Image by Alexa from Pixabay

Trajući vekovima, srpski narod je iznedrio mnoge ktitore, podvižnike, donatore, dobrotvore, sponzore... nesebične ljude, organizacije, kompanije koji su promišljali budućnost i pomagali da se stvore, održe i funkcionišu sadržaji koji oplemenjuju život, čine ga lepšim, zabavnijim, za sve korisnije - gde sport, uz kulturu, svakako zauzima centralno mesto.

Ostvarivanje koncepta pul sponzora - čiju radnu verziju, uslovno kazano, eleboriramo u ovom tekstu, je način da sportski klubovi ubuduće ne samo uspešno funkcionišu no i prežive. Ovo smo napisali na molbu ljudi koji vode Fudbalski klub "Budućnost’" iz Srpske Crnje - u želji da pokušaju, koliko-toliko, kvalitetno i trajno reše svoje finansiranje - ali smo koncept pisali tako da, procenjujemo - bez želje da budemo pretenciozni i prepotentni, može biti univerzalan tj. prihvatljiv za svaki fudbalski klub, čak i klubove u drugim sportovima. Naravno, on ne daje konkretna i operativna rešenja niti recepte kako to postići, ali bez teoretske spoznaje kao polazišta, ni jedna pa ni ova ideja ne mogu biti konkretizovane u praksi. Sve što je ikada konkretno stvoreno, pre toga je u nečijoj glavi smišljeno i teoretski napisano.

Stoga smo i sačinili ovaj, uslovno kazano - projekat, da bi finansiranje kluba učinili transperentnim (javnim) a sve koji u njegovoj realizaciji žele da učestvuju, su pozvani da svojim dobročinstvom, donacijom ili sponzorisanjem, pomognu koliko i kako mogu i žele!!! A oni će, za uzvrat, naravno, biti uključeni u sve organe kluba kako bi i na taj način pomogli ali i trošenje uloženog učinuli transparentnim!

Na ovaj korak smo se opredelili ne isključivo vlastite potrebe i ambicije da pomognemo ukazujući na mogući način finansiranja sporta, već i podsećanja na činjenicu da mnogi sportski klubovi kod nas, ne samo amaterski no i profesionalni, postoje i funkcionišu zahvaljujući dobročinstvu dobrotvora, pomognuti donacijama ili poslovnim interesom - sponzorstvom! A kad to već negde funkcioniše što ne bi postala opšta praksa svih.

Bez želje smo da ikog ovim putem ubeđujemo u nužnost da pomogne, ali svima kojima ovaj projekat evo i javno stavljamo na uvid, želimo izneti svoje razmišljanje i argumentaciju o tome zašto bi bilo poželjno da pomognu sport (novcem, sportskom opremom, uslugom...).

Sport - opšti interes
Savremeni sport predstavlja ogromno dostignuće modernog društva i važno društveno blago. On može da odigra značajnu i aktivnu, konstruktivnu ulogu u jačanju fizičkog, intelektualnog i moralnog zdravlja čovečanstva u 21. veku. On je jedan od ključnih elemenata u dostizanju humanih vrednosti i u akcijama koje se sprovode protiv različitih predrasuda, diskriminacija i ideja nasilja. Sport je i jedna od pokretačkih snaga za dostizanje Milenijumskih ciljeva razvoja ljudskog društva, definisanih od strane Ujedinjenih nacija.

Sport ima ključnu ulogu u svakom društvu, doprinosi socijalnoj koheziji, prevazilaženju predrasuda, povećanju pozitivnog uticaja na javno mnjenje i širenje etičkih i opštih principa koji se kroz njega prenose. Srazmerno svom značaju, razvoj sporta treba da bude podržan i ohrabrivan na svim nivoima društva, uključujući i lokalne zajednice - opštine, mesne zajednice, organizacije, institucije, privredu i stanovništvo.

Sport je danas toliko popularan u svetu i zato što je, u biti svojoj, jednostavan, i dostupan najširim slojevima ljudi. Sport podrazumeva i ravnopravnost takmičenje u jednakim uslovima za sve i pravičnost. Blesak pobede baca u senku svakodnevne ljudske tegobe, pruža šansu "svima i svakome". Zahvaljujući toj i takvoj njegovoj univerzalnosti i popularnosti u njemu se danas u svetu posle petrohemije, oružja, telekomunikacija i automobilske industrije - vrti najveći novac.

