Na osnovu višegodišnjih istraživanja izraza visokoispoljavane invencije u igri u vrhunskom fudbalu-brazilski model i u vrhunskom sportu (15 godina istraživačkog rada), u okviru 4-decenijskog iskustva kao trenera i funkcionera u sportu (pored fudbala i košarke, najduže u rukometu, radeći i u RK C. Zvezda, Beograd 4 god.), odštampana je i poodavno rasprodata knjiga čiji je autor Đorđo Radonić trener, istraživač i publicista-oblast visokoispoljavanih izraza invencije u igri u vrhunskom fudbalu-brazilski model i u vrhunskom sportu, čiji je naziv:

Vrhunski fudbal i invencija

-emocije-inteligencija-ideje-u igri Brazilaca

Prema svom tematskom, metodološko-informatičkom sadržaju, knjiga je, pored brojnim trenerima u mlađim i seniorskim selekcijama, mlađim i starijim fudbalerima i funkcionerima u fudbalu, studentima i profesorima na visokim školama za sport, akademijama fudbala, sportskim i fudbalskim asocijacijama, teoretičarima i istraživačima u domenu sporta i fudbala, zbog prikaza nekih zanimljivosti u prvom delu knjige iz sveta vrhunskog fudbala, njegovog razvoja, kao i u karijerama nekih najvećih svetskih fudbalskih legendi, namenjena i brojnim armijama navijača. Pored pomenutih, knjiga je namenjena i svim simpatizerima fudbala, posebno onog koji se najviše ceni, a to su visoka majstorstva u igri, kao što ih vrhunski demonstriraju: Nejmar, Mesi, Hulk, K. Ronaldo, Iniesta, Suarez, Paulinjo, Marselo...

Od dve glavne teme knjige, jedna od njih odnosi se na analitičke prikaze majstorstava u igri Brazilaca, najmaštovitijih fudbalera sveta odvajkada, najskupocenijih fudbalera na svetskom fudbalskom tržištu koji su, uz to, osvojili najviše titula prvaka sveta (5) na svih do danas održanih 19 svetskih fudbalskih prvenstava. Ovo su ujedno i razlozi zbog kojih je autor, pored istraživanja fenomena dospeća Brazilaca u neverovatno snažna njihova emocionalna stanja, pa i do stanja transa u igri, bio usmeren u svojim višegodišnjim istraživanjima upravo na ispoljavanu visoku invenciju u njihovoj igri, kao na svojevrsne fenomene fascinantnih majstorstava u igri u vrhunskom fudbalu.

