Nalazimo se na polovni jedne od najkraćih pauza između dve fudbalske sezone, ali eho prvenstva koje je iza nas i dalje odzvanja. Četvrto mesto izmaklo je za svega nekoliko bodova, ali se o prikazanoj igri ubedljivo najmlađe ekipe plejofa i dalje priča.

Prvi čovek kluba, gospodin Miloš Mirković, nije krio zadovoljstvo zbog izuzetnog uspeha, ali je skrenuo pažnju da je isti posledica dugogodišnjeg posvećenog rada i vrlo jasne strategije.

”Utisci o sezoni koja je iza nas su vrlo pozitivni iz više razloga. Prevashodno ostvaren je cilj koji je zacrtan na početku sezone, a to je plasman u plejof odnosno među osam najboljih ekipa. Po samom plasmanu, lestvica sa očekivanjima je podignuta sa željom da se potencijalno izbori mesto koje vodi u evropska takmičenja. Rezultatski to nismo uspeli, ali smo po prikazanoj igri dosta toga pokazali. Posebno jer je naša ekipa veoma mlada za takav vid takmičenja, što sam rezultat čini još većim.”

Takođe, ono što je pozitivno jeste da je fudbalski klub Voždovac u poslednja dva prelazna roka napravio kvalitetno podmlađivanje tima. Odnos prema iskusnijim igračima je bio i više nego korektan i klub je podržao njihovu promenu sredine.

”Uprava kluba je na adekvatan način odgovorila ovom izazovu što dovođenjem novih mladih igrača, što davanjem više prostora mladim igračima koji su već deo Voždovca. Najbolja potvrda da je napravljen dobar posao jeste poziv petorici standardnih igrača u nacionalne selekcije. Četvorica igrača su deo mlade reprezentacije Srbije, dok je Miloš Milović pozvan u A tim Crne Gore. Justas Lasickas je tokom čitave sezone bio standardan u najboljoj selekciji Litvanije.”

Ono što svakako ne može da ostane nezapaženo jeste da su Zajednica superligaša Srbije i Fudbalski savez Srbije podigli standard Super i Prve lige Srbije što se moglo videti kako kroz VAR sistem i samo suđenje, tako i organizaciju na svim nivoima fudbalski klub Voždovac želi da javno pohvali.

Vera u strategiju kluba kao put do kontinuiteta dobrih rezultata

”Uprava kluba nijednog trenutka nije sumnjala niti u igrački kadar, a još manje u prave izbore i odluke trenera. Poverenje smo  ukazali Aleksandru Linti i njegovom stručnom štabu i birali ovaj igrački kadar. Svi radimo u jednom teškom okruženju i neizvesnoj situaciji, ali je ovaj rezultat plod poverenja koji imamo jedni u druge uz uvažavanje mišljenja saradnika.”

Gospodin Marko Zdravković, podpredsednik kluba i Miloš Mirković kao prvi čovek Voždovca, su čitave sezone verovali u odluke koje su doneli i u posao koji je svako u sistemu obavljao na najbolji mogući način.

”Strategija nam se zasniva na dovođenju mladih, a kvalitetnih igrača koji kroz sistem igre i treninga koji zastupa sadašnji šef struke, a koji Voždovac kao klub podržava, prikazuje kvalitetnu igru. Iz takvog sistema mladi igrači napreduju i postaju nosioci igre, ali je i za taj nivo potrebno vreme i strpljenje. Igrači su na takav pristup i podršku njihovom razvoju vratili na adekvatan način.”

Takva strategija ne donosi uvek lake situacije i odluke. Mladost sa sobom nosi i nestrpljenje i igrači zbog velikog broja “savetnika“ oko njih ne umeju uvek da sačekaju svoju šansu, iako se nalaze u sredini koja je istu spremna da im pruži.

”Igrači moraju sami da se izbore za priliku i status standardnih igrača. Ako oni nisu spremni da odgovore zahtevima koji se pred njih postavljaju, klub nije dužan da im omogući šansu. Kada igrač kroz treninge, prijateljske i prvenstvene utakmice pokaže da zaslužuje svoje mesto u timu, on će ga u klubu kakav je Voždovac sigurno i dobiti.”

Prvi čovek kluba je zatim želeo da istakne i dva najbolja primera za takav stav. To su sadašnji kapiten Voždovca, Marko Ivezić i Aleksandar Ćirković.