Sport kao opšti interes (javna služba), ima vitalan značaj za svaku zajednicu i zbog toga su javne vlasti svih nivoa dužne da obezbede razvoj sporta na svojoj teritoriji i pospeše učešće stanovništva u sportskim aktivnostima. One ovu obavezu, naravno, ne mogu da ostvare same, već u saradnji sa svojim organizacijama (javnim, dobrovoljnim i privatnim) koje su direktno ili indirektno vezane za sport. Sport posebno veliku i značajnu ulogu ima u odnosu na atraktivnost i kvalitet života u naseljenom mestu.

Novac - uslov bez koga se ne može

Sve što je ekonomija ikada okrznula postaje svetski fenomen. I sport potpada pod ovo pravilo, jer je, između ostalog, postao sredstvo homogenizacije čitavog sveta. Multinacionalne kompanije su to dobro shvatile i za njih je skoro obaveza da učestvuju kao sponzori na međunarodnim takmičenjima. I kod nas sportski biznis postaje sve više način života i stil ponašanja. Proces kultivisanja biznisa i sponzorstva u sportu odvija se ubrzano jer je vidljiva atraktivnost sporta koji postaje sve više primeren životu savremenog čoveka.

Danas, na početku novog milenijuma, ekonomija se domogla sporta, ali je sport, s druge strane, prokrčio put ekonomiji. Na delu je logika profita u svom čistom obliku koja postaje osnov regulisanja odnosa u sportu. Nastupilo je vreme specijalizovanih agencija, marketing i PR službi koje se profesionalno bave "pravljenjem para" u sportu. Sport tako postaje posao koji pojedincima, klubovima i firmama donosi kolosalnu dobit, a sport i sportski klubovi, naročito mali kao što je fudbalski klub "Budućnost" iz Srpske Crnje - bez pomoći pojedinaca, organizacija, institucija i kompanija... ne bi mogli uspešno funkcionisati, štaviše ni postojati!

Fudbal na nivou takmičenja na kojem se "Budućnost" sada nalazi (Vojvođanska liga, zona "Istok’’) jeste amaterski, ali to ni u kom slučaju ne znači da je funkcionisanje Kluba moguće bez osnovnih finansijskih sredstava, jer realni troškovi postoje, pre svih: troškovi putovanja (prevoz) za sportiste i sportske stručnjake koji neposredno učestvuju u realizaciji programa; troškovi kupovine sportske opreme (dresovi, trenerke, torbe, lopte i dr.) i rekvizita; troškovi kotizacije za učešće na takmičenju; troškovi prilagođavanja sportskog objekta zahtevima održavanja određenog takmičenja; honorari, dnevnice i ugovorne obaveze sportista i sportskih stručnjaka koji učestvuju na pripremama, odnosno sportskom takmičenjima; troškovi kotizacije za organizaciju sportskog takmičenja; ostali troškovi (komunalnih usluga, PTT troškovi, internet, nabavka kancelarijskog materijala i sl.)...

Da bi se svi ti troškovi podmirili FK "Budućnost" su, na ovom nivou takmičenja, potrebna finansijska sredstva na godišnjem nivou u minimalnom iznosu pet do osam miliona dinara, a želeli li realizovati ambicije da se plasiraju u viši rang takmičenja - Srpsku ligu - što je konstantna ambicija Crnjana - godišnji troškovi bi iznosili oko 10-12 miliona dinara.

