Slabo popunjene tribine su najbolji pokazatelj trenutnog stanja u bečejskom fudbalu - foto: V. Jankov  

Bečejski fudbal nikad lošiju sezonu nije imao iza sebe, ali, ipak, ima pozitivnih stvari u svemu što su dešavalo u aktuelnoj sezoni srpsoligaškog karavana. Totalno dijametralne suprotnosti, ali su istinite. Evo i pojašnjenja.

Za prvu konstataciju ne treba mnogo trošiti reči. Završili su sezonu kao poslednji na tabeli vojvođanskog srpskoligaškog karavana sa samo sedam bodova, od mogućih 90, i svi su osvojeni u jesenjem delu prvenstva. Znači, proleće je, rezultatski gledano, bez osvojenog boda i, što je posebno zanimljivo, sa samo jednim datim golom, a iz svoje mreže su vadili loptu, čak, 189. puta! Svaki dalji komentar je suvišan.

Očekivalo se da će podmlađivanje sastava otkloniti neke nedoumice i da će se pojaviti neko novo ime koje će narednih sezona biti oslonac ekipe. Međutim, golobradi mladići su samo potvrili da se sa mlađim kategorijama nije kvalitetno radilo i malo ko, ili niko, od njih neće imati mesta u periodu koji dolazi. Želi li se povratak u srpskoligaško društvo, sastav će morati da doživi totalnu rekonstrukciju, jer bi aktuelni bio „meta za potkusurivanje“ i sledeće sezone na vojvođanskom „severu“.

Iako je bilo najava da će se period kada rezultati nisu imperativ iskoristiti za neophodna infrastrukturna ulaganja. Čak je bila najava da će se izgraditi podzemna betonska ograda, čime bi se teren zaštitio od krtica. Jer, dok one, umesto igrača, kolo vode na terenu, oivičeni travnati prostor je prava „grbavica“.

U klubu nema ljudi koji bi mogli nešto konkretnije da kažu o koracima koji slede. Predsednik Nedeljko Vasić je odavno podneo ostavku, ali nju nema ili ne želi bilo ko usvoji. Zašto? Pa, nemaju alternativu. Međutim, ako žele iole iskorak u radu tokom vremena koje dolazi, moraće stvari sa „mrtve tačke“ da pomere.

V. Jankov