Sijudad Meksiko 1968. TERMIN: 12. – 27. oktobar 1968. UČESNIKA: 5.516 olimpijaca (781 žena i 4.735 muškaraca). Ukupno 112 nacija. SPORTOVA: 20 sa 172 discipline. SVEČANO OTVARANjE: 19.olimpijske igre modernog doba, otvorio je predsednik Meksika Dijaz Orda. OLIMPIJSKA ZAKLETVA: Pabio Luđo Garado (atletika, u ime sportista). UPALILA OLIMPIJSKI PLAMEN: Norma Enriketa Basilio de Sotelo (Meksiko, atletika). BILANS MEDALjA: SAD 107 (45 – 28 – 34), SSSR 91 (29 – 32 – 30), Japan 25 (11 – 7 – 7). Jugoslavija je osvojila 8 trofeja (3 – 3 – 2) i zauzela je 14. mesto u konkurenciji 44 zemlje koje su osvajale medalje. PRVI PUT: Prvi put igre su održane na nadmorskoj visini većoj od 2.000 m (2.277). Prvi put je učestvovalo više od 100 zemalja. Prvi put plamen je zapalila

takmičarka, Norma Enriketa Basilio de Sotelo, inače Indijanka. Prvi put Nemačka DR je samostalno učestvovala na igrama i osvojila 25 medalja (9 – 9 -7) zauzevši peto mesto. Prva naša olimpijka koja je osvojila zlatnu medalju postala je Đurđa Bjedov (plivanje, 100 prsno) i ona je i prva olimpijska šampionka jer je ova diciplina uvedena na program u Sijudad Meksiku. Na 200 prsno osvojila je bronzu. Prvi olimpijski trijumf zabeležili su naši vaterpolisti, posle tri srebra. Pobedili su u finalu SSSR posle produžetaka sa 13:11. Zoran Janković, naš reprezentativac je prvi vaterpolista koji je na olimpijskim igrama u jednoj utakmici postigao deset golova (u pobedi protiv Japana 17:2). Prvu našu boksersku olimpijsku medalju osvojio je Zvonko Vujin (60 kg, bronza). Prvi put održavanje Igara dovedeno je u pitanje. Dan uoči svečanog otvaranja, vojska je otvorila vatru na trgu u centru grada na mirne demonstrante i ubila 250 osoba. MOK je odbio da se meša, rekavši da je to "unturašnja stvar meksičke države". Prvi put došlo je do bojkota zastave jedne države. Amrički crni olimpijci, Tomi Smit i Džon Karlos, pobednik i trećeplasirani u trci na 200 m, su stajali na pobedničkom postolju pognute glave i podignute ruke na kojoj je bila crna rkuvica, simbol crne snage. Protestovali su protiv prikrivenog, ali sveprisutnog rasizma u američkom sportu i olimpijskoj ekipi. MOK je u ovom slučaju, odmah reagovao. Naredio je NOK SAD da ih vrati kući. JUNACI IGARA: Bob Bimon, američki atletičar postao je svetska zvezda. U Sijudad Meksiku nije skakao u dalj nego leteo 8,90 m i postavio svetski rekord. Nadmašio je stari rekord Bostona (SAD) i Ter Ovanesijana (SSSR) za – 55 santimetra. Interesantno da Bimon nije znao koliko je stvarno skočio. Merenje je bilo u metrima, i tek kada mu je zemljak Boston, saopštio da je leteo više od 29 stopa Bimon je počeo da se raduje. Njegov rekord nadmašen je tek 1991. na SP u Tokiju. Vera Časlavska (ČSSR) umalo nije izostala sa olimpijskog gimnastičkog turnira u Sijudad Meksiku. U aprilu 1968. potpisala je sa još 2.000 intelektualaca i javnih radnika manifest protiv sovjetskog uticaja u ČSSR (među potpisnicima bio je i Emil Zatopek). Prijatelji su je upozoravali (tenkovi SSSR su ušli u Prag u noći između 20. i 21. avgusta 1968.) da će snosti posledice i ona je, bojeći se hapšenja, napustila pripreme. Provela je tri nedelje sakrivena u sobici, bez treninga, ali je vlada pozvala da se pridruži olimpijcima. Došla je u Sijudad Meksiko i osvojila šest medalja: četiri zlatne (višeboj – pojedinačno, razboj, preskok i parter), dva srebra (greda i višeboj – ekipno). Za njenu vežbu u parteru uz muziku "Meksički ples šešira" je ostalo zapisino da je najveće sportsko dostignuće igara u Sijudad Meksiku uz skok Boba Bimona. Uz šest ovih medalja, Časlavska je imala srebro iz Rima (višeboj, ekipno) i tri zlata (greda, preskok i višeboj – pojedinačno) iz Tokija 1964. U toku olimpijskih igara venčala se sa Jožefom Odelžilom, olimpijskim šampionom na 1.500 m. iz Tokija. Časlavska je izabrana za predsednika NOK Čehoslovačke 1989. KURIOZITETI: Američki bacač diska Al Erter, osvojio je četiri zlatne medalje na četiri olimpijska atletska takmičenja. Uvek je pobeđivao zvanične svetske šampione. Erter je izjednačio rekord Paula Elvstrema (Danska, jedrenje) sa četiri uzastopne pobede na OI. Za kenijskog stiplčez trkača Amosa Bivota, u jednom specijalizovanom časopisu napisano je da je u Sijudad Meksiku izmislio specijalno preskakanje prepona sa vodenim rovom jer se boji da ne stane u vodu zbog – krokodila. Bivot je doskakao na ovu preponu, odrazio se i – preskakao vodeni rov a da se ne ukvasi. On je prvi Kenijac koji je u ovoj disciplini osvojio zlato. Kasnije je 3.000 stipl postao zaštitni znak kenijske atletike. JUGOSLAVIJA: Učestvovala je sa 69 sportista (59 muškaraca i deset žena) u 11 sportova: atletika (m i ž), košarka, boks, kajak kanu, biciklizam, gimnastika (m i ž), streljaštvo, plivanje (m i ž), vaterpolo, rvanje i jedrenje. Đurđa Bjedov je sa zlatom i bronzom u plivanju postala prva naša sportistkinja koja je osvojila dve medalje na jednim Igrama. Kasnije su to ponovile Jasna Šekarić 1988. i Aleksandra Ivošev 1996. u streljaštvu takođe sa zlatom i bronzom. Cerar je ponovo osvojio zlato na konju sa hvataljkama. Vaterpolisti su se posle tri srebra okitili i olimpijskim zlatom. Prvu olimpijsku medalju, srebrnu, osvojili su košarkaši. Rvači su nastavili berbu trofeja, Stevan Horvat je u kategoriji do 70 kg osvojio srebro a Branislav Simić u kategoriji do 87 kg bronzu. Bronza Vujina u boksu najavila je uspon ovog sporta na Olimp... Poplava rekorda DOK je sa jedne strane velika visina i razređen vazduh desetkovala redove učesnika u mnogim trkama na duže staze (Ron Klark, svetski rkorder na 10.000 m je kolabirao i završio tek šesti, a na 5.000 i 10.000 m su vremena bila najslabija u poslednjih 16 odnosno 20 godina), sa duge strane došlo je do – poplave rekorda. U svim trkama na 400 m i kraćim, oboreni su svetski rkordi, kao i u obe štafete, i naravno skoku u dalj. U troskoku, svetski rekord su petorica atletičara obarali i popravljali. Neki su se zadržali veoma dugo: Bimonov u skoku u dalj do 1991, a Li Evansa na 400 m od 48,36 je trajao 19 godina. Rekord štafete SAD 4 puta 400 do 2:56,16 trajao je – 24 godine.

Minhen 1972. TERMIN: 26. avgust – 11. septembar UČESNIKA: 7.134 olimpijca (1.059 žena i 6.075 muškaraca). Ukupno 121 nacija. SPORTOVA: 23 sa 195 disciplina. SVEČANO OTVARANjE: Jubilarne 20. olimpijske igre modernog doba otvorio je predsednik Nemačke Gustav Hajneman. OLIMPIJSKA ZAKLETVA: Hajdi Šiler (atletika, u ime sportista), Hanc Polaj (konjički sport, u ime sudija i zvaničnika). ZAPALIO OLIMPIJSKI PLAMEN: Ginter Zah (juniorski šampion na 1.500 m). BILANS MEDALjA: SSSR 99 (50 – 27 – 22), SAD 94 (33 – 31 – 30), Nemačka DR 66 (20 – 23 – 23). Jugoslavija je osvojila 5 medalja (2 – 1 – 2) i zauzela 19. mesto u konkurencij 47 zemalja koje su osvajale trofeje. PRVI PUT: Prvi put odigran je turnir u pravom rukometu (1936. je igran na velikom terenu sa 11 igrača) i prvi olimpijski šampioni postali su jugoslovenski rukometaši. Prvi put jedan naš bokser okitio se zlatnom medaljom. Mate Parlov je trijumfovao impresivno u poluteškoj kategoriji. Od četiri borbe tri je završio u drugoj rundi, a jedan protivnik se predao. Kubanca Karilja je deklasirao u finalu. Sudije su prekinule borbu posle 2,39 minuta druge runde. Rvači su osvjili dve medalje Josip Čorak (90 kg) srebro, a Milan Nenadić (82 kg) bronzu. Bokser Zvonko Vujin (poluvelter) je doneo – bronzu. Prvi put došlo je do terorističkog napada na sportiste na olimpijskim igrama. Osam Palestinaca pripadnika grupe "Crni septembar" upalo je 5. septembra u olimpijsko selo i zarobilo izraelske sportiste tražeći da

