Image by Alexander Fox | PlaNet Fox from Pixabay

Upis za UEFA PRO licencu izazvao je veliku buru u trenerskim redovima. Neki se ne mire sa izostavljanjem sa spiska i javno su se oglasili kao Marko Jovanović, trener Apolonije, albanskog drugoligaša. Pogađa ga poslednji spisak upisanih trenera za PRO licencu. Imao je sve reference: poslednjih 13 godina, sa "A" zvanjem radi u kontinuitetu, nacionalnu PRO diplomu ima tri godine, sa preko 100 utakmica u ulozi šefa struke i 350 kao asistent. Sedam puta je odbijan na konkursu za UEFA licencu. Uveravao ga je Miloš Miljanić, direktor Centra za edukaciju FSS, da su za njega vrata otvorena i da pošalje prijavu. I sve to dok je kao edukator radio po pozivu predavao trenerima.

- Sistem je nakaradan, poguban. Garantujem, moja biografija i rezultati garantuju mesto u vrhu, među pet budućih kandidata. Ne interesuje me politika, zato sam poslednjih godina razmišljao da napustim trenerski posao. Ne daju mi da radim u mojoj zemlji, uništavaju moju karijeru, otimaju hleb, udaraju na egzistenciju - deo je izjave mladog stručnjaka koji je naveo da će se žaliti UEFA.

Ništa novo, ko se upiše on je presrećan (uslov da obezbedi blizu milon dinara), ko ne upiše sumnja u (ne)regularnost procesa. Hteli da priznamo ili ne, uvek je bilo gurki za licencu, da li su gurali klubovi, čelnici saveza, uticajni ljudi, političari, menandžeri... Vrtimo se u krug, igramo žmurke i kuknjava na sve strane. Činjenica je da Miloš Miljanić neko ko nema moć i ne pita se puno, uglavnom njegov spisak se prilično koriguje od moćnika... Veze i vezice potežu se kako bi se preliminarni spisak izmenio, kreće cirkus jer neko mora sa spiska da ispadne da bi neko upao. Njegov spisak se na ovaj ili onaj način "preuredi", sigurno se pitaju poznati menadžeri, ljudi iz vodećih superligaških klubova... Doduše ostane mesta i za regularne kandidate. Priča da nemamo kvalitetnu školu, niti predavače ne stoji jer se program odvija isključivo po UEFA programu i po njemu cela Evropa radi.

Poznato je da se na spisak prvo uvrsti deset trenera po kriterijumu uspešnosti karijere i budućnosti, sledećih deset upisuje na osnovu igračke karijere i oni ne moraju imati iskustvo trenera, nego igranja u reprezentaciji, ligama "petice" i sl..., treba dodati 2-3 kandidata iz ženskog fudbala. Kada se prijavi između 130-140 kandidata, a mesta ima za 23-24 mesta, razumljivo je da vlada velika jagma za upisom.

Recimo Austrija prima samo 13 kandidata na svake dve godine, sa obaveznim psihološkim testom. Ili, Nemačka sa hiljade i hiljade klubova primi na dve godine dvadeset kandidata. Zato imamo poplavu uglavnom bezvrednih PRO licenci (praksa je potvrdila).

U trenutku upisa najbitnije za svakog zaintereseovanog je da radi, nije isto da li si prvi ili pomoćni trener, različito se rangiraju dva profesionalna ranga od Srpske lige, Omladinska i Kadetska liga, koliko kandidat ima godina...

Kad polaznika za PRO licencu ne prime na školovanje, on javno negoduje, digne se frka... Mnogi nađu šemu u Crnoj Gori, S.Makedoniji, ili baltičkim republikama.

Treneri da hoće naparavili bi homogenu, jaku i uticajnu organizaciju, a ne da Udruženje postoji na papiru, bez ikakvog uticaja. Sve se svodi na plaćanje članarine... U uređenim zemljama ako jedan trener ima probleme sa klubom staje liga, nema utakmica, ako se duguje struci isto tako... Ovde svako gleda sebe i kukaju kad su im ugroženi interesi, zato kad se zaposle više ih ne zanimaju problemi struke. Kome je dobro on ćuti…

Imamo primere trenera koji rade mimo propisa pokriveni licencama. Imamo primere spisak trenera koji su se tek upisali a uveliko rade, ili su radili u klubovima profesionalnog ranga (Superlige Srbije i Prve lige Srbije)... Samim tim, klubovi na neki način favorizuju takve ljude za naredni upis, a isti ti, urušavaju trenersku organizaciju i propise. Dolazimo da zaključka da PRO licenca nije neophodna za rad u Superligi. Ako si dobar sa vodećim strukturama u klubovima, ili u politici, možeš bez problema da izigravaš propise i nesmetano radiš. Posle možeš da se upišeš, ako ti vreme dozvoljava ili sačekaš da o trošku kluba budeš upisan. Ovo nas podseća na doktora koji bez diplome leči i operiše ljude i posle par godina odluči se da upiše Medicinski fakultet.

Škola nije problem, edukacija nije problem, Miloš Miljanić nije problem. Problem je sistem i treneri koji to puštaju da ide u nedogled, jer neko preko reda dolazi do diplome. A dok ne dođe do toga, posreći mu se da vodi tim Super lige. Da bi se zadovoljila forma neko ga pokriva, njemu lepo, lepo i vlasniku licence. I takav mora da se upiše i vodi klub bez škole, bez dana iskustva, i sve prekoreda.. To nigde u svetu ne bi imalo prođu, jer bi reagovala trenerska organizacija, jer nelegalni postupak direktno šteti trenerima koji imaju licencu. Zato ne treba da se čudimo što ni jedna iole ozbiljnija liga ili klub zaobilazi naše trenere. Šteta zbog kvaliteetnih trenera, koji vrede i dokazali su se u svom poslu a ne mogu da rade ili školuju se.

Nemamo preciznu brojku koliko ima trenera sa UEFA PRO licencom i koliko ih je radno angažovano. Sigurno je da mali broj ima sreće da radi u profesionalnim rangovima, ostali ili se zadovolje radom u amaterskim ligama, izigravaju pokrivalicu, ili uopšte ne rade... A da školovanje košta, pogotovu što mora da se u kratkom roku izdvoji toliko novac...