Tematsku suštinu, ipak, predstavljaju prikazane metode u knjizi na koje načine mladi fudbaleri pri obučavanjima i kasnijim usavršavanjima, kao i prvotimci u svojim nadgradnjama, mogu da stalno izdižu inventivne izraze u svojoj igri-prema brazilskom modelu, bez obzira na podneblje gde se sprovodi trenažna aktivnost! Samo na taj način oni mogu da streme da i oni postaju sve više maštoviti, sve raznovrsniji, sve uverljiviji u zavaravanjima protivnika u raznolikim oblicima finti i driblinga i njihovim još raznolikijim mogućim zavaravajućim načinima izvođenja i inventivnim manifestovanjima u njima. Time oni postaju sve teže predvidivi u svojoj igri, što označava vrhunac ambicija u karijeri nekog, ne samo talentovanog, već i mnogih vrhunskih fudbalera. Ujedno, stalne tendencije u izdizanjima ovakvih veština (koje su do danas, nažalost, samo uopšteno doticane u teoriji fudbala pošto su, što je za nevericu, veoma malo istraživane, a što predstavlja svojevrsni paradoks), koje su, s druge strane, veoma kompleksne u domenu tehnike i taktike, ali i propratnih veština vizuelno-idejnih sagledavanja na što veštije prikrivene načine. Razvoj veština optimalnih iznalaženja rešenja koja su trenutno najbolja u nekoj datoj situaciji i u datom trenutku, nimalo retko i u nekom deliću sekunda, morao bi da bude glavni zadatak kompleksnog razvoja. Metodika obučavanja i usavršavanja nekog fudbalera u ovim sferama, primenjivana od strane nekog trenera u fudbalu, najosetljivija je oblast u njegovom radu, pošto bi morala da obuhvata i razvoj idejnih sagledavanja, iznalaženja, osmišljavanja u munjevitim analizama, odabira, izdvajanja i memorisanja iznađenog optimalnog oblika, optimalnih njihovih načina, optimalnih smerova... izvođenja, kao i samih propratnih inventivnih manifestovanja. Nažalost, u praksi se često smatra da su, uz fizičku i psihološku pripremu, glavne oblasti u trenažnom procesu tehnika i taktika fudbala, te da se time zaokružuje metodska celovitost, što je zabluda. Posledice ovakvih stavova i pristupa, kao produkt nekih konvencionalnih metoda kojima se banalizuju istinske vrednosti igre u fudbalu, pa i uz koji se počesto, u nekim slučajevima, pogrešno prišiva epitet vrhunski, iz razloga što kao takav po malo čemu to zaslužuje, jesu pojave fudbalera-mediokriteta. U ovom slučaju moramo da imamo u vidu da među njima bude ne mali broj onih koji su bili veoma talentovani, poneki od njih i natprosečno, tzv.-vunderkindi! Možemo li da zamislimo koliko su njihova razočaranja velika! I ne samo njihova, nego i njihovih klubova, navijača i njihovih roditelja, koji su tolike godine finansijsjki ulagali. Sve protekle godine-6, 7, 8... godina uz velika odricanja žrtvovali se i nadali i, na kraju, kao balon od sapunice, da bi sve njihove ambicije, čežnje nestale u trenu. Podsetimo se da posle ovakvih razočarenja, pojedinci, nekada veoma nadareni fudbaleri koji „preko noći“ nestaju sa fudbalske scene, dajući preveliki akcenat na svoja fudbalska uzdizanja a zanemarujući redovnu nastavu u školi, izgube priključak sa svojom generacijom. Od velike njihove karijere u fudbalu tako ne biva ništa, ali niti od toga da sutra postanu akademski građani ovog društva, vredne zanatlije... da budu na taj način cenjeni u svojoj struci, kao inženjeri, tehničari, kuvari, informatičari, lekari, ekonomisti... Sve ovo dodatno produbljuje ionako veliku razočaranost nekada, ne tako davno, veoma talentovanih fudbalera. Slaba je uteha što će, neki od njih, da igraju u anonimnim klubovima, u kojima ne dobijaju ni tolki honorar koji bi im omogućio da svoje devojke mogu da počaste nekim manjim poklonom ili, čak, niti nekim osvežavajućijm pićem!

Za razliku od njih, neki njihovi drugari, takođe mladi fudbaleri, koji su čak za neku nijansu bili manje talentovani od njih u fudbalu, ali koji su imali više sreće jer su za njihova obučavanja i nadgradnje bili zaduženi neki drugi, kreativniji treneri, prvo preko angažmana u neki veći klub u Srbiji, kao što su FK „Partizan“, FK „Rad“, FK „Vojvodina“, OFK, FK „Crvena Zvezda“... dožive svoj san, transferom njihovim, nakon godinu-dve, u „Lacio“, „Atletiko“ Madrid, CSK, Olimpijakos... Time dolaze slava i razne privilegije, ugovori sa iznosima u milionima evra...

Ne treba biti posebno mudar da bi se zaključilo koji je uzrok ovim velikim razočarenjima, koja nekima, kasnije se ispostavi, budu najveći životni fijasko! Svakako, krivicu treba potaržaiti u višegodišnjim neadekvatnim primenjivanim metodama rada na treninzima, zbog kojih je neki talentovani fudbaler stagnirao, tj. krivac je - njegov trener!