vlasti u Tel Aviv u puste na slobodu 250 palestinskih boraca. Pri upadu, ubijen je dizač tegova Jozef Romano i trener Miloš Vajnberg, a u pucnjavi na aerodromu, odakle su teroristi hteli da polete, poginulo je još devet članova izraelskog tima, jedan policajac i petorica terorista Četvorica terorista je uhapšeno. Prvi poraz od kako učestvuju na OI doživeli su američki košarkaši. Posle 62 pobede, 10. septembra su se sastali sa SSSR u finalu. Merioci vremena su označili kraj 50:49 za SAD. Počeli su da slave, kada se umešao Viljem Džons, generalni sekretar FIBA. Tražio je da se, pošto je legendarni trener SSSR Viktor Kondrašin zatražio tri sekunde pre kraja tajm aut, te tri sekunde – odigraju. Tehnički gledano, Džons nije imao pravo da se meša u vođenje utakmice, ali su njegovom autoritetu podlegla zvanična lica i – vreme je vraćeno za tri sekunde. Jedeško je izveo aut, pronašao Aleksanrda Belova pod košem Amerikanaca i on je postigao pobedonosni koš 51:50 za SSSR. Amerikanci su protestovali, uložili žalbu koja je odbijena i iz revolta nisu došli da prime srebrnu medalju. Taj komplet medalja se i danas čuva u jednoj minhenskoj banci. Prvi slučaj dopingovanja koji nije sankcionisan na pravi način, oštetio je naše košarkaše. Igrač Portorika Migel Kol je pao na doping testu i to posle meča sa Jugoslavijom, koji smo izgubili i ispali iz borbe za medalju. Utakmica nije poništena i za utehu plavima je ostala ubedljiva pobeda protiv Portorika u borbi za peto mesto 86:70. Streličarstvo se posle 52 godine vratilo u program. Prvi put je održano takmičenje u kajaku – slalom (divlje vode). Pri put u olimpijsku istoriju ušlo je ime – Sarajevo. Tako se zvao konj na kome je Šveđanin Jan Jonson pobedio u dresuri. Drugi put, upisano je 1984. kada su u Sarajevu održane zimske olimpijske igre. JUNACI IGARA: Američki plivač Mark Špic pobedio je u sedam disciplina na Olimpijskim igrama. Kada je osvojio pet zlata, pretekao je Dona Šolandera, sa šest je postao prvi olimpijac – šestostruki šampion,a sa sedam je ušao među besmrtnike. Trijumfovao je na 100 i 200 kraul i 100 beterflaj, na 200 beterflaj, 4 puta 100 mešovito, 4 puta 100 kraul, 4 puta 200 kraul. Pre toga, Spic je osvojio srebro na 100 beterflaj i bronzu na 100 kraul, kao i dva zlata u štafetama 4 puta 100 kraul i 4 puta 200 karul na Igrama u Sijudad Meksiku. Sa devet zlatnih medalja, Špic je, tako postao, uz Pava Nurmija, Larisu Latinjinu (gimnastika, SSSR) i Karla Luisa, olimpijac sa najviše najsjajnijih odličja. Šejn Guld, australijska plivačica, osvojila je na 200 i 400 kraul i na 200 mešovito zlatne medalje sa svetskim rekordima, na 800 kraul srebro i bronzu na 100 kraul. Sovjetska gimnastičarka Olga Korbut dominirala je na turniru i postala medijska zvezda. Postala je heroina igara. Prvo je u pojedinačnom višeboju na razboju dobila samo 7,5 i na kraju je zauzela – sedmo mesto. Ipak, uspela je da se "vrati u meč" i sa reprezentacijom SSSR osvoji zlato u višeboju, a potom u pojedinačnim takmičenjima po spravama srebro na razboju, zlato na gredi, zlato u parteru i bila je peta u preskoku. Toliko je bila popularna da je pošta u njenom Grodnom morala da angažuje dodatne radnike da razvrstavaju pisma. Po popularnosti nadmašila je Ljudmilu Turiševu šampionku u