Kakav dan za srpske sportiste na Paraolimpijskim igrama u Riju. Fenomenalni Željko Dimitrijević je osvojio zlatnu medalju u disciplini bacanje čunja, i to na fantastičan način pošto je postavio novi svetski rekord od 29,96 metara. Pored Željka Dimitrijevića razloga za slavlje u ovoj disciplini je imao i Miloš Mitić kome je pripala srebrna medalja sa ličnim rekordom od 26,84 metara. Sjajni uspesi naših sportista i Srbija bi trebalo da bude ponosna na ova dva junaka. Željko i Miloš su dokazali da je sve moguće i da je važno samo biti uporan i raditi na tome. Koliko ljudi bez ikakvog hendikepa pada u depresiju i upropašćava i svoj i tuđi život, a ovi ljudi znaju da žive i pored toga što im je nešto u životu oduzeto. Svi srpski sportisti na Paraolimpijskim igrama zaslužuju dubok naklon i divljenje cele nacije.

Možda za neke neočekivani rezultati, ali za one koji prate sport osoba sa invaliditetom ovo nije ništa novo, jer svi koji su pratili Željkove nastupe znaju da je on jedan od najboljih takmičara u ovoj disciplini. Gde god da učestvuje Željko Dimitrijević obraduje prave ljubitelje sporta, gotovo uvek zlatnim medaljama i novim svetskim rekordima. Ovo je samo potvrda da je Željko odličan takmičar, i pre četiri godine na Paraolimpijskim igrama u Londonu je osvojio zlatnu medalju oborivši svetski rekord, tako da ova zlatna medalja nije nikakva slučajnost. Pun respekt zaslužuje i osvajač srebrne medalje Miloš Mitić, koji polako ali sigurno ide stopama neverovatnog Željka Dimtrijevića.

Ali, kao i svuda u svetu pored diskriminacije povodom hendikepa koji imaju ni ti njihovi rezultati i uspesi nemaju priznanje u društvu i to se u narednim godinama mora promeniti, jer to pravi šampioni i zaslužuju.