Rukometna U16 reprezentacija Srbije - foto: RSS

Kada je Boris Rojević preuzeo najbolju srpsku selekciju očekivane promene desile su se na svim nivoima - počevši od stručnog štaba. Nova-stara lica preuzela su odgovornost da stvaraju neku novu rukometnu generaciju za neke nove uspehe. Među njima i Aleksandar Tunguz, mladi stručnjak zadužen za fizičku spremu.

Utisci po dolasku u seniorsku reprezentaciju Srbije.

”Nakon prvih akcija reprezentacije i mog prvog susreta sa seniorskom selekcijom mogu da kažem da sam prepun lepih utisaka i sa jednom velikom dozom optimizma za period koji je ispred nas.  S obzirom da sam prethodno radio sa kadetskom i juniorskom selekcijom, kao i u rukometnom klubu “Vojvodina”, poznajem skoro sve momke i velika je privilegija raditi sa najboljima iz naše zemlje. Takođe, vlada izuzetno dobra atmosfera u stručnom štabu. Posebno mi je drago što ponovo sarađujem sa kolegom Borisom Rojevićem uz kojeg sam i krenuo svoje prve trenerske korake. Što se tiče mog dela posla cilj je da kroz rad na kondiciji i fizičkoj pripremi naša selekcija bude na visokom nivou kako u toku čitave sezone, tako i ono najvažnije - na takmičenjima.”

Kada je u opremi na zagravanju pred utakmicu, Aleksandra možemo svrstati u deo ekipe po svom izgledu i radu, dok odnos sa igračima na to dodatno utiče. Kako zadržati autoritet u tako prijateljskom odnosu?

”Međuljudski odnosi u jednoj grupi su najvažnija stvar! Mislim da se autoritet uvek gradi i stiče samo znanjem, dok sa druge strane mimo mog karaktera prema kom sam uvek nasmejan, društven i činjenice da sam sa samo 23 godine krenuo da se bavim trenerskim poslom daje igračima malo više slobode i prostora da me gledaju kao saigrača i nekog bliskog sebi. Poenta je da se uvek nađe prava mera i da to međusobno poštovanje bude veliko kako nikad ne bi narušilo autoritet i uticalo na disciplinu samog treninga i hijerarhiju u ekipi. Takođe mislim da je kondicioni trener ta figura koja ustvari povezuje stručni štab i igrače, neko ko mora da brine o dobroj energiji i atmosferi na svakom treningu, da ima povratnu informaciju od svakog pojedinca ne samo u smislu fizičkog stanja i pripremljenosti nego i u psihološkom  aspektu.”

Pored muškog rukometa, Aleksandar može da se pohvali i radom u ženskom, na najvišem mogućem nivou. Razlike su evidentne, ali, u korist dama.

”Imao sam prelepo iskustvo u radu sa ženama u Rumuniji gde je bilo mnogo vrhunskih igračica raznih nacionalnosti i mogu reći da taj neki osećaj pripadnosti, pokazivanja emocije je mnogo izraženiji kod žena. Takođ bih rekao da su mnogo odgovornije i disciplinovanije od muškarca. Međutim možda grubo rečeno kada upoređujemo ove dve stvari, deluje i kao da su to dva različita sporta, ali najpre zbog fizičkih razlika koje su stvar prirode. Mogućnosti muškaraca i razlike u snazi i generalno svim drugim motoričkim sposobnostima su jako velike pa sve to na terenu izgleda mnogo drugačije. To ne znači da i ženski rukomet ne napreduje sa fizičkog aspekta.”

U njegovom poslu pauza gotovo i da ne postoji. Kada se sezona završi radi sa reprezentativcima i reprezentativkama na oporavku, pre nego što nova počne - na pripremi.

”Drago mi je što uvek da mogu da se nađem na usluzi i pomognem sportistima. Mislim da je taj prelazni period od velikog značaja za svakog sportistu, jer je to jedini prostor za razvojni trening gde sportista može da radi na svim nedostacima, unapređenju performansi i rešavanju ranijih povreda iz sezone. Veći deo svoje pauze u toku leta koristim baš u radu sa sportistima u Novom Sadu, kao i u kreiranju plana predpripremnog i pripremnog perioda za svoj tim za predstojeću sezonu.”

Nikad aktivnije rukometno leto za mlađe selekcije prate svi, pa i kondicioni trener Orlova.

”Uvek sa zadovoljstvom pratim sve naše selekcije. Mislim da Srbija ima lepu budućnost što se tiče mlađih kategorija naročito u muškim selekcijama. Posebno interesantno će biti prvenstvo za naše juniore u Celju, gde smatram da mogu da naprave sjajan rezultat. Želim im svima dobro zdravlje i puno sreće na prvenstvima.”