višeboju, a to se videlo i prilikom turneje gimnastičke vrste SSSR po SAD posle OI u Minhenu, kada su u senci bile i Turiševa i nova olimpijska zvezda Amerike Neli Kim... KURIOZITETI: Filmska zvezda posle Minhena postao je konj Kornišmen Pet, koji je pomogao svojim jahačima da na dva olimpijska turnira 1968. i 1972. pobede u trodnevnom takmičenju. Bio je glavni junak u dva filma 1974. i 1978. Ulrike Mejfart (Nemačka) sa 16 godine je pobedila u skoku uvis i postala najmlađa atletičarka olimpijska šampionka u pojedinačnoj disciplini. Maskota igara bio je Valdi i ovo je prvi put da igre dobiju – zaštitni znak. Posle 12 uzastopnih zlatnih medalja Amerikanaca, sovjetski skakač u vodu Vladimir Rusin je prekinuo ovaj niz. Prekinuta je i serija SAD u pobedama u skoku motkom (16 zlata od 1896.). Istočni Nemac Volfgand Nordvig je trijumfovao. Lizelot Linsenhof (SR Nemačka) je pobedila u dresuri i postala prva žena olimpijski šampion u ovoj disciplini. JUGOSLAVIJA: Učestvovala je sa 128 sportista (115 muškaraca i 13 žena) u 15 sportova: atletika (m i ž), košarka, boks, biciklizam, kajak – kanu, gimnastika (m i ž), rukomet, džudo, veslanje, streljaštvo, plivanje, vaterpolo, dizanje tegova, rvanje i jedrenje. Olimpijski debi imali su naši džudisti i dizači tegova. Vaterpolisti su bili peti, kao i košarkaši. Borzov za istoriju SOVJETSKI atletičar Valerij Borzov ostaće upamćen kao prvi Evropljanin koji je pobedio na 100 i 200 metara na jednim igrama. U Minehnu 1972. je ovaj podvig ostvario uz veliku pomoć trenere selekcije SAD Stena Rajta. Rajt je pogrešno obavestio svoje takmičare Edija Harta i Rej Robinsona o startu četvrtfinalne trke na 100 m koristeći satnicu staru godinu dana. Kada su krnuli na stadion, na autobuskoj stanici na TV monitoru videli su da su eliminacije počele. Seli su u taksije, ali je samo treći Amerikanac, Robert Tejlor, stigao na vreme. Prošao je do finala i – osvojio drugo mesto.

Montreal 1976. TERMIN: 17. jul – 1. avgust 1976. UČESNIKA: 6.084 olimpijca (1.260 žena i 4.824 muškarca). Ukupno 82 nacije. SPORTOVA: 21 sa 198 disciplina. SVEČANO OTVARANjE: 21. olimpijske igre modernog doba otvorila je kraljica Elizabeta Druga. OLIMPIJSKA ZAKLETVA: Pjer Sen Žan (dizanje tegova, u ime sportista) i Moris Forže (atletika, u ime sudija i zvaničnika). OLIMPIJSKI PLAMEN: Prvi put u istoriji zapalile su ga dve osobe - Stefan Prefonten i Sandra Henderson, tinejdžeri od 16 i 15 godina. BILANS MEDALjA: SSSR 125 (49 – 41 – 35), Nemačka DR 90 (40 – 25 – 25), SAD 93 (34 – 35 -25). Jugoslavija je osvojila 8 medalja (2 - 3 - 3) i plasirala se na 16. mesto u konkurenciji 41 zemlje koje su osvajale trofeje. PRVI PUT: Prvi put za naš kajak zlatnu medalju osvojio je Matija Ljubek. Nije važio za favorita ali je sjajno završio trku u kanuu jednokleku na 1.000 m. Uspešan je bio i na 500 m gde je osvojio bronzu. Prvi put smo osvojili i džudo medalju: Slavko Obadov, bronza u srednjoj kategoriji. Bokseri su blistali, Tadija Kačar je postao vicešampioin, a bronzu je osvojio Ace Rusevski. Košarkaši su osvojili srebro. Rvači su se vratili sa dve medalje – Momir Petković – zlato i Ivan Frgić – srebro. Prvi put došlo je do masovnog bojkota igara. Čak 29 zemalja, od toga 27 iz Afrike nisu doputovale, jer je MOK dozvolio da učestvuje selekcija Novog Zelanda, čija je ragbi reprezentacija prekršila zabranu takmičenja u Južnoj Africi i otišla na turneju. Pridružila se Albanija i ona je i naredna tri olimpijska skupa preskočila što je najduži niz bojkota u istoriji OI. Prvi put olimpijski plamen je iz Grčke prenet u Kanadu – laserskim putem, preko satelita. Prvi put jedna atletičarka je na četiri takmičenja na OI osvojila – četiri medalje: Irena Ševinska (Poljska). Na oproštaju u Montrealu pobedila je na 400 m sa svetskim rekordom. Ona je prva i za sada jedina atletičarka koja je osvajala medalje u pet različitih diciplina: 100 m, 200 m, skok udalj, štafeta 4 puta 100 i 400 m – ukupno sedam: tri zlatne, dve srebrne i dve bronzane. Prvi put jedna plivačica je osvojila četiri zlata uz četiri svetska rekorda. Superzvezda Nemačke DR Kornelija Ender je slavila na 100 i 200 kraul, 100 beterflaj i

