Dobro čuvan: Simin je često bi između dvojice Inđijaca - foto: V. Jankov

Ništa od prekida posta Bečejaca. Puna dva meseca ne znaju za pobedu. Inđijski „železničari“ su se snašli u Bečeju, mada u gradu kraj Tise već više decenija ne postoji železnička pruga. Jedan pravi potez strelca Filipa Ivelje je odlučio. Ko zna da li bi sledeći put u istoj situaciji tako reagovao. Sada jeste i tri boda su na kontu Inđijaca.

- Nama se uvek desi da mi ne materijalizujemo našu priliku, koje inače teško stvaramo, a rival svuju pogodi i bodovi odlaze. Nije bilo realno očekivati da se mi nadigravamo sa kvalitetnijim rivalom, ali morali smo s više žara da uđemo u igru. Međutim, kada se zna da imamo par igrača koji su iz povreda letos ušli u trenažni proces i nisu mogli da se prireme najbolje, da nam je kapiten Tutnjević izostao zbog povrede, a Vuk Vještica zbog isključenje tri dana ranije u kupu, da je Nemanja Vještica igrao rovit, da je kod 0:0 Tomčić iz izgledne prilike pogodio golmana, onda krajnji epilog ne iznenađuje. Valjda će se i nama negde vratiti. Imamo do kraja polusezone dve utakmice kod kuće i ako, najzad, pobedimo, eto bežanja sa pretposlednje pozicije na tabeli, a onda u zimskom prelaznom roku moramo da angažujemo u svakoj liniji po jednog kvalitetnijeg igrača, razmišljnje je trenera Bečejaca Milorada Janjuša.

Nije realno očekivati da Bečejci iznenade Naftagas u Elemiru i OFK Kikindu na severu Banata, ali ako bi se pobedili „fenjerdžija“ Borac i Novi Sad u poslednjem kolu jesenje polusezone kraj Tise, eto bodovne zalihe za nadu u opstanak. Nada, ipak, poslednja umire.

V. Jankov