Podudarnost interesa

Živimo u vremenu trijumfa egoizma i neverovatne strasti za posedovanjem. Kod ljudi se uobličava sve više "tržišni" i "zgrtački" karakter (E. From). Za mnoge ljude je postalo važnije imati (primati, dobijati, posedovati, sticati) nego biti (postojati, živeti). Stil života savremenog čoveka, uprkos svim dostignućima i parolama o humanosti i solidarnosti, ne pogoduje onima koji su u situaciji da im je pomoć potrebna, da je maltene pitanje egzistencije i opstanka. Kod nas se može čuti i pročitati da takvog duha, etike i praktične spremnosti kod većine više gotovo i nem, čak - na žalost, ni kod onih koji objektivno imaju dovoljno (nećemo reći više no što im treba) jer niko, s pravom, ne misli da ima toliko - i realno bi mogli da pomognu drugima. No, uprkos svim anomalijama savremenih društava i egoizma koji je zahvatio skoro sve, solidarnost i pomoć kao kategorije na sreću još nisu upotpunosti izumrle u našem narodu - naročito kod nesebičnih pojedinaca i koliko toliko dobrostojećih organizacija i kompanija. Naprotiv. Spremnost da se pomogne, ovoga puta fudbalskom klubu iz svoga mesta, jasno govori o jednoj velikoj i duboko smislenoj potrebi čoveka da učini dobro delo, da daruje za svoju dušu, da se, što bi narod rekao - "oduži Bogu i narodu". Pružajući pomoć "na poziv voljenog kluba svog", plemeniti ljudi zaveštavali bi i ostavljali trajna dobra svom selu. A ono, selo i njegovo stanovništvo, im to neće zaboraviti, pamtiće, pričati o tome, beležiti u svojim analima i biti zahvalni!

Jer, u svakom društvu i narodu u svim epohama ima nevoljnih i nemoćnih, hendikepiranih, onih koji ne mogu da obezbede sebi uslove za život. Sudbina takvih zavisi od drugih. Pomoć u tom kontekstu nije samo etička kategorija dostojna poštovanja, već uslov opstanka mnogih. Briga o nevoljnim i nemoćnim ne može da zavisi samo od deklarativno proklamovanog milosrdnog duha, čovekoljublja i dobrotoljublja pojedinaca, organizacija, kompanija... već pre i iznad svega neposredne i konkretne pomoći, "civilizovane" ljubavi, jednog solidarnog i integralnog humanizma svih. Takva civilizacija stvara se prvenstveno na temeljima vere i ljubavi, na hrišćanskom etosu, gde osnovni cilj života postaje pobeda sebičnosti i egoizma, otvaranje prema drugome, davanje sebe i svega što čovek ima drugome, a za uzvrat ne tražeći ništa, ili tražeći ono što primalac pomoći objektivno može i hoće da uzvrati.

Veoma je nerealno i neskromno očekivati da će Crnjanskom fudbalu pomoći slavni pojedinci, fondacije ili kompanije koje pomažu naš vrhunski, profesionalni sport. Ali, podsetimo da je fondacija legendarnog košarkaša Vlade Divca privatno donirala više od 15 miliona dolara u Srbiji. Njihovim parama dosad je zbrinuto 300 porodica, a izgrađeno je na stotine stanova za interno raseljene i izbegle porodica. Najbolji srpski i svetski teniser Novak Đoković donirao je 35.000 evra za crkvu u Jasenovom Polju, u blizini Nikšića. Poznato je da je podržao akciju "Bitka za bebe" kupovinom inkubatora i da je donirao 100.000 dolara za manastir Gračanicu. No, da ne duljimo. Poenta i pouka rečenog je kad mogu i hoće velikani, budimo i mi veliki - pomozimo, za onog ko nema svaka pomoć je dragocena! A znamo da FK "Budućnost" nema!

Šta su rekli pametniji od nas

I da ne bi rezimirali vlastitim zaključkom i porukom, citirajmo pametnije od sebe, jer ko bude razumeo shvatiće, drugima ne vredi objašnjavati! Tek toliko da znamo da ne izmišljamo ni toplu vodu ni rupu na saksijama - od kad je sveta i veka uvek je neko nekome pomagao!

Centralna moralna kategorija kod Imanuela Kanta nekada a docnije i mnogih umnih i imućnih ljudi je - dobročinstvo. "Dobročinstvo je božje blago, koje dušu i srce veseli: u daleki set kad čujemo taj božji blagoslov - dušu ni blaži i u pomoć mi priskače i Bogu približuje; uči naše misli da zlo zaborave, a dobro spasenje da traže. Dobročinstvo je naš besplatni učitelj, koji nas u svaki tren oka pomaže i na dobro zove. Ovo nije učitelj kaji te uči u školi. Ovoga učitelja sobom u svoj razum nosiš, koji ti u pustinji pomoći može, samo se sjeti njega’’ - pisao je Marko Miljanov.

