Foto: pixabay.com

U pesmi se poljem širi miris ljiljana, a na biciklističkim poljima već duže vreme miriše Tadej Pogača(r).

Slovenački biciklista, u poslednje dve – tri godine prva „pedala“ planete, i na ovogodišnjem izdanju Trke kroz Flandriju, jednom od pet monumentalnih klasika , to jest  kvintetu najprestižnijih jednodnevnih trka, po ko zna koji put je konkurentima stavio do znanja da se lako mogu opeći ukoliko pokušaju da mu ugroze krvavo stečeni status.

Pobedom  u Belgiji, zemlji u kojoj te prvo pitaju koji bicikl voziš, pa tek onda koji jezik govoriš, mestu na kom je vožnja dvotočkaša s lancem ono što je u Srbiji konzumiranje pljeskavica - način života, pritom na smotri staroj 110 godina, vozač iz najsevernije bivše jugoslovenske republike je učvrstio svoje ime na lidersku poziciju na svetskoj rang listi Međunarodne biciklističke unije (UCI).

Za razliku od političara u nekadašnjoj državi Južnih Slovena, kojima su dvogledi bili potrebni ne bi li prešli mapom označen put do države organizatora ovog ciklo-takmičenja, 25-godišnjak rodom iz Komende je i vezanih očiju mogao okretati pedale na stazi dugoj 273,4 kilometra, što je, rezultat i plasman kazuju, ipak učinio širom otvorenih čula vida, i to za 6 časova : 12 minuta : 07 sekundi, osvojivši peti lovorov venac kad su monumentalni klasici u pitanju. S obzirom da je, osim dvostrukog trijumfa na Trci kroz Lombardiju (Italija),  pre dve godine uzdignutih ruku završio i na trci Lijež-Bastonj-Lijež, koji je i najstariji klasik iz najviše kategorije, a održava se u Valoniji, Flandriji susednom regionu, kao dan je jasno ko može igrati ulogu posrednika u razrešenju nesporazuma između ova dva u mnogo čemu suprotstavljena dela belgijske monarhije.

Flandrijci (Flamanci) i Holanđani su, praktično, jedan narod, ali biciklističko okupljanje nije zbor narodnog ujedinjenja, pa se predstavnik "najniže" svetske države Matje fan der Pul morao zadovoljiti drugom pozicijom.

Branilac titule iz minule godine, pobednik i 2020. dao je sve od sebe da izbori najviši stepenik pobedničkog postolja, međutim, (pre)stići Pogačara ove sezone ravno je vožnji betonskog bicikla na vrh Himalaja. Iz tog razloga se Fan der Pul zadovoljio plasmanom na vicešampionsku poziciju, jer je za Slovencem zaostao 16 sekundi.

Šestorica učesnika stigla su na cilj minut i 12 sekundi nakon novog prvaka, a prvi od njih je ciljnu ravninu točkom svoje mašine zakačio Danac Mads Pedersen, specijalista za jednodnevne trke, svetski prvak na drumskoj trci na Mondijalu pre četiri godine,  kome nije pošlo za pedalom da bar ponovi svoj najbolji plasman na Trci kroz Flandriju, ujedno svoje najviše ostvarenje  računajući sve monumentalne klasike, pošto je 2018. godine nadmetanje završio kao drugoplasirani.

Da domaći navijači ne odu apsolutno razočarani i kućama odu, ako ne sa širokim osmesima  na licima, bar ne uplakani pobrinuo se četvrtoplasirani Vut fan Art, Amerikanac Nilson Paules je petim mestom opravdao prekoatlanske putne troškove, Štefan King je, što se i očekuje od jednog Švajcarca, navio svoje vreme za ulazak u TOP 10, a da se Danskoj sve kockice slože, ne samo na stazi kojom su biciklisti grabili ka cilju, nego i u poretku, postarao se sedmoplasirani Kasper Asgren, dok mu je u leđa, istim rezultatom kao i navedena petorica, gledao Britanac Fred Rajt.

Naredne nedelje sledi novi monumentalni klasik, takmičari se sele na čuveni "pakao severa", kako glasi popularni naziv za trku od Pariza do Rubea.

Pariz već nedeljama zbog masovnih i nasilnih protesta vezanih za penzionu reformu liči na pakao.

Uprkos tome, mnogima će biti do biciklizma. Dokaz da i pakao ima duplo dno.

Piše: Dragan Stojić