u štafeti 4 puta 100 m kraul. Prvi put održan je košarkaški turnir za žene i pobedile su košarkašice SSSR. Zvezda je bila 2,11 m visoka Uljana Semjonova. Imala je prosek 19,4 koša po meču uz 12,4 skoka. Prvi put uvedene su ženske discipline u veslanju, kao i rukomet za žene. JUNACI IGARA. Na gimnastičkoim takmičenju zablistala je Nađa Komaneči (Rumunija). Prvi put jednoj gimanastičaru dodeljena je čista desetka. Ova 14 - godišnjakinja je postala zvezda igara, a zablistala je na EŠ 1975. sa 13 godina, kada je osvojila četiri zlatne medalje i srebro! U Montrealu je osvjila tri zlata - razboj, greda i višeboj, jedno srebro (višeboj – ekipno) i bronzu (parter). Samo je u preskoku ostala bez medalje. Desetkama su je nagradile sudije za vežbe na gredi i razboju. Ukupno je dobila sedam desetki. Nastavila je zlatni niz i u Moskvi 1980. Postala je olimpijska šampionka na razboju, prvi put u parteru, a u višeboju je bila – druga. Zlatni dubl u atletici zabeležio je Alberto Huantorena (Kuba) 400 i 800 m. U ekipnim sportovima, blistala je fantastična serija japanskih odbojkašica. One su dobile sve mečeve sa 3:0 i samo je u jednom setu protivnik osvojio dvocifren broj poena. KURIOZITETI: Prvi sportista koji je prevarom pokušao da dođe do olimpijskog zlata bio je reprezentativac SSSR Boris Onišenko. Bio je drugi u Minhenu 1972. u mačevanju – mač. U Montrealu je tako naštelovao oružje da je i bez "tuša" aparat registrovao poen koristeći se prekidačem u dršci. Diskvalifikovan je čim je prevara otkrivena. Amerikanac Džon Montgomeri je prvi plivač koji je 100 kraul preplivao za manje od 50 sekundi – 49,99. JUGOSLAVIJA: Učestvovala je sa 88 sportista (83 muškaraca i 5 žena) u 14 sportova:atletika (m i ž), košarka, boks, kajak kanu, biciklizam, rukomet, džudo, veslanje,streljaštvo, streličarstvo, plivanje (m i ž), vaterpolo, dizanje tegova, rvanje. Debitovali su streličari.

Moskva 1980. TERMIN: 19. jul – 3. avgust 1980. SPORTISTA: 5.179 (1.115 žena i 5.064 muškarca). Ukupno 80 zemalja. Prvi put precizno evidentiran broj novinara: 5.615 (štampa 2.685, elektornski mediji 2.930). SPORTOVA: 21 sa 203 discipline. SVEČANO OTVARANjE: 22. olimpijske igre modernog doba otvorio je predsednik SSSR Leonid

Brežnjev. OLIMPIJSKA ZAKLETVA: Nikolaj Andrijanov (gimnastika, u ime sportista) i Aleksandar Medved (rvanje, u ime sudija i službenih lica). OLIMPIJSKI PLAMEN: Olimpijski plamen zapalio je proslavljeni košarkaš Sergej Belov. BILANS MEDALjA: SSSR 195 (80 – 69 – 46), Nemačka DR 126 (47 – 37 – 42), Bugarska 41 (8 – 24 – 41). Jugoslavija je osvojila 9 medalja (2 – 3 – 4) i zauzela 14. mesto u konkurenciji 36 zemalja koje su osvajale trofeje. PRVI PUT: Prvi put naši košarkaši osvojili su – zlato. U finalu svaladali su Italiju sa 86:77. Plavi su pobedili u svih sedam susreta a prvi strelac olimpijskog turnira bio je Dražen Dalipagić sa 195 koševa (24,4 po meču). Dragan Kićanović postigao je 189 (23,6 po meču). Zlatna medalja pripala je i Slobodanu Kačaru (boks, poluteška), a srebrne tofeje osvojili su i dubl skul (Stanulov - Pančić), naše