Foto: pixabay.com

Koliko je novac "ušao" u  fudbal najbolje pokazuju informacije koje ovih dana pune senzacije ne samo sportske štampe. Među njima su, između ostalih, i imena naša dva reprezentativca Sergeja Milinkovića Savića i Dušana Vlahovića, te Kalijana Mbapea, Harija Kejna...

Najsenzacionalnija vest stiže iz Suadijske Arabije čiji je najveći i najbogatiji klub Al Hilalom izrazio spremnost da Laciju za našeg reprezentativca Sergeja Milinkovića Savića plati celih 140.000.000 evra - 40 miliona Laciju kao obeštećenje plus Saviću 20 miliona po godini za petogodišnji ugovor!

Čelsi traži Dušana Vlahovića a Juventus traži 75 miliona obeštećenja, dogovor još nije postignut ali... Kalijana Mbapea želi Real, ali Pari Sen Žermen traži 80 miliona plus bonus, što Real još nije prihvatio ali ne znači da neće.

Bajern iz Minhena 29-godišnjem kapitenu engleske reprezentacije Hariju Kejnu, Totenhemu nudi 70 miliona plus bonus, i dogovor samo što nije postignut...

Nećemo više o primerima, i od ovih boli glava! Pokušajmo nešto opštije na temu novac i sport. 

Novac – gospodar kvaliteta života

Kao jedan od najznačajnijih izuma čovečanstva, novac je  važan za postizanje određenog kvaliteta života. Iako novac ne može da donese sreću, on nam pomaže da ispunimo svoje različite želje, ali i želje ljudi koje volimo. Zato posedovanje novca donosi moć, tačnije "kupovnu moć". Iako mnogo toga ne može da se kupi, ova vrsta moći jeste veoma važna.

Apsurdno ali, na žalost, istina je i to da novac ima poneku negativnu osobinu. Recimo da promeni ljude na lošije. Tipičan primer je kada neko ko se obogati promeni odnos sa ljudima sa kojima se prethodno družio i lepo slagao. Kada neko počne da izbegava nekadašnje prijatelje, pa čak i rođake, kada se prema njima ponaša prezrivo, šta oni mogu da zaključe nego da - novac kvari ljude. To postaje istina na koju ljudi upozoravaju svoju decu. Tako se sa generacije na generaciju prenosi uverenje da su ljudi ili dobri i siromašni ili pokvareni i bogati. Posledica je da se nekada kod siromašnijih stvara utešni doživljaj moralne superiornosti. A kad se odgovornost za nečiju negativnu promenu pripiše posedovanju novca i bogatstva, a ne osobi koja se promenila, sledi da ona nije kriva, već da je kriv novac koji je "zlo". Ovo uverenje može da deluje i kao nesvesna negativna sugestija koja sabotira sticanje novca. Kada neko ko inače veruje da novac kvari ljude počne dobro da zarađuje, može da ima utisak da se "kvari" kao osoba. On može da bude zadovoljan zbog toga što ima sve više novca, ali istovremeno i uplašen da ga toliki novac transformiše u lošu i pokvarenu osobu. Da bi spasio svoj identitet dobrog čoveka, može početi nesvesno da sabotira datu aktivnost koja mu donosi prihode. A kada se zbog te sabotaže prihodi smanje toliko da se više plaši da će se pokvariti, tada se opet oseća sigurno.

Ipak, istinitiji je narativ da novac nema moć da pokvari nečiji karakter. Posedovanje novca i bogatstva samo oslobađa osobu da pokaže kakva je zaista. Kada su ljudi siromašni usmereni su jedni na druge, jer im uzajamna solidarnost pomaže da prežive, ali kada se neko obogati, tada mu drugi ljudi nisu potrebni. Tada na druge počinje da gleda kao na "trošak" ili "dobit", kao na prijatnost ili neprijatnost, tada ne želi da trpi one postupke drugih koje je ranije trpeo da bi sačuvao dobre odnose. Moć i status koje donosi bogatstvo oslobađaju i čine vidljivim pravi karakter osobe. To je u skladu sa onom narodnom izrekom - daj nekome vlast da bi video kakav zaista jeste.   

Ne znamo od kad je tako, ali živimo u  vremenu i društvu kada novac od sredstva, postaje gospodar ljudskih sudbina i bogatih i siromašnih. Novac, drsko i u drastičnoj formi, "iznosi" na vidjelo svu svoju skrivenu socijalnu funkciju. Bogate usmjerava na iživljavanje, siromašne na preživljavanje. Klasičnom studijom "Filozofija novca" Georg Zimel je pokazao kako novac nezadrživo "iskače" iz psihološke ravni i vrši uticaj na ukupnu socijalnu realnost, ljudsku kulturu (kultivisanje života) i razne vidove otuđenosti čovjeka od svoje ljudske prirode. Time se novac otkriva kao celovita društvena kategorija koja, pored toga što ima ekonomsku vrednost, proizvodi i čitav niz društvenih, ne smo ekonomskih, odnosa. Iz ova dva elementa možemo otkrivati čitav spektar uticaja novca na: karakter podele rada u jednom društvu, kulturu i kultivisanje individualnog i društvenog života, razne vidove otuđenosti od rada, porodice, prijatelja i na ukupnu socijalnu realnost.

