Mnogi stručnjaci dali su svoj sud o neuspehu Zvezde u doigravanju za Ligu šampiona. Svi su se složili da je uzrok neuspeha, pored taktičkih grešaka, neshvatljiv energetski pad u igri u nastavku utakmica. Crveno-beli su u oba duela sa Izraelcima u dva poluvremena pokazali sasvim drugačije lice, kao da je na teren istrčala neka druga ekipa. Kako objasniti činjenicu da je Zvezda imala u nogama više utakmica od rivala iz Haife a da su je gosti u u drugom delu obe utakmice natrčali i ispoljili više snage…

U stručnom štabu našeg šampiona ima stručnjaka raznih profila, među njima onih zaduženih za kondiciju, odnosno fizičku spremu. Nisam primetio da je neko upro prst u kondicionog trenera i potražio odgovor iz njegovog domena rada. Pitamo se šta su dotični stručnjaci radili tokom dugih priprema u zemlji i inostranstvu kad ekipa energetski i kondiciono ne može da parira rivalu na otvaranju sezone. Ako je šef stručnog štaba podneo ostavku podrazumeva se da njegovi najbliži saradnic odu, pogotovu zaduženi za “fizikalije”.

Ide se široko pa se u kontekst stavlja Mozzar bet Super liga, razlika u klasi i pobede crveno-belih sa pola snage i sl. Domaći šampionat je rangiran na 11. mesto UEFA rang liste, što znači da pripadamo kvalitetnijim ligama. Nažalost, slika je sasvim drugačija, izuzev Zevzde i Partizana, ni jedna druga ekipa nije uspela da izbori grupnu fazu bilo kojeg evropskog takmičenja. Najnovijim kiksevima Zvezda i Partizan su se srozali za stepen niže na evropskoj lestvici, ostali niški Radnički je ispao na početku, u drugom kolu kvalifikacija za Ligu koferencije, a Čukarički je završio učešće u trećem kolu. Za sada je osvojeno malo bodova koji bi nas zadržao na postojećoj poziciji i neminovan je pad, jer su konkurenti ostali sa većim brojem ekipa ili beleže bolje rezultate. Jedino ako večiti rivali prevaziđu postojeće slabosti i pozitivnim rezultatima načine žetvu bodova kao prethodne sezone. Gledajući sastav grupa u kojima igraju naša dva kluba, male su šanse za to. I to je naša stvarnost od koje ne možemo pobeći.

Ako pogledamo prenos jedne utakmice domaćeg šampionata, pred praznim tribinama i meč neke od liga velike “petice”, vidi se frapantna razlika u kvalitetu, pristupu i shvatanju igre. Bilo da igra ekipa sa začelja ili vrha stadioni su uvek puni, i to sa navijačima koji poseduju sezonske karte, sa rasprodatim mestima još pre starta prvenstva. Punim tribinama skupoceni fudbaleri su spremni da se dostojno oduže kvalitetnom predstavom, golovima i visokim nivom igre tokom svih 90 minuta. Kod nas na stadionima sasvim druga slika, prazne tribine, anemični fudbaleri, bez dovoljno motiva koji više pešaće, odnosno pretrče mnogo manju kilometražu od kolega sa zapada, da ne govorimo o kvalitetu i prikazanoj igri. Trči se kad je lopta u nogama i kad treba da se primi pas, ostali koji tog trenutka ne učestvuju direktno u igri više su pasivni posmatrači. Bar je takav moj utisak a uveren sam da mnogi dele slično mišljenje. Zato nam se dešava da kad izađemo u Evropu budemo inferiorni i pariraju nam klubovi sa Malte, Izraela, sa Kipra i drugih egzotičnih fudbalskih destinacija.