Fudbal, jednostavno, kroz vreme i događaje, znao je da bude čudo nad čudima, ništa manje i ništa više! Brojne knjige napisane su o tom fenomenu.

Velikom pobedom od 1:0 u finalu Kupa Jugoslavije protiv Crvene zvezde Borac je ispisao istoriju za sve generacije do tada, a taj 11. maj 1988. godine bio je datum međaš. 

Slavlje u Banjaluci, čestitke stižu sa svih strana, veličanstven doček na Trgu Edvarda Kardelja (danas Trg Krajine!), slave se strelac Senad Lupić, sjajni golman Slobodan Karalić, neprelazni Zvonko Lipovac, Milorad Bilbija, hitronogi Stojan Malbašić, majstor centaršuta Amir Durgutović… Banjaluka gori od slavlja i sreće! Sedam dana kasnije počinje Kup takmičenje za nosu sezonu 1988/89, Borac putuje u Kotor Varoš na megdan petoligašu Mladosti; pitoreski gradić na reci Vrbanji, njegovi žitelji, ljubitelji fudbala, dočekuju Borčevce kao sportske heroje, i grad i stadion posebno uređeni, igla nema gde da padne.

Kad ono, kukala ti majka; teško svima onima koji se ne mogu ponositi svojim porazima, šta više…
Trener Husnija Fazlić, nakon što je sudija svirao kraj, a Mladost pobedila 1:0, hodao je ispred klupske zgrade u Kotor Varošu, razmišljajući da, po kazni, zajedno sa fudbalerima krene peške za Banjaluku, što će reći nepunih 40 kilometara nogu za nogom. 

Siv i maglovitog pogleda Fazlić je gotovo urlao na svoje fudbalere da je to čulo “pola Kotor Varoši”:
-Znate li vi šta ste uradili, kako i koliko ste se danas obrukali!!!

Fudbal je tako ispisao još jednu stranicu svoje magične nepredvidivosti, ovog puta na štetu banjalučkog Borca. 
Naredna tri dana dojučerašnji junaci: Lupić, Lipovac, Malbašić, Karalić, Bilbija, Durgutović… nisu izlazili iz kuća.

Taj poraz u Kotor Varošu ništa manje nego trijumf u finalu protiv Zvezde u Beogradu, zabeležili su mnogi evropski mediji.
Bio sam neposredan svedok ovih događaja, za Banjaluku, Borac i fudbalska čuda – istorijski.
Beograd: 11. maj 1988, Borac – Zvezda 1:0, strelac Senad Lupić u 60. minutu.
Kotor Varoš: 18. maj 1988, Mladost – Borac 1:0, strelac Aleksa Vučanović, gle novog čuda, opet je bila reč o 60. minutu!
Ko može sad da kaže da u čudesnoj igri zvanoj fudbal važe zdrav razum i logika.
Ili će ipak biti – poučavati, znači dva puta učiti!