Naši juniori nisu uspeli da naprave najveći rezultatski uspeh u istoriji srpskog hokeja u svom uzrastu, ali su po mnogo čemu dominirali na Svetskom prvenstvu u Novom Sadu, čime su potvrdili da učinak koji je dve godine ranije u Estoniji priredila ova generacija (tada u konkurenciji omladinaca do 18 godina) nije bila nimalo slučajna.

Te 2014. "orlići" su pod trenerskom palicom Igora Kosovića u Talinu posle dugo vremena pokazali da mogu biti ozbiljan rival i selekcijama koje balansiraju između grupa A i B svetskog hokeja. Tada je na svom ledu "pala" Estonija, a samo jedan loš dan onemogućio je naše mlade hokejaše da se plasiraju u toliko željen viši rang, iako su prema opštoj oceni sa tog turnira to zaslužili.

Dve godine kasnije, ta ista generacija, predvođena mladim Nemanjom Jankovićem prikazala je jedan moderan, napadački hokej i najavila još bolje rezultate u budućnosti, u seniorskoj konkurenciji na čija vrata je zakucala nekolicina ovih momaka. Iznad svega, prikazala je veliku želju i htenje, trud i zalaganje, klizanje i borbu, znoj, pa i suze, u pokušaju da u starijem uzrastu nego je to bilo u Estoniji učine ono što tada nisu kao mahom maloletni dečaci.

Srbija je timski gledano turniru u Novom Sadu bila najbolja u nekoliko statističkih kategorija. "Orlići" su primili najmanje golova na turniru (devet na pet utakmica), imali su najbolju gol razliku (plus 25), dok su specijalni timovi pokazali nov kvalitet našeg hokeja, naročito u "šort hendu". Mladi srpski oklopnici primili su samo jedan pogodak na celom turniru u 32 situacije sa igračem manje (prva sledeća selekcija je Rumunija sa pet golova), dok je u situacijama kada su bili brojčano inferiorni postigli čak pet golova (Rumunija tri, Australija i Španija po jedan).
 

Stefan Bošković prima nagradu za najboljeg defanzivca od Predsedavajućeg turnira, g-dina Jan Okea Edvinsona
Foto: Mirko Lazović
 

Osim toga, i po individualnom učinku Srbija je ostavila značajan trag. Stefan Bošković je prema odluci Direktorata turnira izabran za najboljeg defanzivca, odnosno beka Svetskog prvenstva. Defanzivac američkog Vermont Lamberdžeksa je uz podršku ostalih bekova pomagao našim čuvarima mreže u odbrani gola, a sa dva gola i pet asistencija drugi je na listi najefikasnijih bekova Svetskog prvenstva u Novom Sadu. Na četvrtom mestu te liste nalazi se hokejaš MAC-a Pavle Podunavac (1G, 5A) koji je ovo priznanje poneo 2014. u Estoniji, dok je na njenom čelu još jedan srpski bek, Ivan Anić. Igrač Crvene zvezde i jedan od onih koji ovim turnirom završavaju svoje učešće za selekciju do 20 godina osam puta je učestvovao u akcijama kod pogodaka našeg tima. Osim jednog pogotka i sedam asistencija, Anić je zabeležio i učinak od +11 u statističkoj kategoriji +/- (Podunavac se sa 12 nalazi na trećem mestu liste na celom turniru). 
 

Ivan Anić u meču protiv Španije na otvaranju Svetskog prvenstva
Foto: Mirko Lazović
 

Još jedan od parametara koje treba pomenuti je i učinak naših reprezentativaca na buliju. U ovoj kategoriji trojica naših igrača našlo se među 10 najboljih po procentu uspešnosti u "fejs-ofu". Siniša Pajić je osvojio čak 46 uz 32 izgubljena za sedmo mesto na listi (59 odsto), Lazar Leštarić je u samo tri odigrana meča imao odnos 40-24 za procenat od 62,5 odsto i treće mesto, dok je na samom čelu kapiten naše nacionalne selekcije Uroš Bjelogrlić sa dve trećine osvojenih bulija (34-17). Bjelogrlić je i drugi asistent turnira sa osam dodavanja za gol, što je, ipak, daleko iza neprikosnovenog Norberta Rokalija iz Rumunije koji je imao 14.
 

Uroš Bjelogrlić osvaja buli u meču protiv Australije
Foto: Mirko Lazović
 

O učinku naših golmana brojke možda i najviše govore. Čak tri puta uspeli su da zabeleže "šat-aut", od čega Jovan Feher dva, a Petar Stepanović jedan. Feher je svoju mrežu sačuvao u mečevima protiv Kine i Australije, dok je Stepanović nesavladiv ostao u duelu sa Belgijom na zatvaranju. Stepanović je bio treći po procentu zaustavljenih šuteva (87,3 odsto), dok je po proseku primljenih golova najbolji na turniru sa 2,63 dozvoljena pogotka po meču (najbolji golman turnira Ignasio Garsija imao 2,76 golova i 90,52 odsto odbrana). Fehera u ovoj kategoriji zvanično nema, jer zbog produžetka koji su naši hokejaši igrali protiv Rumunije nije ispunio uslov od minimum 40 odsto vremena provedenih na ledu u odnosu na celokupan tim (imao 39,67). Inače, ne računajući meč sa Rumunijom u kojem su gosti imali 31 udarac ka golmanu Crvene zvezde (naši imali 40 šuteva) od kojih je pet završilo u mreži, odbrana Srbije dozvoljavala je u proseku samo po 17 udaraca ka dvojici svojih čuvara mreže. Čak su i Španci imali manje od toga (samo 16). 
 

Petar Stepanović na golu Srbije u meču protiv Rumunije
Foto: Mirko Lazović
 

Dvojica igrača sa možda i najboljim napadačkim učinkom na ovom šampionatu su Ivan Glavonjić i Mirko Đumić. Glavonjić se u dve statističke kategorije nalazi na samom vrhu liste. Igrač letonskog Daugavpilsa je prvi golgeter turnira sa devet pogodaka na pet mečeva. Osim toga, nekadašnji napadač Beostara je postigao jedan gol u "pauer pleju" i čak dva u situaciji kada je naš tim imao igrača manje na ledu, dok njegov ukupan odnos +/- iznosi plus 15, po čemu je takođe na samom vrhu od svih hokejaša koji su se pojavili u Novom Sadu. 
 

Odličan učinak na turniru: Ivan Glavonjić
Foto: Mirko Lazović 
 

Na petom mestu liste najboljih golgetera turnira nalazi se sjajni mladi Mirko Đumić. Hokejaš budimpeštanskog MAC-a još jednom je pokazao da je ogromna perspektiva srpskog hokeja, jer je sa tek napunjenih 17 godina (rođendan proslavio tokom Svetskog prvenstva) bio najbolji poenter našeg tima sa 13 poena, odnosno šest golova i sedam asistencija. Zahvaljujući ovom učinku mladi Đumić zavredeo je epitet najboljeg igrača srpske reprezentacije u izboru stručnog štaba reprezentacije, ali i saigrača.
 

Predsedavajući Svetskog prvenstva Jan Oke Edvinson predaje "Tissot" časovnik mladom Mirku Đumiću
Foto: Mirko Lazović