Veći deo sadržaja knjige odnosi se na opis perceptualno-anticipacitualnih veština-u sferama kognitivnih sposobnosti, na koje načine mogu da se sve više razvijaju u igri talentovanih i vrhunskih fudbalera, za koje se zna da su, prema rezultatima istraživanja brojnih naših i poznatih svetskih psihologa, određene genetskim faktorom ali, u određenoj meri, i faktorima adekvatnih metodskih uticaja, takođe. Pravilni metodski uticaji na razvoju upravo ovih umeća u vežbama i u samoj igri, kao propratnih uz elemente u domenu tehnike i taktike, bili su u fokusu autorovih višegodišnjih iscrpnih istraživanja. Zbog svojih velikih složenosti, nedostatka stručne literature sa tom tematikom u teoriji fudbala i sporta, istraživanja su bila višestrana i izuzetno otežana. Pošto je tematska usredsređenost u istraživanjima bila na snažna ispoljavanja emocionalnih stanja (I deo knjige) i na visok stepen ispoljavanja kognitivnih sposobnosti (II deo knjige), pre svega u vidu izuzetnih veština u percepiranjima i anticipiranjima u igri majstora fudbala, prema brazilskom modelu, neminovno je bilo da se „zaplovi“ u sfere psihologije. Sve više se nameće potreba da bi i freneri morali da se usmeravaju u svojim usavršavanjima, kao ambiciozni stručnjaci u fudbalu, između ostalog, u polja psihologije kao nauke. Pomoć sportskih psihologa, pritom, veoma je značajna, ali ne samo u pogledu podizanja motivacije fudbalera ili testova koji se odnose na sociološki status i na konativne karakteristike, npr. već i na razvoj kognitivnih sposobnosti-specifičnih vidova inteligencije, važne za fudbalsku igru. U ovom slučaju imaju se u vidu saveti sportskih psihologa oko načina stalnih izdizanja perceptualno-anticipacitualnih sposobnosti fudbalera, kako bi sve više, propratno uz te-ta veštine, izdizali brzine i širine sagledavanja, kao i sveobuhvatnost u preglednosti na terenu, što bolja memorisanja iznađenih optimalnih rešenja itd. Na taj način bi se našli značajni odrazi u primenjivanoj metodici rada nekog trenera, što bi tek time bilo omogućeno da bude zadovoljen, veoma važan-situacioni princip, kao veoma važan uslov u obučavanjima i nadgradnji fudbalera.

U nizu korišćenja stručnih članaka pri istraživanjima vrhunske fudbalske igre-brazilski model, autor je našao potrebu da pristupi i istraživanjima iz oblasti psihologije. Shodno tome, upoznavao se sa nekim stručnim člancima i radovima na internetu-oblast psihologija, čitao knjige iz oblasti psihologije i psihologije u oblasti sporta, vršio analize nekih stručnih radova, nekih magistarskih i doktorskih teza, disertacija i slično. Autor će na ovom mestu navesti neke od pomenutih stručnih tekstova, neke knjige ili o njihovim temama, o oblastima nekih njegovih istraživanja u psihologiji i psihologiji sporta ili neka istraživanja poznatih naših i svetskih psihologa, koji su, na neke od sebi svojstvenih načina, vršili istraživanja u oblasti razvojne psihologije, inteligencije, osobina, motivacije, instinkta, čula... Sve ove teme, pomenuti članci, naučni radovi, knjige iz oblasti, pre svega, psihologije, bili su u sferama interesovanja autora pri njegovim višegodišnjim istraživanjima. U većem periodu, najviše se to odnosilo na istraživanja kognitivnih sposobnosti-specifičnih vidova inteligencije, sagledavanjima njenih važnosti u fudbalskoj igri. Ovim se, ujedno, želi pomoći stručnjacima u fudbalu na taj način što će moći da se i oni usredsrede, pored nekih svojih i niza drugih vrednih knjiga, naučnih radova i članaka iz oblasti psihologije, na pojedine teme poznatih naučnika, psihologa, na nazive nekih njihovih dela i upoznavanja sa njihovom tematikom, tj. da se usmere i na neka od dela iz stručne literature koju je on koristio u svojim istraživanjima.