rukometašice i vaterpolisti, dok su bronze osvojili: dvojac sa (Mrduljaš, Celent – Reić, naš kormilar Reić je sa 15 godina bio i ostao najmlađi učesnik Igara), ženska košarkaška reprezentacija, rvač Šaban Sejdiju (slobodni stil, do 68 kg) i džudista Ratomir Kovačević (preko 95 kg). Prvi put u istoriji našeg olimpijskog sporta dva brata su osvojila medalje. Srebrnoj medalji Tadije Kačara u Montrealu 1976. mlađi brat Slobodan Kačar je u Moskvi dodao zlato. Prvi put igre su održane u jednoj socijalističkoj zemlji. Prvi put "zapadni blok" je bojkotovao igre. Predsdenik SAD Karter je pozvao na bojkot zbog ulaska trupa SSSR u Avganistan 1979. Iz Evrope bojkotu se pridružila Nemačka, sa severnoameričkog kontineta Kanada a iz Azije Japan od velesila. Prvi put je i traženo da se, na samo nekoliko meseci pre početka, one oduzmu organizatoru. Na sesiji MOK u februaru 1980. ovaj zahtev SAD i još 40 zemalja nije prihvaćen. Uoči Olimpijskih igara u Moksvi na kormilo MOK došao je Španac Huan Antonio Samaran zamenivši Lorda Kilanina (Irska). Prvi atletičar koji je u maratonu ponovio uspeh Abebe Bikile (dva zlata 1960. i 1964.) bio je Valdemar Cierpinski (Nemačka DR). On je u Montrelau 1976. napravio ogromno iznenađenje pobedivši maraton (bio je do tada samo prosečan trkač na 3.000 stipl) i to sa olimpijskim rekordom. Tada je, kada je već ušao na stadion prevideo brojač krugova i trčao je krug više. U Moskvi je ponovo slavio. JUNACI IGARA: Sovjetski gimnastičar Aleksandar Ditjatin oduševio je svet. Na Igrama u Moskvi postao je prvi sporista sa osam medalja osvojenim na jednim Igrama. Imao je tri zlatne, četiri srebrne i jednu bronzanu medalju. Postao je i prvi muškarac koji je dobio – desetku i to za preskok. Kasnije su još četvorica takmičara dobili maksimalne ocene. Ditjatin je pobedio u višeboju - pojedinačno,kao i na krugovima, i bio član pobedničke vrste u višeboju, bio je drugi na razboju, vratilu, u preskoku i na konju sa hvataljkama i treći u parteru. Drugi član gimnastičke vrste SSSR Nikolaj Andrijanov, završio je u Moskvi karijeru sa ukupno 15 trofeja: osam zlatnih, pet srebrnih i tri bronzana odličja. Na ovim igrama osvojio je pet medalja. – zlatne u višeboju – ekipno i u preskoku, srebro u višeboju - pojedinačno i u parteru i bronzu u preskoku. Kubanski bokser Teofilo Stivenson podigao je u Moskvi publiku na noge. Postao je prvi teškaš sa tri uzastopne olimpijske titule (1972, 1976. i 1980.). Sve olimpijske duele osim dva i to u Moskvi rešavao je ili nokautom, sudijskim prekidom ili predajom rivala. U Moskvi su mu ovaj niz pokvarili Mađar Ištvan Levai (brze noge) i Pjotr Zajev (SSSR) koji je u finalu pokazao impresivnu čvrstinu. Dočekali su kraj borbe na nogama. KURIOZITETI: Iako je bilo manje učesnika zbog bojkota, ipak je na OI u Moskvi postignuto više rekorda nego u Montrealu. Gerd Vesing (Nemačka DR) je prvi skakač uvis koji je na Olimpijskim igram postavio svetski rekord - 2,36 m. Valentin Mankin (SSSR) je pobedio u jedrenjeu u klasi star i postao prvi jedriličar koji je osvojio zlatne medalje u tri različite klase: pobedio je u klasi FIN 1968, 1972. u klasi tempest i u Moskvi u staru. Kako se kasnije pokazalo, hemijski podržane istočnonemačke plivačice su pobedile u 11 od 13 disciplina, dok je svaki do 54 člana selekcije Nemačke DR u veslanju doneo kući po neku medalju. Mađar Karolj Varga je osvojio zlato iako je dva dana pre takmičenja MK puškom 60 ležeći slomio ruku. Gađao je povređen i pobedio. Zbog bojkota, svi učesnici ženskog turnira u hokeju na travi su izostali, osim domaćina SSSR. Zbog toga su upućeni pozivi na sve