olimpijskog kluba (komiteta) 1910. Na ovim igrama Srpski olimpijski klub primljen je u članstvo MOK, a Svetomir Đukić je postao prvi Srbin i Jugosloven koji je postao član MOK. Uvedeno elektronsko merenje vremena u atletici. Moderni petoboj postao olimpijski sport. Prvi put su se takmičile žene u plivanju i skokovima u vodi. Prvi put jedna zemlja se usprotivila MOK. Švedske je zabranila da se održi bokserski turnir. Prvi put Olimpijske igre su finansirane od igara na sreću (prihod 665.000 dolara od državne lutrije). Prva (od dve žrtve) na olimpijskim igrama bio je Francis Lazaro portugalski maratonac, koji je posle deset kilometra kolabirao zbog vrućine i po svemu sudeći urođenih srčanih problema. Prebačen je u bolnicu, ali je 14. jula preminuo. Prvi put je propisana sportska oprema: žene su mogle da plivaju samo u kostimima čije nogavice su smele da budu do deset santimetra iznad kolena. U plivanju je prvi putu prikazan kraul. Prvi put dodeljene su medalje u književnosti (do 1948. kao međunarodni konkurs) kao olimpijskoj disciplini(uz muziku, slikarstvo i arhitekturu). Pobednicu su bili Georg Hohod i Martin Ešenbah. Nisu se, međutim, pojavili da prime nagradu za svoju "Odu sportu" a kasnije je Pjer de Kuberten prznao da je "Oda sportu" njegovo delo! Prvi predsednik nekog nacionalnog olimpijskog komietata (i do sada jedini ) koji je u vreme predsednikovanja osvojio olimpijsku medanju bio je Oto Heršman (Austrija) - srebro – mačevanje, sablja, ekipno. Umro je u koncentracionom logoru 1942. JUNAK IGARA: Američki atletičar, petobojac i desetobojac, Džejms Torp. Prvo je pobedio u petoboju, a posle tri dana i u desetoboju sa svetskim rekordom. Njegov rezultat u desetoboju je toliko bio ispred tog vremena, da bi recimo 1948. bio dovoljan za – srebro. Po njemu je u Pensilvaniji nazvan grad Torpvil i u njemu je spomenik, poklon kraljevske švedske porodice sa uklesanim tekstom: "Gospodine, vi ste najveći atletičar sveta". Ove reči je kralj Gustav Peti izgovorio prilikom proglašenja pobednika u Stokholmu. BILANS MEDALjA: SAD 244 (78 – 84 – 82), Nemačka 12 (4 – 4 – 4), Kanada 6 (4 – 1 – 1). Ukupno devet zemalja osvajalo medalje. KURIOZITETI: U Stokholmu je održana najduža biciklistička trka u istoriji Olimpijskih igara - 320 km. Pobednik Oki Lusi iz Južne Afrike je vozio 10:42,39 časova do – zlata. Rvački polufinalni meč u poslednjoj kategoriji između Estonca Martina Klajna i Finca Kohlemainena trajao je – 12 časova (nije bilo vremenskog ograničenja). Klain je pobedio, ali je bio toliko iscrpljen da nije učestvovao u finalu. U finalnom rvačkom meču u poluteškoj kategoriji Šveđanin Andres Algren i Finac Ival Boling rvali su devet časova ne mogavši da "tuširaju" jedan drugoga. Sudije su zbog premora rivala, odlučile da prekinu meč. Odluka je bila Solomonska: proglašeni su osvajačima – srebrnih medalja. Prvi put prilikom izgradnje stadiona, napravljena je greška. Atletska staza je bila dugačka 380,33 metara umesto 400 metara, pa je bilo neophodno da se pronađe čak 11 različitih startnih pozicija.