Dobročinstvo je za Marka, kako bi to rekao poljski filozof Marek Frichand, "aksiološki poslednja tačka odnošenja". To je summum bonum njegove etike, njen oslonac i njena najviša vrednost. Ono nema cenu. Markovi moralni primeri treba da posluže da je čovek "brži na poštenje i dobročinstvo, a dalji od nevaljaloga..."

Podsetimo se Kantovih kategoričkih imperativa. Prvi glasi: "Radi svagda tako da možeš htjeti, da princip tvoga djelovanja vrijedi kao opšti zakon", a drugi: "Radi tako da čovječnost kako u tvojoj osobi, tako i u osobi svakoga drugoga svagda ujedno uzimaš kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo". Zapitajmo se: kako bi neko mogao očekivati da njegov princip delovanja može biti vredan kao opšti zakon, odnosno da ga i drugi prihvate, ako on nije saglasan sa duhom dobročinstva, tj. ako bilo kome nanosi i donosi zlo, a ne dobro. I kako bi neko mogao hteti i očekivati da njegovo načelo delovanja i ponašanja prihvate i svi drugi, ako je u njegovoj osnovi ugrađeno činjenje zla, a ne dobra prema drugim ljudima, a to onda znači i prema sebi?

A što se tiče Kantovog drugog kategoričkog imperativa, čovek može postupiti prema njegovim uputstvima i principima samo ako je biće dobročinstva, ako je usmeren na činjenje dobra, a ne zla. Ko ne poznaje, ko ne priznaje i ko ne poseduje u svome razumu i u svojoj savesti načelo dobročinstva, taj nikako ne može čovečnost, i svoju i drugog ljudskog bića, posmatrati i uzimati celovito, po njegovoj univerzalnoj, autonomnoj i slobodnoj biti, kao cilj, svrhu i moralno biće po sebi, nezavisno od bilo kakvih materijalnih ili nekih drugih interesa i pobuda heteronomne prirode, već samo i isključivo kao sredstvo i korisni manipulativni fenomen radi zadovoljenja određenih parcijalnih i egoističnih nemoralnih radnji i interesa.

Sponzorstvo - mora biti obostrani interes!

Sponzorstvo je veoma fleksibilno jer se može primeniti na sport, kulturu, umetnost, izdavačku delatnost, obrazovanje, profesionalne nagrade, može se primeniti i na jednu knjigu i na veliki duvački ili simfonijski orkestar orkestar, filharmoniju čak. Primamljivo i primenjivo je dakle po formi, po obimu i po sadržini. Snaga sponzorstva leži u činjenici da se ime sponzora - preduzeća, kompanije, proizvoda, pojedinca.. ponavlja pre, u toku i posle događaja. Važno je da se ime povezuje sa dobro poznatim događajem, klubom, sportistom ili nagradom. To se može realizovati na različitim nivoima u zavisnosti od toga da li je cilj sponzorstva lokalno, regionalno, nacionalno ili internaionalno tržište. Bitno je shvatiti da sponzorstvo nije patronat, milosrđe, darivanje, niti iskazivanje blagonaklonosti, već cena za učinjene usluge i da ono treba da bude zajednički posao u kome vi dajete nešto za uzvrat, za učinjeno. Ako to ne shvatite, teško ćete naći i zadržati sponzorstvo. Morate prihvatiti i činjenicu da je daleko više onih koji pokušavaju da nađu sponzora, nego mogućih sponzora. Ono se najbolje odvija kada postoji stvarni razlog za neku aktivnost.

Sponzorstvo obuhvata veliki broj raznih poslovnih disciplina jer u principu može biti sve ono što hoćete ili želite da bude. Ono je neka vrsta poslovnog instrumenta, i uvek treba da bude dvosmerno. Sponzor očekuje da za pruženu pomć dobije za uzvrat recimo povećanu prodaju ili reputaciju. 

