Gde si započeo karijeru i koje je godine to bilo? Reci ukratko nešto o svojim rukometnim počecima.

Počeo sam sa svojih devet godina u rukometnom klubu Budva. Moj otac je čovjek iz fudbala, tako da sam ja slučajno zalutao u rukometu. A koliko vidim nisam pogriješio.

Prvi klub ti je bio Budvanska Rivijera. Bio si tinejdžer kada si zaigrao za klub koji je formiran 2006. godine. Kakva sećanja nosiš iz Crne Gore?

To su najljepše godine, koje ću sigurno pamtiti. Dosta druženja, dosta sam toga mogao da naučim od svog trenera,  doživim dosta lijepih stvari sa svojom ekipom kako na državnom takmičenju, tako i van države đe smo pružali odlične partije.

Pružao si ozbiljne partije u Budvanskoj Rivijeri pa je usledio poziv iz Španije, „Ciudad Real” je želeo tebe u njihovim redovima. Kakve si partije pružao, opiši period u Španiji.

Sa nepunih 16 godina, kad sam dospio do prvog tima u Budvanskoj Rivijeri odradio sa pripreme sa njima i liga je počela ali ubrzo je stigao poziv iz Španije. Iako sam bio previše mlad ipak takav poziv se ne odbija, sami početak i sami kontakt sa takvim rukometnim legnedama je bilo teško opisati tada meni kao jednom klincu. Do juče sam ih gledao na tv-u  a danas treniram sa njima , nevjerovatne dvije godine. Od samog starta smo Miloš i ja koji je takođe bio sa mnom trenirali sa prvim timom, tako da smo u tom periodu dosta rukometnog znanja stekli i neki novi stil naučili. Sa juniorskom ekipom smo stigli do ½ finala državnog prvenstva, jedino za čime žalim jeste to što nisam dobio priliku da odigram zvaničnu utakmicu za prvi tim.

U sezoni 2012-2013 igraš grupnu fazu Lige Šampiona, ovoga puta stiže poziv iz Slovenačkog šampiona Celje Pivovarna Laško. Ispali ste u “Last 16” fazi. Sreća vas nije pogledala obzirom da ste dobili veliki Hamburg. Koliko si igrao obzirom da si bio jedan od mlađih u timu?

Posle Španije dolazi Celje i Slovenija, nova sredina novo sve. Veoma teška sredina ali tih godinu ipo dana meni je dosta značilo. Klub đe se dosta dobro radilo kako fizički tako i taktički i individualno sa mladim igracima. To mi je značilo i tu sam ja u svakom segmentu napredovao. Jedan od mlađih igrača Celja,  tada nisam imao veliku minutažu u Ligi šampiona jedine dve utakmice koje sam igrao su bile protiv Flensburga i Hamburga. Utakmica protiv Hamburga kući sigurno da ću pamtiti, jer mi je to prvi nastup bio u tom takmičenju i prvi susret da igram pred 6 hiljada navijača u takvoj atmosferi.

Sa Mađarskim Čurgom si igrao EHF Kup. Pružao si ozbiljne partije a najviša stanica bila je treća runda gde ste neslavno savladani od strane Magdeburga. U klubu su bili Darko Dimitrievski, Gafar Hadžiomerović i Josip Pažin. Kakav odnos si imao sa Balkancima?

Nezadovoljan minutažom kako i u Slovenačkoj ligi tako i u LŠ iako sam imao još jednu godinu, odlazim iz Celja u Mađarski Čurgo. Svaki prelaz je težak tako da je i ovaj, prva godina kao i uvijek je najteža. Tada je još bila dosta starija ekipa, ali sam se brzo uklopio. Zatim sledi druga sezona , koja je za mene bila najbolja u mojoj karijeri. U regularnom delu završavam kao najbolji strelac lige, dok u play-offu završavam kao drugi. U EHF Kupu stižemo do 3. kola i igramo protiv Magdeburga kojeg dobijamo kući ali ne dovoljno za prolaz. Srećom sam imao odlične prijatelje i društvo koji si mi tu sezonu još lakše omugućili da prođe i bude dobra.

Foto: Privatna arhiva - Stefan Čavor

2016. odlučuješ da zaigraš za HSG Wetzlar, Bundesliga, veliki izazovi. U klubu su trenutno Tibor Ivanišević i Jane Cvetkovski sa Balkana. Trenutno ste 11. na tabeli sa 5 pobeda i 9 poraza. Sledeće kolo te očekuje gostovanje na severu Nemačke u Flensburgu. Da li možete da parirate takvoj ekipi obzirom da su u najužem krugu za osvajanje titule?

Igrajući treću sezonu u Čurgu u oktobru dobijam poziv od Wetzlara što je za mene bio najveći cilj doći i igrati u Budnes ligi. Ovo je treća sezona od kad sam u Wetzlaru i najbolja za mene, iako imamo turbulentan start mislim da možemo do kraja veoma dobro završiti sezonu. U ekipi imam 3 Balkanca, tako da mi druženja i zabave nikad ne fali. Sledeće nedelje igramo sa Flensom koji je u odličnoj formi, koji je bez poraza ove godine u Budnes ligi, mi idemo rasterećeni gore i naravno daćemo sve od sebe kao i na svakoj utakmici.

Foto: Reprezentacija Crne Gore

Kakva iskustva nosiš iz reprezentacije? Da li se uvek odazoveš pozivu i da li se nadaš kvalifikaciji za EURO 2020?

U reprezentaciji Crne Gore se uvijek rado odazovem i mislim da je pred nama vrijeme koje moramo maksimalno iskoristiti i pokazati koliko vrijedimo, naravno da se nadam plasamanu na EP iako će biti veoma teško.

U kom klubu bi želeo da provedeš svoje poslednje rukometne dane?

Svoje poslednje dane bih volio završiti u svom gradu đe sam i počeo prve rukometne korake.

Šta bi poručio mladim rukometašima i rukometašicama, kako doći do uspeha?

Pa poručio bih da budu istrajni u svemu što rade, i pozitvni. Jedino rad, trud i naravno pozitiva se isplate i uvijek se vrate. A sport je nešto što čovijeka može da nauči i napravi na pravu osobu.