Logika profita

Sport, naročito fudbal, je danas toliko popularan u svetu i zato što je, u biti svojoj, jednostavan, i dostupan najširim slojevima ljudi. Sport podrazumeva i ravnopravnost - takmičenje u jednakim uslovima za sve i pravičnost. Blesak pobede baca u senku svakodnevne ljudske tegobe, pruža šansu "svima i svakome". Zahvaljujući toj i takvoj njegovoj univerzalnosti i popularnosti u njemu se danas u svetu - posle petrohemije, oružja, telekomunikacija i automobilske industrije - vrti najveći novac.

- Sve što je ekonomija ikada okrznula postaje svetski fenomen - kaže dr Dragan Koković, sociolog sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. - I sport potpada pod ovo pravilo, jer je, između ostalog, postao sredstvo homogenizacije čitavog sveta.  Multinacionalne kompanije su to dobro shvatile i za njih je skoro obaveza da učestvuju kao sponzori na međunarodnim takmičenjima. I kod nas sportski biznis  postaje sve više način života i stil ponašanja. Proces kultivisanja biznisa i sponzorstva u sportu odvija se ubrzano jer je vidljiva atraktivnost sporta koji postaje sve više primeren životu savremenog čoveka - kaže Koković, autor nekoliko zapaženih knjiga o sportu i sociologiji sporta.

Danas, na početku novog milenijuma, ekonomija se domogla sporta, ali je sport, s druge strane, prokrčio put ekonomiji. Na delu je logika profita u svom čistom obliku koja postaje osnov regulisanja odnosa u sportu. Nastupilo je vreme specijalizovanih agencija (marketing službi)  koje se profesionalno bave "pravljenjem para" u sportu. Sport tako postaje posao koji pojedincima, klubovima i firmama donosi kolosalnu dobit.

Veza između sporta i biznisa

Biznis je žudnja za konkurencijom baš kao i sport. Unutrašnja igra biznisa i sporta, njihov skriveni krug leži u razumevanju poslovnog paradoksa: "ukoliko mislite da ste bolji, utoliko i vaša zabrinutost treba da raste, što ste zadovoljniji svojim dostignućima i uspesima iz prošlosti, pravim potezima, to imate manje razloga za zadovoljstvo" - pisao je  M.X. Mark Kormak. Šampion, baš kao i onaj koji radi na polju biznisa uvek treba da bude nezadovoljan svojim rezultatima. Stalno postoji sledeća stapenica na putu ka visinama.

Sposobnost da se sopstvene snage dovedu do vrhunca, da se dostigne maksimum (top) forma. Legende sportskih terena su u najboljoj formi kad je ulog najveći.

Manje-više je poznato ali recimo u najkraćem da je sponzorstvo pomoć koju pojedinac ili kompanija daju za neku nezavisnu aktivnost (u ovoj priči  je reč o sportu) koja nije direktno povezana sa uobičajenom delatnošću te osobe ili kompanije, ali je to pomoć od koje se sponzor nada nekoj dobiti. Dakle, ono u principu nije ništa novo. Vekovima su kraljevi i drugi pripadnici vrhuške bacali mrvice slikarima, pesnicima i dramskim piscima. Što se tiče sporta, ko zna možda je u borbi Davida i Golijata siroti mališa imao za sponzora "Praćke i strele", šokantnu kompaniju za proricanje sudbine. Sponzorstvo svakako ne treba mešati sa donatorstvom, pokroviteljstvom, mecenarstvom, samo reklamom, patronatom, milosrđem niti iskazivanjem blagonaklonosti, već je ono cena za učinjenu uslugu i ono je posao, biznis od koga će se ne samo vratiti uloženo već i zaraditi!  Ono je, dakle, neka vrsta hibridne aktivnosti koja ide od reklame preko promotivne prodaje sve do ne manje važnih publik relejšns aktivnosti.

Rečju - početak ovog veka označio je definitivno zduživanje sporta i novca koji su počeli da bratime mogućnosti. Danas je sport postao zlatni kavez biznisa. Veza između sporta i novca danas je postala najrentabilnija i najpotrebnija stvar na svetu, tvrde mnogi istraživači.

Sve ostalo se podrazumeva, naročito kod nas: mešetarenja, pranje novca, kupoprodaje, nameštanje rezultata, mito i korupcija, laži i prevare, plajčke... I dok Vučić ne realizuje nedavno dato obećanje da će ova vlast sve malverzacije u našem sportu uskoro efikasno, temeljno i u celosti sankcionisati, ostaje nam da verujemo ili sumnjamo, već u zavisnosti koliko smo naivni. Ako autor teksta treba da se izjasni, sklon sam "optimizmu" tipa "Od sad k’o i dosad!

Piše: Dragan Pejić, dipl. politikolog