BEOGRAD, 25. april (Info centar).- Trojica učesnika, dva igrača: Dušan Osmanagić i Zoran Gajić i vođa puta i trener Vladeta Pavasović kao i jedan broj nekadašnjih igrača i prijatelja Stonoteniskog kluba Partizan, okupili su se u Klubu sportista JSD Partizan u Humskoj da obeleže 50 gdina od osvajanja „čuvene titule“ 20. marta 1966. u dvorani Mladosti u Zagrebu!

Bilo je pre toga titula (Pavasović ih je nabrojao 1955, 1957, 1959. i 1960. i kup 1962) ali je ova čuvena po tome što su je osvojili: jedan igrač koji je već prestao da trenira (Vojislav Marković), jedan koji je trenirao dva puta nedeljno i pripremao se za trenerski poziv (Dušan Osmanagi') i jedan koji je, kako je rekao Osmanagić „trenirao kao lud, pa ga sada boli i druga noga“ (Zoran Gajić). Sledeću tutulu crno beli su čekali 23 godine, slavili su 1989. i, potom, i 1990.

- Ljubljanska Olimpija je u tom periodu dominirala i dosadila je i Bogu i ljudima pa je naš uspeh odjeknuo kao bomba i razgalio srca ljubitelja stonog tenisa – prisaćao se Dušan Osmanagić.- U Zagrebu su svi navijali za nas. Igralo se turnirski i kada mi neki igrač danas kaže da je umoran, a odigrao je nekoliko setova do 11, skrenem mu pažnju da smo tada odigrali na turniru tri „Svejtling kupa“ sa setovima do 21 i, potom, ako je trebalo i četvrti – „majstoricu“. Počeli smo loše turnir, izgubili od Sente sa Korpom, Selom i Turzovim sa 5:4 a ja sam izgubio sve tri partije. Potom je Olimpija pobedila Sentu, a mi Olimpiju sa 5:2 gde je Marković dobio tri, a Gajić i ja po jednu partiju. Kada je Senta poražena od Bosne sa 5:3 meč odluke bi je između nas i Olimpije. Gubili smo sa 4:2, obe partije je dobio Marković, a mi upisali „nule“. Zatim je Marković pobedio Vecka, a ja Klevišara i odluka je bila u rukama Gajića koji je igrao protiv Grintala! Izašao sam iz sale, nisam mogao da gledam, ali sam po navijanju znao šta se dešava: ako je bilo glasno Gajić je dobijao, tiho – Gajić je gubio... Bio je osmi igrač na rang listi te godine u Jugoslaviji i igrao je fantastično, padao ispod stola, rušio „ringove“, jednostavno - činio je čuda.

Zoran Gajić se živo seća tog odlučujućeg meča sa Grintalom:

- Pavasović me je posavetovao da igram „svoj bekhend“, ja ga poslušam a ono 7:0 za Slovenca! Vidim da ne ide i počnem da igram svoju igru, dođem do 15:15 i potom dva puta tako serviram da je on promašio lopticu! Toliko se iznevirao da je uzeo lopticu u ruku i rekao joj: „Budi mirna“. U jednom trenutku sam i pao, publika je zanemela misleći da sam se polomio, a kada sam ustao, dobio sam ogroman aplauz...

Vladeta Pavasović će ostati zapisan u istoriji Partizana kao jedini igrač koji je celu igračku karijeru proveo u crno - belom taboru a u biografiji sportskog radnika ima upisano da je osnovao – Crvenu zvezdu. Zoran Đukić, stonteniser i sportski novinar se setio da je mnogo igrača i trenera u Partizanu navijalo za Zvezdu (Osmanagić, Gajić, Pavasović...) ali ih to nije sprečavalo da se do poslednjeg daha bore za – crno bele boje.

- Kada smo 1960. osvojili titulu, stigao je poziv za Duizburg u Nemačkoj da igramo, kako smo mislili, Kup šampiona. Otputovali smo, ali su u savezu, međutim, loše preveli poziv jer smo, kada smo došli u olimpijski trenig centar, ustanovili da je to, u stvari Kup Evrope za nacije sa 12 reprezentacija. Tako smo igrali kao Jugoslavija i u finalu izgubili od moćne Švedske. Igrala su braća Marković i ja. Veliki naš uspeh je i polufinale Kupa šampiona 1962.

Koliko je stoni tenis u to vreme bio jak sport sa mnogo drugarstva svedočio je Dušan Osmanagić:

- Lovro Ratković, predsednik zagrebačke Mladosti, sve i sva u hrvatskom stonom tenisu, priredio je posle tog šampionata za 50 učesnika večeru gde smo se sjajno družili. U Stonoteniskom klubu Partizan je u to vreme predsednik bio Dragan Papović, a generalni sekretar Špira Sinovčić. Sjajno su radili, a pošto su neki fudbaleri Partzana dolazili da igraju stoni tenis, ubrzo su ih „vrbovali“ i obojica su prešli na iste funkcije, ali u fudbalski klub...

Generalni sekretar JSD Partizan Milan Obućina pridružio se svečanosti i darovao Osmanigića, Gajića i Pavasovića suvenirima „crno – belih“. Kompletan trošak proslave podneli su Osmnagić (doneo je liker, konjak i jabukovaču), Gajić (kolicima za pijacu dovukao je, iako ga boli koleno i jedva hoda, pistaće, kikiriki, čvarke, kolače, rahat- lokum) i Pavasović (flaša kruškovače). I trošak za kabeze, kafe i kisele vode u klubu su podelili... ... Prisustvovao je i sekretar STK Partizan Saša Petrović.

Kružila je knjiga sa isečcima iz štampe koju je sačuvao Bora Popović legendarni selektor, međunarodni stonoteniski radnik i sportski novinar. Napisi su probudili lepe uspomene koje su se pričale i prepričavale na ovom sjajnom druženju večitih mladića našeg stonog tenisa.