strane. Selekcija Zimbabvea je dve nedelje pre olimpijskih igara počela pripreme i okupljanje, ali je u Moskvi – pobedila. Na ceremonijama dodele medalja u veslanju, morali ste da trljate oči jer ste pomislili da vam se priviđa: identični blizanci, Berg i Jorg Landvoig (Nemačka DR) su bili prvi u dvojcu bez a takođe identični blizanci Jurij i Nikolaj Pimenov (SSSR ) – drugi. Veliki sovjetski rvački šampion iz Sijudad Meksika i Minhena u superteškoj kategoriji Aleksandar Medved položio je zakletvu u ime funkcionera, jer je u Moskvi bio službeno lice na rvačkom turniru. JUGOSLAVIJA: Učestovala je sa 164 sportista (136 muškaraca i 28 žena) što je do danas rekord po broju učesnika u 17 sportova (što je takođe rekord): atletika (m i ž ), košarka (m i ž), boks, kajak kanu, biciklizam, fudbal, rukomet (m i ž), džudo, veslanje, streljaštvo, streličarstvo, plivanje, odbojka, vaterpolo, dizanje tegova, rvanje i jedrenje. Debitovali su košarkašice, rukometašice i odbojkaši. Košarkašice su bile treće, rukometašice druge a odbojkaši šesti. Kanuisti Matija Ljubek i Mirko Nišović su bili četvrti i za dve stotinke su na 1.000 m izgubili bronzu. I Milan Janić u kajaku je bio četvrti na 500 m i do medalje je bio „kratak“ 73 stotinke!

Los Anđeles 1984. TERMIN: 28. jul – 12. avgust 1984. SPORTISTA: 6.829 (1.566 žena i 5.263 muškarca). Ukupno 140 nacija. Prvi put prebrojani volonteri: 28.742. Novinara je bilo 9.190 (4.327 štampa i 5.836 elektronski mediji). SPORTOVA: 23 sa 221 disciplinom. SVEČANO OTVARANjE: 23.olimpijske igre modernog doba svečano je otvorio predsednik SAD Ronald Regan. OLIMPIJSKA ZAKLETVA: Edvin Mozes (atletika, u ime sportista) i Šaron Veber (gimnastika u ime sudija i službenih lica). OLIMPIJSKI PLAMEN: Na stadionu Koloseum zapalio ga je legendarni destobojac Rafter Džonson. BILANS MEDALjA: SAD 174 (83 – 61 – 30), Rumunija 53 (20 – 16 – 17), Nemačka 59 (17 – 19 – 23). Jugoslavija je osvojila 18 medalja (7 – 4 – 7) i zauzela, prvi i jedini put u istoriji, mesto među deset najboljih (osma pozicija) u konkurenciji 46 zemalja koje su osvajale trofeje. PRVI PUT: Prvi put naši sportisti su osvojili

dvocifreni broj medalja i plasirali se u u prvih deset zemalja na listi "medaljaša". Takođe, prvi put osvojeno je više od tri zlatna trofeja – čak sedam: vaterpolisti, rukometaši, rukometašice, kajakaši Mirko Nišović i Matija Ljubek (500 m), bokser Anton Jospipović, rvač slobodnim stilom Šaban Sejdiju i rvač grčko rimskim stilom Vlado Lisjak. Srebrne medalje pripale su kajakašu Milanu Janiću,dvokleku Ljubek - Nišavić na 1.000 m, rvaču Refiku Memiševiću (preko 130 kg) i bokseru Redžepu Redžepovskom. Bronzama su se okitili: bokseri Mirko Puzović (poluvelter) i Azis Saluhu (superteška), veslački dvojac Milorad Stanulov i Zoran Pančić, muška košarkaška reprezentacija, rvač grčko rimskim stilom Jožef Tertei(do 100 kg), rvač slobodnim stilom Šaban Sejdiju (do 74 kg) i fudbalska reprezentacija. Prvi put pored golubova mira koji se puštaju na svečanom otvaranju, važna uloga bila je namenjena orlu Bamberu po kome je napravljena i maskota igara, orao Sem. Bamber nije dočekao otvaranje, uginuo je od iscrpljenosti na "treningu". Prvu zlatnu medalju za Kinu koja se posle 32 godine vratila na Igre osvojio je strelac pištoljem Džu Haifeng. Prvi put olimpijsku vatru zapalio je crnac. Čast je pripala olimpijskom šampionu u desetoboju iz Rima 1960. Rafrteru Džonsonu. Olimpijsku baklju predala mu je Đina Hemfil, unuka legendarnog Džesija Ovensa. Prvi put uvedne su starosne granice u gimnastici: takmičarke su morale da imaju 15, a takmičari 16 godina. Prva Afrikanka