Sponzorstvo ne treba mešati sa donatorstvom, pokroviteljstvom, menadžerstvom, samoreklamom, patronatom, milosrđem niti iskazivanjem blagonaklonosti, već je ono cena za učinjenu uslugu i ono treba da bude posao, biznis od koga će se ne samo vratiti uloženo već i profitirati na jedan od mnoštva načina.

Sponzorstvo je neka vrsta hibridne aktivnosti koja ide od reklame preko promotivne prodaje sve do ne manje važnih public relations aktivnosti. Tri su osnovna razloga zbog čega se postaje sponzor: da bi se pobudila svest o nečem u javnosti, da bi se zadovoljili potrošači i izgradio imidž brenda.

Šta sponzor, dakle onaj koji je dao novac, može da očekuje za uzvrat?
Pa, kao prvo, neopipljivu ali značajnu dodatnu dimenziju svojih poslovnih aktivnosti jer sponzorstvo pruža dodatne mogućnosti za pablic relations i reklamu. Ono je doduše mnogo dugotrajnije od reklamiranja jer u stvari konsoliduje, dok reklamiranje mobiliše. Sponzorstvo je uz to veoma fleksibilna alatka - može se primenjivati na, reimo, jednu malu čokoladicu, tako i na veliki lanac robnih kuća. Primenjivo je i po obimu i po formi: može se sponzorisati pojedinac, grupa, različiti događaji ili proizvodi a postoji i širok izbor u umetnosti i sportu.

Sponzorstvo može jednom klubu dati novu čar i obnoviti njegov imidž, tako što će ga učiniti dinamičnijom.
Manje-više je poznato, ali recimo u najkraćem da je sponzorstvo pomoć koju pojedinac ili kompanija daju za neku nezavisnu aktivnost (u ovoj priči je reč o sportu) koja nije direktno povezana sa uobičajenom delatnošću te osobe ili kompanije, ali je to pomoć od koje se sponzor nada nekoj dobiti. Dakle, ono u principu nije ništa novo. Vekovima su kraljevi i drugi pripadnici vrhuške ‘’bacali’’ mrvice slikarima, pesnicima i dramskim piscima. Što se tiče sporta, ko zna možda je u borbi Davida i Golijata siroti mališa imao za sponzora "Praćke i strele", šokantnu kompaniju za proricanje sudbine. Sponzorstvo svakako ne treba mešati sa donatorstvom, pokroviteljstvom, menadžerstvom, samo reklamom, patronatom, milosrđem niti iskazivanjem blagonaklonosti, već je ono cena za učinjenu uslugu, ono je posao, biznis od koga će se ne samo vratiti uloženo već i zaraditi! Ono je, dakle, neka vrsta hibridne aktivnosti koja ide od reklame preko promotivne prodaje sve do ne manje važnih public relejšns aktivnosti.

Sponzorstvo je marketing aktivnost koja u savremenim uslovima poslovanja dobija značajnu ulogu. Ono je poslovni odnos - pre svega, čije je zlatno pravilo - ne moliti, već nuditi! To je poslovni odnos između onoga koji obezbeđuje sredstva, izvore ili usluge i pojedinca, događaja, ili organizaije koji za uzvrat nude neka prava i udruživanje koje se može koristiti kao komercijalna prednost. Pri tome, prava i udruživanje uključuju sve veze ili aranžmane sa korisnicima koje je korisnik spreman da proda ili dodeli i koji mogu biti korišćeni od strane sponzora za njegove komerijalne koristi. Sponziorstvo označava podršku događaju ili aktivnost od koje sponzor očekuje neku opipljivu korist. Recimo - Klub sponzoru može obezbediti reklamu na dresovima, reklamni pano na stadionu, javnu zahvalnost u medijima... Reč je dakle o poslovnom aranžmanu koji ima određeni cilj i uvek je dvosmerno. Sponzorstvo se često smatra dokazom dobrog građanstva jer je korisno za zajednicu i poboljšava kvalitet života u njoj, ali bez obzira na okolnosti, sponzor treba da očekuje neku vrstu dobrobiti, jer, u protivnom, njegova pomoć postaje dobročinstvo ili pokroviteljstvo.

