Mladi fudbaleri Bojan i Dejan Miljuš, stipendisti kragujevačkog superligaša, ove sezone nastavili karijeru u Pobedi Beloševac, gde stiču iskustvo i očekuju poziv da se priključe prvom timu Radničkog. Oni su sa još četvoricom klupskih drugova, posle uspešnog nastupa u omladinskoj ekipi, i izlaska iz tog uzrasta, pozajmljeni beloševačkom srpskoligašu na “kaljenje”. Postali su standardni prvotimci i ostavili zapažen utisak i u novoj sredini. U porodici Miljuš, u hrvatskom gradiću Srbu, 1994.godine rođeni su blizanci Bojan i Dejan. Posle samo godinu dana, vihor ratne “Oluje” doveo ih je u Kragujevac. Kada su napunili šest godina otac Milan upisao ih je u fudbalsku školu Fitnes, gde su počeli druženje sa “bubamarom”.

- U Fitnesu smo proveli pet godina, a u Fudbalsku školu Radničkog preselili smo se 2005. kao “petlići”. Posle dve godine, sa pionirskom ekipom startovali smo u Regionalnoj ligi zapadne Srbije, a kasnije kao kadeti igrali i za omladince. Sa Radničkim smo potpisali ugovor o stipendiranju i tako karijeru vezali za ovaj klub. Iz naše generacije u prvi tim prekomandovani su Andrić i Kovačević, a nas sedmorica poslati smo u Pobedu Beloševac. Sa nama su došli golman Radosavljević, Petrović, Šimunović i Vidović, koji je u toku jesenje sezone vraćen u Radnički – kaže Bojan Miljuš.

Bojan u šali kaže da je stariji od brata samo dva minuta. Stasao je u ofanzivnog levog beka. U protekloj sezoni u omladinskoj ekipi Radničkog nosio je i kapitensku traku i postigao četiri gola, od kojih je prvi dao protiv Napretka, na stadionu “Čika Dača”, kada je njegova ekipa slavila sa 2:0.

Dejan je napadač i proteklu godinu završio je sa 13pogodakas, od kojih je pet postigao u Pobedi Beloševac.

- Najdraža pobeda mi je bila u dresu omladinaca Radničkog sa Crvenom zvezdom na stadionu “Čika Dača”, gde smo slavili sa 5:3. Ja sam kao kadet igrao za omladince i postigao gol, što ću dugo pamtiti. Prelaskom u Pobedu Beloševac čekala su nas nova iskušenja. Pola ekipe bili su igrači mlađi od 20 godina. Na startu smo zbog neiskustva izgubili od Železničara iz Lajkovca na našem terenu, iako smo igrali bolje i imali više šansi. Već na sledećoj utakmici u Bumbarevom Brdu ispravlili smo grešku. Pobedili smo i na toj utakmici postigao sam prvi srpskoligaški gol – nastavlja priču Dejan Miljuš.

Kao i mnogi mladići i braća Miljuš razmišljaju već sada da im fudbal bude životno opredeljenje. Završili su obojica Ekonomsku školu. Žive od svojih stipendija, ali i očeve i majčine plate, koji izdržavaju i četiri godine starijeg brata Srđana, studenta Ekonomskog fakulteta. Zbog fudbala Bojan i Dejan propustili su prošlogodišnji rok da se upišu na fakultet. Još se nisu opredelili šta će uporedo sa fudbalom da studiraju, ali tvrde da će ove godine dobiti indeks.

- Zavoleli smo fudbal, dobro nam ide i opredelili smo se da nam to bude profesija. Razmišljamo i o fakultetu, ali nam je trenutno fudbal u prvom planu. Cilj nam je da nastavimo uspešnim igrama u Pobedi Beloševac i nametnemo se stručnom štabu Radničkog da nas jednog dana priključe prvom timu. Da napredujemo I sti;emo nova iskustva, mnogo nam je pomogao trener Željko Milošević. Već od proleća biće nam lakše, jer smo iskusnijii za jednu polusezonu. Imali smo pehova u prvom delu prvenstva zbog povreda igrača. Međutim, verujem da Pobeda Beloševac može da se plasira među prvih pet ekipa, jer smo i zbog neiskustva izgubili neke bodove – ocenjuje Bojan

Braća Miljuš sa svojim drugovima iz Pobede Beloševac i Radničkog Novu 2014. godinu dočekali su na Kopaoniku, gde su proveli pet dana. Iako je pauza, za njih nema odmora. Vežbaju u teretani i trčanjem žele da održe fizičku snagu i spremno dočekaju pripreme za prolećni deo prvenstva. Postoji dogovor da počnu pripreme sa Radničkim, a kada startuje i Pobeda Beloševac da se priključe i srpskoligašu.

- Želja nam je da u ovoj godini što više napredujemo na fudbalskom planu i da se svojim igrama preporučimo Radničkom ili nekom većem klubu. Od Radničkog, koji ima sve veće poverenje u mlade igrače iz Fudbalske škole, očekujemo bolje rezultate. Imao sam ponudu da odem u Kolubaru, ali nisam želeo da se odvajam od brata. Ne znam kako bi funkcionisali odvojeno, jer evo već devet godina igramo zajedno. Obojica smo simpatizeri Zvezde, ali sada, iako igramo u Pobedi Beloševac, pratimo šta se dešava u Radničkom. Svesni smo da do prvog tima možemo doći samo dokazivanjem na terenu – zakljujučuje Dejan fudbalsku priču braće Miljuš, koji su zavoleli Kragujevac i sa roditeljima i starijim bratom ostali u njemu.

Želeli smo da čujemo i mišljenje trenera Pobede Beloševac Željka Miloševića, koji je rado prihvatio mlade igrače iz svog bivšeg kluba, među kojima su Bojan i Dejan Miljuš.

- Iz generacije omladinaca Radničkog 1994. godište izašli su talentovani igrači. Među njima su i braća Miljuš. Pokazali su da su dobri i vaspitani momci i što je najvažnije žele da rade i napreduju. Rado pihvataju savete i ako nastave da rade ovako uspeće. Radnički je otvorio vrata mladim igračima. Cela ova grupa, koja je na pozajmici u Pobedi dobro se uklopila i pokazala da napreduje, iako smo zbog njihovog neiskustva izgubili neke bodove. Od njih očekujem da u nastavku prvenstva pokažu mnogo više. Voleo bih da ostanu u Pobedi, ali ću se radovati sa svakim od njih koji dobije poverenje da se vrati u Radnički – rekao je za “Šumadijapress” Milošević, bivši kapiten superligaša, sada na čelu stručnog štaba Pobede Beloševac.