Pregled nekih od izdvojenih tema poznatih naučnika, stručnih radova, knjiga... koje je autor koristio u svojim 15-godišnjim istraživanjima:

Ros, Maršal, Skot: Dječja psihologija; A. Milojević: Psihologija sporta i vežbanja, Razvoj i struktura motoričkih sposobnosti... ;Lj. Bačanac: napisane knjige o samopouzdanju, psihološko-socijalnim testovima, motivaciji, kognitivnim sposobnostima i konativnim karakteristikama sportista... ;V. Smiljanić: razvojna psihologija; Dž. Votson: značajan što je prvi uveo eksperiment u psihološkim istraživanjima inteligencije; A. Bandura: tvorac socijalne kognitivne teorije, značajan za istraživanja imitacije pokreta, izvođenja; R. Katel: testovi merenja inteligencije i teorija ličnosti; A. Bine: tvorac skale za merenje inteligencije; F. Golton: senzorne oštrine i psihomotorne reakcije, uveo metode upitnika; H. Ajzenk: sistematizovana podela intelektualnih sposbnosti; H. Gardner: devet tipova inteligencije; D.Goleman: emocionalna inteligencija; Ž. Pjaže: Pjažeova teorija razvoja-mišljenje, kao adaptibilna funkcija-inteligencija, kao proces; A. Ketle: metodologija individualnog razvoja; D. Heb: prvi ustanovio promenljivost sinaptičkih veza među neuronima; E. Kandel: eksperimentalno utvrdio Hebovu tezu (za ovaj rad nagrađen je Nobelovom nagradom za medicinu 2000. godine,

R. Sternberg-jedan od najpoznatijih psihologa (doktorirao na univerzitetu Stanford), oblast izučavanja: nadarenost, stilovi razmišljanja i kreativnost, 1985. god. postavio trijarhijsku teoriju inteligemcije: komponentna-analitička, iskustvena-kreativna i kontekstualna-praktična inteligencija.

Dž. Flin: iyna[ao da prosečni IQ svakih deset god. raste za tri boda-„Flinov efekat“; pamet nije isto što i inteligencija, inteligencija meri naučene sposobnosti, a ne urođene sposobnosti.

R. Rajović, član Borda direktora svetske Mense i predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu, sa grupom eminentnih svetskih stručnjaka iz oblasti pedagogije, psihologije, neurofiziologije, defektologije, genetike, koncipirao je program „Mensa – NTS sistem učenja za podsticanje darovitosti i ranu detekciju darovite dece. Suština je da se povećava broj neuronskih veza, što uz specifične vežbe povećava kapacitet mozga za obradu informacija Ovaj program, namenjen pre svega radu sa darovitom decom, zvanično je akreditovan, podržali su ga Ministarstvo prosvete i Savez učitelja Srbije, uvršten je u obavezno usavršavanje vaspitača i učitelja, primenjuje se u mnogim našim školama, kao i u nekoliko gradova Evrope: u Ljubljani ( čiji Pedagoski fakultet sprovodi program u Sloveniji/, Bazelu, Pragu, Brnu, Temišvaru, Banjaluci, Udinama, Dubrovniku, Rijeci...).

Višegodišnja tematska istraživačka usmerenost na neke specifične vidove inteligencije i samie visoke invencije u igri u fudbalu, našla je svoj dominantan odraz u knjizi, a posvećena je vidovima mogućeg razvoja ovih sposobnosti, kao i inventivnim performansama njihovih mogućih manifestovanja-na vešto prikrivene načine.

Međutim, nastojanja za stalnim izdizanjima ovih idejno-tehničko-taktičkih veština, umeća, mnogo štošta obuhvata, podrazumeva, nameće i zahteva u primenjivanoj metodici rada nekog trenera u fudbalu, a što je detaljno, tj. analitički prikazano u knjizi. 

