Naš najbolji bokser, član “Balkan boxinga”, šampion Evrope u kruzer kategoriji u verziji WBO i četvrti bokser sveta, posle uspešne i efektne odbrane titule u Loznici, 4 . maja 2012, u meču sa Nemcom Varola Vekilogluom, odlučio je da rukavice okači o klin. Ovu odluku, Borovčanin je doneo teška srca i posle više meseci razmišljanja. Iako je bio na dobrom putu da stigne do mesta prvog izazivača svetskom šampionu u WBO verziji, naš profesionalni bokser je

rešio da prestane da se bavi profi boksom. Razlozi za ovakvu odluku su veoma jaki, a u saopštenju Borovčanin objašnjava svoj neočekivani potez. " Zadovoljstvo je bilo boksovati svih ovih godina za Srbiju koju volim! Boks se ne igra, boks se boksuje i zato sam ponosan što je ovaj sport probudio i izgradio u meni viteške osobine. Biti bokser ne znači samo takmičenje i bavljenje sportom. To je stil života, stalno nadmetanje sa samim sobom, pomeranje sopstvenih granica, borba sa svojim strahovima i hrabrostima, gledanje protivnika direktno u zenicu oka na sredini ringa! Upravo to je način života i van ringa. Nisam voleo da boksujem po "ćoškovima" već na sredini ringa, tako i živim . Gledam ljudima u oči, gledam problemima u oči, gledam životu u oči, ne bežim već ga živim. Od svih mojih medalja i šampionskih pojaseva, sada shvatam da je daleko važnija bila ljubav prema ovom sportu, ljubav prema treninzima i radu i to je u stvari suština i ključ uspeha. Nisam sačuvao ni jedan novinski članak o sebi, ni jedan video zapis. Jednostvano, boksovao sam iz ljubavi, a ljubav je najlepša dok traje i nije stvar uspomena. Nastaviću da se borim za svoju zemlju i van ringa. Ivica Dačić me pozvao da se borim za svoju zemlju i van ringa, da se uključim u stvaranje boljeg života omladini Srbije i ja sam to prihvatio. Sa pozicije državnog sekretara za omladinu, u Ministarstvu omladine i sporta, potrudiću se da omladina ponovo bude u prvom planu i povede ovu zemlju u svetliju budućnost. Smatraću da sam uspeo na novom zadatku ako interesovanja naše omladine postanu; porodica, obrazovanje, sport i kultura. To bi onda bio karakter buduće Srbije! Karijeru sam počeo u Loznici kod Dragana Vasiljevića, a upravo sam je u lozničkom Lagatoru i završio. Ponosan sam!" – zaključio je Nenad. Nenad Borovčanin je karijeru gradio postepeno, ali s jasnim ciljem da boks u Srbiji prvo podigne “na noge”, a zatim i da stvori takav sistem kojim će mladi bokseri ići već utabanom stazom. Interesantno je da Borovičanin ni u jednom trenutku nije u karijeri potrošio ni jedan dinar iz budžeta Srbije. Prvu podršku finansijske prirode dala mu je Republika Srpska. Osnivač je i glavni promoter “Balkan boxinga” koji je za veoma kratko vreme izrastao u jednog od najboljih kampova u regionu i koji pruža evropske uslove za razvoj mladih profesionalnih boksera. Angažman Nenada Borovčanina nije se ograničio samo na afirmaciju svoje karijere i “Balkan Boxinga” već je šampion osnovao Nacionalnu školu boksa koja je besplatna i radi preko cele godine. Nema sumnje da je Nenad Borovčanin ostavio dubok trag u našem boksu. Intelektualac, čovek, sportista. Poželimo mu sreću na novom poslu, svesni da će i taj izazov, jednako kao i u boksu, za njega biti zadatak kome će se posvetiti i dati sve najbolje od sebe.