Iako se Dejvis kup, takmičenje nacionalnih selekcija započeto 1900. godine, igra u čast američkog političara i tenisera Dvajta F. Dejvisa, najslađi zalogaj će ove godine iz pehara zvanog ’’salatara’’ pojesti Kanađani.

Finalisti iz 2019. godine su nakon deceniju i po, pobedom od 2:0 nad Australijom,  trofej najboljoj reprezentaciji vratili u Severnu Ameriku, stavljajući ga  po prvi put u svoju vitrinu. Do sada su na ovaj kontinent pehari nošeni samo u Sjedinjene Američke Države, mada je i ta praksa prekinuta još 2007. godine.

Selekcija čiji su temelji sazdani i od srpskog materijala – Danijel Nestor, naš čovek tuđeg prezimena, njihov je rekorder po broju pobeda u Dejvis kupu, a aktuelni selektor Frenk Dančević, poreklom iz Apatina, a Srbija ih savladala u grupnoj fazi, zahvaljujući svojim pulenima Denisu Šapovalovu i Feliksu Ožeu Alijasimuprvi na listi njihovih  trenera s prestižnim zvanjem šampiona tradicionalnog takmičenja teniskih reprezentacija u muškoj konkurenciji.

Na teren dvorane ’’Hoze Marija Martin Karpena’’ u Malagi su prvi izašli Šapovalov, 18. igrač na ATP listi i 81 poziciju niže plasirani Tanasi Kokinakis.

Umesto u ’’kengurovu’’ torbu, drugorangirani kanadski teniser je lopte jako i precizno  ubacivao u Australijančev deo terena, pa ne čudi što je u njihovom prvom međusobnom duelu već u početnom gemu meča ostvario brejk, ubrzo još jedan, dok je svoj početni udarac koristio za potvrđivanje rezultatskog suficita, što mu je donelo ubedljivu prednost od 4:0. Kad je momak rodom iz Adelejda zaključio da bi gledaoci dlanove rado grejali aplaudirajući i njegovim bravurama već je bilo kasno. Uspeo je u daljem toku prvog seta da osvoji dva gema na svoj servis, međutim, isto je učinio i njegov rival, koji je sigurnom igrom rešio ovaj deo bitke u svoju korist 6:2.

U nastavku susreta ista priča, s tom razlikom što je egal potrajao malo duže, do trećeg gema, posle kog je plavokosi Kanađanin stekao brejk prednosti (2:1). Ista meta, ali drugo, veće odstojanje, viđena je u sedmom ’’paketu’’ poena u drugom setu (5:2), donekle je vraćena unazad ribrejkom u narednom gemu, da bi se Kokinakis skroz primakao nakon devetog (4:5). Lepo a nedovoljno. Sledeće gem beše poslednji u ovom dvoboju, Šapovalov je sa trvrde podloge u mala[koj dvorani mogao komontno u meku postelju, jer je svoj državni tim doveo na prag prve titule u Dejvis kupu. Odlučujuću prevagu na Kanađaninovu stranu doneo je veći  procenat iskorišćenih brejk lopti (75:42). Na kraju, da se ne zaboravi - 6:2, 6:4 u korist momka rođenog u Izraelu.

U drugi, vreme je pokazalo i poslednji, meč ovogodišnje smotre nacionalnih teniskih ekipa je Feliks OžeAlijasim, najbolji kanadski igrač, inače šesti  reket planete, ušao s dvostrukom privilegijom. Prva je vođstvo njegovog tima, druga se odnosila na bolji skor u međusobnim obračunima sa Aleksom de Minorom, plasiranim na 24. mesto svetske rejting liste.

Do osmog gema su navedeni podaci predstavljali puku statistiku, da bi se u tom trenutku pretvorili u krucijalne činjenice.

Pulen selektora Dančevića je načinio brejk za preimućstvo od 5:3 i u narednom gemu stigao do prednosti od 1:0 u setovima.

U tenisu servis često zna da odigra presudnu ulogu, ali je ovoga puta samo otežao put pobedniku.

De Minorova prednost u ovom elementu igre, 63% ubačenog prvog servisa spram 52 % njegovog kolege s druge strane mreže doprinela je samo kakvoj – takvoj neizvesnosti u ovom meču. Ništa više.

Alijasim je ’’oduzeo’’ servis ’’kenguru’’ u trećem gemu, neutralisao, računajući ceo meč, svih osam brejk lopti, dok Australijanac ostao na 50 % (2 od 4), pa mu ni sigurna igra na njegov servis nije donela korist, jer je mladi Kanađanin do poslednjeg poena odigrao u skladu sa svojim rejtingom i javorovo lišće je u španskoj prestonici, usred evropske jeseni, dobilo prolećnu pigmentaciju. Za istoriju – Alijasim je dobio meč 6:3, 6:4, dubl igrači ’’voljno’’, pošto je meč rešen i pre predviđene igre parova, a Kanada svoj pehar - prvenac u Dejvis kupu.

Reketi su u Otavi, Torontu, Montrealu bar na dan postali popularniji od palice i paka.

Zasluženo!

Piše: Dragan Stojić