Nadaleko čuveni autor Frenk Džefkins u svojoj nenadmašnoj knjizi "Odnosi sa javnošu za Vaš biznis", u poglavlju "Da li se sponzorstvo isplati", kaže: "Pametan čovek će stvoriti sebi više zgodnih prilika nego što ih može naći".

Generalno - sponzorstvo predstavlja jednu formu propagande, ili deo marketing strategije, ali može biti i public relations taktika. U nekim slučajevima obuhvata sve troje. Suština je u činjenici da se danas retko ko upušta u sponzorstvo iz čisto filantropskih razloga. U prošlosti to je bio čest slučaj, jer su bogataši bili patroni umetnika i kompozitora. I danas ima nekih veoma uspešnih kompanija koje, u sponzorstvu, vide način da oduže svoj dug društvu, ali su sponzorstva većinom poslovni aranžmani koji u vidu samo imaju određeni cilj.

Da se ponovo vratiko - konkretnom. U traženju odgovora na pitanje zašto biti sponzor FK "Budućnost", navešćemo samo nekoliko mogućih ciljeva, mada se i oni mogu međusobno kombinovati. Firma želi da osvoji nov deo tržišta, ali je nepoznata, ili samo poznata potencijalnim komitentima. U Crnji postoji nekoliko firmi za koje izvan lokalnih atara niko ništa ne zna, a one ipak nešto proizvode i stalo im je do tržišta. Recimo - nedavno su otvorena čak tri pogona: za proizvodnju paleta, vrata i prozora, peleta za ogrev, Elektrana na biogas... a o tome gotovo da niko ni u Crnji ništa, ili sasvim malo, zna. Zar im istorija, ponosna tradicija i poznanstvo širom Vojvodine ime FK "Budućnost" i reklamni prostor na njihovom stadionu, natpis na dresovima i sl. nisu dovoljno privlačna mogućnost da se reklamiraju/profitiraju?! Uradiće to čim postanu svesni značaja merketinga, PR i sponzorstva!

Drugi razlog bi im trebala biti želja da kompanija postane opštepoznata, jer snaga sponzorstva leži u činjenici da se ime firme ponavlja pre, u toku i posle događaja. Dalje mogućnost da se poboljša odnos sa korisnicima usluga i kupcima, poboljšavanje korporativnog imidža, isticanje kvaliteta svojih usluga ciljnim grupama koje u i te kako velikom broju prate utakmice "Budućnosti", dakle onog koga oni sponzorišu. Nastranu ne i zanemarljiv benefit - prisutnost u medijima uz sporadični publicitet koji se stiče u toku sportskog događaja, unapređenje povoljnog mišljenja o firmi, jer ljudi ne vole sebične a itekako gaje simpatije i naklonost prema onima koji pomažu drugima! Na jednoj nedavnoj utakmici Budućnosti smo čuli predlog jednog navijača da bi trebalo, kao student u onoj seriji "Salaš u malom ritu" - zapaliti žito, sebičnim crnjanskim bogatašima koji su za bud zašto i ko zna kojim novcem pokupovali državnu zemlju, a sada nikom pa ni sportistima dinara neće da daju! Niko nije za to, ali studenti su uvek bili progresivni i upozoravali nesavesne na moguće posledice! Šta bi falilo crnjanskim novokomponovanim paorima-buržujima da "ubranu" dobit sa nekoliko svojih hektara doniraju sportistima?!

Konačno, pojedinac, organizacija, firma, kompanija... mogu i da žele da postanu sponzor da bi mogli da ukažu počast poslovnim partnerima. To može obuhvatiti dijapazon od davanja besplatnih karata zaposlenima, kupcima i partnerima, do organizovanja grupa koje će prisustvovati događaju kao vaši gosti,  itd. i sl.

Operacionalizacije projekta

Konačno, ono konkretno, što je sticajem ustaljenih okolnosti ovakvih projekata na kraju, a po važnosti je moglo, možda i trebalo, biti na samom početku je orjentacioni spisak onih društveno-političkih zajednica, radnih organicacija i, po našoj proceni, dobro stojećih pojedinaca od kojih "Budućnost" realno očekuje pomoć. Koliko- kako i čime, to neka sami procene i u neposrednom kontaktu sa zvaničnicima Kluba, realizuju tokom predstojećih meseci i godina.