”Ivezić je prošle sezone prekomandovan iz našeg omladinskog pogona. Iako nije odmah bio spreman za izazove koji ga očekuju, posle razgovora i saveta koje je dobio pred pripremni period sezone koja je za nama, on se kod tadašnjeg šefa stručnog štaba, gospodina Predraga Rogana, izborio za svoje mesto. Dobrim igrama tokom sezone učvrstio je svoju poziciju, a potom došao do kapitenske trake u selekciji koju vodi Aleksadar Linta, ističe Mirković i nastavlja:

”Sa druge strane, Ćirković nije igrač iz omladinske škole Voždovca, ali je u pretprošloj sezoni igrama u fudbalskom klubu Mačva skrenuo pažnju na sebe. Nama je zapao za oko i uspeli smo da ga dovedemo. Početak u našem klubu nije bio jednostavan, prošao je zimske pripreme i povremeno ulazio u igru na utakmicama, ali nije odmah prikazao to što se od njega očekivalo. Uz strpljenje, veliki rad i razgovor, sačekao je svojih pet minuta i posle toga postao neizostavni član prve postave čime je zaslužio da debituje i u mladoj reprezentaciji Srbije.”

Mladi igrači koji su deo Voždovca, kao i oni koji će to u budućnosti biti, mogu uzeti ova dva primera kao reper kako se prilike stvaraju i koriste u klubu sa Krova. Voždovac je prava sredina za mlade i talentovane igrače, ali su naporan rad i strpljenje neizostavani da bi se do tog statusa došlo.

Ako se uzme u obzir da je od borbe za opstanak do borbe za Evropu prošlo samo godinu dana postignuti rezultat je još veći, ali iza njega ipak stoji dugogodišnji rad.

”Fudbalski klub Voždovac na isti način funkcioniše poslednjih nekoliko godina, ali je komunikacija na relaciji klub-stručni štab-igrači, ove godine učinila da se sve kockice sklope. Nijanse koje su prethodnih sezona nedostajale da se napravi isti ili veći rezultat sada su kroz taj odnos i poverenje dovele do toga da je pozicija koji vodi u Evropu pobegla za samo dva boda. Nije komunikacija tekla uvek lako, postojali su i problemi i različita mišljenja, ali se do pravih odluka dolazilo kroz kvalitetne razgovore koji su vođeni.”

Prekretnica u Lučanima

”U takmičarskom smislu prekretnica prethodne sezone bila je utakmica u Lučanima koju je Voždovac dobio rezultatom 4:2. Do tog trenutka bilo je pobeda i dobrih rezultata, ali bilo je i manje dobrih nastupa u utakmicama koje su činile da javnost Voždovac gleda kroz iskusnije igrače koji su ga napustili i kroz priču da je smanjivanje buddžeta razlog za stalno podmlađivanje koje ne vodi ka konstantnom rezultatu.”

Naprotiv, Voždovac strpljenjem koje pokazuje prema mladim igračima mnogo više ulaže nego što to može da se primeti.

Nakon utakmice u Lučanima, sumnja u ovu ekipu i odluke koje je klub doneo je otklonjena i odnos prema Voždovcu se naglo menja. Posebno kada su dobri rezultati postali kontinuitet. Posle pobede nad Napretkom u Kruševcu, niko više nije sumnjao da je ova ekipa prava.

Iz godine u godinu klub napreduje, kako u takmičarskom tako i u poslovnom i organizacionom smislu. Perspektiva kluba je evidentna, ali i u tom procesu nailazimo na mnogo izazova koji taj posao ne čine lakim.

”Mnogo toga zavisi i od momentuma. Nekada je prioritet ulaganje u omladinski pogon, nekada je možda potrebno izvršiti bolju selekciju igrača u prvom timu. Takođe, mnogo zavisi od izbora trenera i da li on razume klub, ali je u ovom trenutku Voždovac jedan stabilan superligaš u koji treneri i igrači dolaze baš zbog organizacije i sistema.”

Naizgled sezona koja je iza nas deluje kao početak jednog novog razdoblja Zmajeva, ali je ono ipak počelo znatno ranije.

”Voždovac je novu eru započeo onog trenutka kada je izgrađen jedan ovako velelepni stadion na krovu tržnog centra ”Stadion”. Rezultat koji vidimo danas gradi se već devet godina. Iz sezone u sezonu klub je rastao na svim nivoima, ali najteže je opravdati sportske rezultate jer na osnovu njih svi mi koji smo deo sistema možemo da radimo, ali su naše odluke diktirane onim što sam teren pruža.”

Voždovac je na svim nivoima napredovao i ova sezona je samo potvrda kvalitetnog rada, ali sigurno nije maksimum koji ovaj klub može i ka tome svi koji su deo sistema Zmajeva teže.