Nemanja Krtolica - foto: fkvojvodina.rs 

Fudbalski klub Vojvodina iz Novog Sada je, za one koji to ne znaju, bila peti klub u Evropi, po ostvarenim rezultatima u Kupu šampiona Evrope/Ligi šampiona u sezoni 1966/67, kad je eliminisala slavni Atletiko iz Madrida, a nadomak polufinala nju škotski Seltik iz Glazgova. Šampionski stručni tandem Vojvodine tog perioda, su bili Branko Stanković i Vujadin Boškov. Bili su to dani najveće slave, popularnih "lala" iz Srpske Atine i grada Novog Sada. 

Nešto slično se dogodilo i u sezoni 1988/89 kad je Vojvodina, u stručnom tandemu Ljupko Petrović i Milorad Kosanović, osvojila svoju drugu šampionsku titulu, ali je u Evropi brže završila takmičenje.

Kako vreme i sudbina brzo lete na krilatom točku, Vojvodina je proteklih decenija, uglavnom, igrala toplo-hladno i tako je, gotovo, sve do današnjih dana, kad je na njenu klupu, pre tri kola seo široj publici manje poznati Nemanja Krtolica (46) i na iznenađenje mnogih od 9 mogućih osvojio 7 bodova, bez primljenog gola. Naravno, to je samo početak njegove samostalne karijere u Super ligi Srbiji, iako se trenerskim poslom, van svetlosti reflektora, bavi već 24 godine, sam birajući i krčeći svoj put, poput velikog pisca Meše Selimovića, koji je svoj prvi roman "Tišine", napisao u svojoj 51. godini života.

Životna sudbina je na tišinu svikla i Nemanju Krtolicu koji je u drugoj godini svog života, prerano izgubio oca Velimira, koji je u sezoni 1973/74 odigrao i sam nekoliko utakmica za klub, na čijoj klupi sad sedi njegov sin Nemanja, sam svoj majstor. Pa neka mu je srećno, ma koliko da traje, jer je Nemanja već ispunio očev i svoj san u najvećoj tišini, koju je veliki pisac Meša Selimović, opevao u svom romanu i kroz svoj život.

Autor: Svetozar Čiča