Pre spiska koji sledi, izvinjavamo se svima koji ne žele da učestvuju u realizaciji ovog projekta a mi smo ih bez prethodnih konsultacija uvrstili na nepotpuni spisak. Nije nam namera da ikog prozivamo, ponajmanje na bilo šta obavezujemo, već je u pitanju lična procena članova uprave Kluba da su u pitanju subjekti i pojedinci koji bi eventualno mogli da pomognu Klub. Takođe se zahvaljujemo onima kojih nema na spisku a svojim prilogom se odluče da pomognu.

Sponzorski dar Žive Savina iz Australije

Opština Nova Crnja, Mesna zajednica Srpska Crnja, Uljara ‘’Banat’’, JKP ‘’8. avgust’’, ‘’Raca’’, ‘’Agro Crnja’’, Elektrana - biogas, Kompanija Matijević, ‘’VARVARO’’ Kaštel, NIS Petrol, ‘’Tehnometal’’ Senta, GOMEX, Per Su, OBUĆA GRUBIN, MERKATA-GLUŠAC,  PALETE, Zoran Zečević, Pera Milankov, Branko Lazičić, Nikola Tanin, Žarko Tešin, Slobodan Arsin, Jovica Laković i Ljuba Milankov.

U poslednjih nekoliko godina "Budućnost" skromno ali kontinuirano pomažu samo opština Nova Crnja, mesna zajednica Srpska Crnja i Komunalno javno preduzeće "8. avgust". Iako u Crnji, a i izvan nje, postoji nekoliko izuzetno imućnih pojedinaca koji bi mogli da pomognu, za sada se oglasio samo Živa Savin, simpatizer kluba iz Crnje koji živi u Australiji. Poslao je tri najkvalitetnije lopte koje postoje na svetskom tržištu i dve garniture dresova! Svaka mu čast! Pa ko hoće i može neka izvoli i pomogne - toliko da mu to bude podnošljhivo a za klub ne ponižavajuće! Jer, treba biti dostojanstvan i umeren, u čemu - u svemu!

Realizacija ovog, opet kažemo uslovo koncepta podrazumeva apsolutnu javnost, Upravu kluba (Skupštinu, Predsedništvo i Nadzorni odbor) u kojoj će biti ljubitelji Kluba iz redova uglednih i autoritativnih stanovnika, bivših fudbalera, roditelji sadašnjih fudbalera, sponzora i donatora koji će odlučivati o svemu. Predsedništvo bi radilo na realizavciji Plana i Programa koji bi za svaku takmičarsku godinu utvrđivala Skupšrina Kluba, a Nadzorni odbor, sastavljen isključivo od predstavnika koje delegiraju davaoci sredstava za funkcionisanje Kluba, bi vršio kontrolu prikupljanja i trošenja svih materijalno-finansijskih sredstava. Time će biti eliminisana svaka mogućnost bilo kakvog nenamenskog trošenja sredstava i zloupotreba bilo koga u Klubu, što je do sada bio osnovni "kamen sporicanja", osnov za sumnje i priče o tome ko i kako rukovodi Klubom, samovoljno, bez evidencije i dokaza troši ne mala sredstva koje je Klub dobijao uglavnom od MZ i Opstine, ubuduće - nadamo se, i od sponzora, donatora i simpatizera Kluba - a svima njima je od suštinske važnosti kako sportski uspeh Kluba tako i korektno, profesionalno i transparentno materijalno-finansijsko poslovanje!!!

Da li će ovde elaborirane misli i ideje biti ikom od koristi, pogotovo nešto od rečenog gde i ikada konkretno operacionalizovano, ostaje da se vidi, ali i put na mesec je davno, davno počeo prvim korakom. Pa neka se i u sportskim klubovima, svima pa i Budućnosti, bar počne sa "koračanjem"!

Piše: Dragan PEJIĆ, PR i marketing menadžer, Novi Sad