koja je postala olimpijska šampionka u pojedinačnom sportu,bila Naval el Mutavakel (400 prepone uz olimpijski rekord). Sve devojčice rođene u Maroku tog dana, po naređenju kralja Hasana Drugog, dobile su u njenu čast ime Naval. Prvi put bokseri su nosili zaštitne kacige. Prvi put održana je trka u maratonu za žene. Slavila je Amerikanka Džoan Benoa Samjuelson. Prvi put na program su stavljena dva isključivo ženska sporta: ritmička gimnastika i sinhronizovano plivanje, a uvedena je i drumska trka u biciklizmu za dame. Prvi put profesionalnim fudbalerima koji nisu igrali za svoje reprezentacije na prvenstvu sveta bilo je dozvoljeno da se takmiče. To je turnir učinilo zanimljivijim, Francuzi su pred 101.799 gledalaca u finalu pobedili Brazil sa 2:0. JUNAK IGARA: Amerikanac Karl Luis, pobedio je u četiri discipline i dostigao rekord Džesija Ovensa iz 1936: slavio je na 100 i 200 m, u skoku u dalj i u štafeti 4 puta 100 m. Uspeh na 100 m ponovio je u Seulu 1988. Posle diskvalifikacije Bena Džonsona pripalo mu je zlato, a na 200 m u Seulu je bio – drugi. U štafetama je slavio u Los Anđelesu 1984, Barseloni 1992. a u skoku u dalj 1984, 1988, 1992. i 1996. Posle najsjajnije medalje u Moskvi, Britanac Sebastijan Kou je slavio na 1.500 m i postao prvi atletičar u istoriji koji je odbranio olimpijsku titulu. Amerikanac Edvin Mozes je osvojio drugo zlato na 400 prepone, posle Montreala 1976. pošto je zbog bojkota "preskočio" igre u Moskvi. KURIOZITETI: I pored bojkota 15 zemalja koje je predvodio SSSR, ipak je učestvovao rekordan broj - 140 nacija. Posle finansijskog debakla Montreala, igre u Los Anđelesu su donele suficit od 223 miliona dolara. U pojedinim sportovima, zbog bojkota Istočnog bloka, nedostajale su velike zvezde. Čak 58 procenata osvajača zlatnih medalja iz Monterala nije došlo u Los Anđeles. U dizanju tegova nije učestvovalo 29 od 30 osvajača medalja sa poslednjeg Prvenstva sveta, a izostali su i svi svetski prvaci. U rvanju slbodnim stilom, 23 medaljaša (od toga devet, od deset, šampiona) sa Prvenstva sveta nije došlo u Los Anđeles. Finac Peti Karpinen osvojio je u skulu treću zlatnu medalju u nizu. Hans Marijus Fog iz Kanade, osvojio je bronzu u solingu. On je, inače, prvu medalju osvojio u Rimu 1960. ali je tada jedrio za – Dansku. U plivanju, održana su "A" i "B" finala. Dogodio se slučaj bez presedana: pobednik "B" finala na 400 kraul, Tomas Farner iz Nemačke bio je brži od olimpijskog šampiona u "A" finalu Đorđa di Karla iz Italije. JUGOSLAVIJA: Učestvovala je sa 140 sportista (106 muškaraca i 34 žene) u 16 sportova: atletika (m i ž), košarka (m i ž), boks, kajak kanu, biciklizam, konjički sport, fudbal, gimnastika (ž), rukomet (m i ž), džudo, veslanje, streljaštvo, plivanje, vaterpolo, rvanje i jedrenje. Posle 1924. ponovo smo imali predstavnike u konjičkom sportu u dresuri. Govorilo se da nam je boing 747 sa kojim se putovalo doneo sreću jer je osvojeno 7 – 4 - 7 medalja (18). Meri Deker – tragičarka AMERIKANKA Meri Deker Tab je tragičarka Igara u Los Anđelesu. Višestruka svetska rekorderka i dvostruka prvakinja sveta na srednjim prugama, ušla je u trku na 3.000 m koja je prvi put uvedene u program, kao favorit. Na 1.700. metru, zakačila je ekserima na sprintericama bosonogu Zolu Bad koja je uzela britansko državljanstvo (bila je Južnoafrikanka) da bi trčala na OI. Dekerova je pala, povredila se i za nju je trka bila završena. Nikada do kraja nije bilo razjašnjeno ko je kriv. Međutim, činjenica da je posle pregleda TV snimka ostala diskvalifikacija Zole Bad koju su izrekla dvojica američkih sduija na terenu dovoljno govori.