Knjiga, inače, predstavlja prvi odštampani tom istoimene edicije u izradi od ukupno 6 tomova, od kojih je 5 tomova u poodmaklim ili završnim fazama izrade, uz napomenu da bi drugi tom trebao da uskoro izađe, takođe, sa nazivom:                                         

Vrhunski fudbal
u v e r lj i v o s t
finti i driblinga
-osnovno Inventivno načelo u igri-brazilski model

U drugoj knjizi tema je: stalne težnje u dostizanjima što snažnijih efekata u u v e r lj i v o s t i zavaravanja protivnika u fintama, koje mogu da budu, po mnogo čemu, veoma raznolike-po obliku, njihovom načinu, smeru, karakteru, ispoljavanoj dinamici... izvođenja i to u njihovoj prvoj-lažnoj fazi... ali i propratnih veoma važnih inventivnih manifestovanja u njima, kao i u samim driblinzima.

Nadanja su da će navedene dve knjige autora, kao prvi i drugi tom Edicije „Vrhunski fudbal i invencija“, biti od koristi trenerima u fudbalu, njihovim fudbalerima-u mlađim selekcijama i seniorima, funkcionerima u fudbalu i svim dobrim poznavaocima, pobornicima istinskih vrednost u fudbalu, tj. visokoispoljavanih izraza invencije u igri.

Naredni članci na portalu srbijasport.net doneće neke zanimljivosti iz sveta razvoja svetskog fudbala, tekstove o nekim fudbalskim legendama iz nekih ranijih vremena, te o načinima kako uspeva Brazilcima, najinventivnim fudbalerima sveta, da tako spontano dospevaju u veoma intenzivna emocionalna stanja. O razvoju kognitivnih sposobnosti-specifičnih vidova inteligencije, svojstvenih za fudbalsku igru-brazilski model, biće reči u nastavku. Nakon toga, uslediće tekstovi u kojima će biti predstavljeni analitički prikazi oblika i načina mogućih izvođenja i manifestovanja finti i driblinga, kako u prvim-lažnim fazama, tako i u drugim-izvršnim fazama. Poseban osvrt biće na veštine što uspelijih prikrivanja krajnjih namera u igri, a što može da se jedino postigne u dostizanjima sve većih uverljivosti u fintama i driblinzima-u njihovim prvim-lažnim fazama. Zahvaljujući upravo stalnim izdizanjima efekata u uverljivosti zavaravanja protivnika u fintama i driblinzima, neki fudbaler postaje sve teže predvidiv u igri, u čemu se i sagledava realna uspešnost u njegovoj karijeri i njegov dostignuti rejting.

Autor edicije „Vrhunski fudbal i invencija“, Đorđo Radonić, rođen je 13.01.1947. u Gradišci, Republika Srpska-BiH. U Beogradu živi od 1987. godine.

Kao i u vreme njegovih dugogodišnjih aktivnih učešća kao sportiste (od čega veći deo paralelno kao trener-igrač do navršenih 39 godina života), ispoljavanjima svestranosti igrajući fudbal, košarku i, najduže, rukomet, bio je angažovan i kao trener u pomenutim sportovima, bilo nekog tima ili na individualnom ili grupnom planu obučavanja ili samih nadgradnji. Naročito se to odnosilo na stalna izdizanja izraza invencije u igri, bilo nekog sportiste pojedinca, grupe ili nekog tima.

Između ostalih uspeha i nagrada, spomenuće se brojne plakete, diplome kao najbolji sportista, kasnije kao najbolji sportski radnik, zaslužni sportski funkcioner, te pobednički pehari, kao i višestruko osvojena rukometna prvenstva za mlađe kategorije u: BiH, Beogradu, Srbiji i SFRJ.

Poslednjih 15-ak godina bavi se istraživačkim radom i publicistikom-oblast visokoispoljavanih izraza invencije u igri u vrhunskom fudbalu-brazilski model i u vrhunskom sportu.