Sutra se igra poslednje kolo Superlige u kojoj Radnički 1923 završava svoju misiju u elitnom takmičenju. Kragujevački superligaš odlazi u niži rang čistog obraza. Nikome nije poklonio ni bod. Razlozi selidbe u Prvu ligu Srbije su dobro poznati. Tim je ostao bez trenera i čelnih ljudi u Upravi, kada mu je bila potrebna podrška. I igrači koji su došli sa strane napustali su „brod koji tone“. Rešenje da se prvenstvo privede kraju bilo je da se Radnički 1923 okrene sopstvenom pogonu u kojem se stvaraju igrači za prvi tim, kao što je to bilo mnogo ranije, kada je ovaj klub ušao u Prvu saveznu ligu ondašnje velike Jugodlavije. Takvu ideju prihvatio je i trener Neško Milovanović, koji je duboko vezan za Radnički. Igrao je u dresu ovog kluba, debitovao na klupi superligaša i dočekao da i njegov sin odigra desetak minuta, kao jedan od najmlađih prvotimaca.

Ostaće zabeleženo da je Radnički 1923 sa podmlađenim sastavom prvi put u svojoj istoriji pobedio Crvenu zvezdu na Marakani, ali sticajem raznih okolnosti morao i u niži rang. Radnički 1923 odlazi iz Superlige, ali mladi dolaze, koji treba da vrate ugleg ovog kluba. U ovoj sezoni skoro ceo jedan tim debitovao je u superligaškom takmičenju. Pokušali smo da u razovoru sa trojicom igrača, koji su debitovali protiv Jagodine čujemo kako su to oni doživeli, kao i sa mladim igračem koji je svoj prvi pogodak postigao protiv Crvene zvezde.

Najmlađi prvotimac Radničkog 1923 je Filip Đurović (16), koji ima ugovor o stipendiranju, potpisan prošle godine. Debitovao je na prethodnoj utakmici sa Jagodinom na „Čika Dači“ i odigrao skoro pola sata u drugom poluvremenu.

– Bila mi je velika čast da igram ovde pred našom publikom za prvi tim. To je bila moja dečačka želja kada sam i počeo da treniram u pionirima. Bio sam na probi u Partzizanu i prošao testove, ali iz nekih razloga moji roditelji nisu bili za to da se preselim u Beograd. Moje ambicije vezane su, pored škole, za fudbal i želja mi je da jednog danazaigram i za neki inostrani klub. Međutim, važno je da se dokažem ovde u svom klubu, kojem želim da vrati status koji zaslužuje. Trenutno igram za kadete. Imamo narednu važnu utakmicu sa Vojvodinom u Novom Sadu u borbi za opstanak u Kadetskoj ligi Srbije. Trudiću se da sa svojim drugovima zabeležimo pobedu, a kada mi se ukaže poverenje pružim maksimum i za prvi tim – obećava kadet Filip Đurović.

Lazar Milutinović je starrtiji od Filipa nekoliko meseci, ali je posle debija u prvom timu Radničkog 1923 protiv Jagodine, samo dva dana kasnije za kadetsku selekciju postigao važan pogodak protiv Crvene zvezde na „Čika Dači“ kada je njegov tim slavio sa 2:0 i osvojio dragocene bodove u borbi za opstanak.

– Predivan je osećaj dati gol jednoj ekipi kao što je Crvena zvezda. Ušli smo u tu utakmicu maksimalno motivisani. Na početku je bilo teško, ali smo postigli dva gola u prvom poluvremenu, pa je posle bilo lakše. Odigrao sam i prvu utkmicu za seniorski tim i moram da se zahvalim treneru Milovanoviću, koji mi je ukazao poverenje. Ušao sam u drugom poluvremenu i bilo je malo treme, ali kada sam video kako se moji drugovi bore sve je prošlo. Njalepše je bilo posle utakmice kada smo otišli da se pozdravimo sa navijačima i primimo čestitke za igru protiv Jagodine.To je nezaboravan doživljaj i veliki motiv za mene i sve mlade – sa zadovoljstvom za „Šumadijapress“ priča Milutinović.

Nekoliko poslednjih minuta protiv Jagodine u dresu sa grbom Radničkog 1923 odigrao je i još jedan kadet. Po želji oca i majke dobio je dva imena Vasilije Veljko Milovanović. Imao je priliku da debituje u klubu u kojem je počeo da se druži sa „buba-marom“ i u kojem je igrao i njegov otac Neško Milovanović, sada na čelu stručnog štaba.

– Bilo je mnogo treme, jer sam se plašio da se neću snaći pored iskusnijih igrača Jagodine, ali sve je dobro prošlo. U poslednjem minutu imao sam i priliku da šutiram na gol, ali dok sam se odlučio gde ću da uputim loptu stigla je odbrana protivnika i izblokirala udarac, ali sam dobio aplauz sa tribina za pokušaj da ugrozim gol protivnika. Meni je bilo teže od mojih vršnjaka, jer sam osećao veću odgvornost za poverenje koje sam dobio. Otac prati sve moje igre, daje savete, kritikuje kada pogrešim, ali i hvali dobre poteze. To mi mnogo znači i sigurno će mi koristiti u karijeri. Uz Radnički sam kao klinac. Dolazio sam sa dedom dok je otac igrao u ovom klubu, još u Trećoj ligi. Želja mi je bila da i ja obučem dres prvog tima, kao i svih mladih koji počinju u Radničkom, i to se ostvarilo – kaže Milovanović junior.

Veliko zadovoljstvo u dresu prvog tima Radničkog 1923 doživeo je i Dušan Stević, koji je rođen u Brusu, ali je zahvaljujući njegovom teči iz Kragujevca, koji ga je doveo u „petliće“ kragujevačkog kluba. Ima nešto veći staž u prvom timu, odigrao je četiri utakmice, a prvi gol postigao protiv Crvene zvezde u Beogradu. Nastupa na dvojnu registraciju za srpskoligaša Šumadiju 1903, a trenira sa Radničkim 1923.

– Moj san je bio da zaigram na Marakani i postignem gol. To mi se ostvarilo, a taj dan nikada neću da zaboravim. Nije lako pobediti Zvezdu. Napravili smo istorijski uspeh kluba i zbog toga smo srećni mi mladi, ali nam je i žao što se to dogodilo sa Radničkim da mora u niži rang. Počeo sam u Kopaoniku iz Brusa i ovde prošao sve selekcije. Sa omladincima smo prošle godine osvojili peto mesto u najvišem rangu, što je veliki uspeh. Pre dve godine sam priključen prvom timu i protiv Zvezde mi je bio prvi pogodak. Bio je to mali šok od radosti za mene, nisam znao gde se nalazim.Ovde sam upisao pravni fakultet i, ako ne bude drugih ponuda, ostajem u Radničkom da igram u Drugoj ligi – razmišljanja su mladog Stevića.

Slične priče mogli smo da zabeležimo i od ostalih momaka, debitanata u kragujevačkom superligašu, kojem preostaje da sutra odigra poslednji susret u eliti sa Vojvodinom u Novom Sadu. Njihovo vreme tek dolazi i svi oni kao i dečaci koji priželjkuju da pođu njihovim stopama, preuzimaju odgovornost da, uz pomoć starijih i iskusnijih, povrate dosadanji status Radničkog 1923.