Legende Budućnosti - foto: Dragan Pejić

Tradicija - to je ponos. Ali, ponositi se nečim znači u prvom redu ceniti, voleti i poštovati ono što je bilo i što treba da dođe. Kroz svlačionice Budućnosti prošle su mnoge generacije koje su ugradile sebe u spomenik ovog stogodišnjaka. Zato Crnjani vole svoj klub jer je on mozaik ljubavi, ushićenja, radosti i tugovanja, oduševljenja i znoja tolikih generacija. Vole ga zbog onih koji su s ponosom nosili njen dres i koji žele da ga u budućnosti nose.

Što život ume da ispriča, to niko ne ume da napiše.
Jednostavno, tako se desi. Bez nekog razloga. Bez ikakvog povoda. Samo od sebe. Niko se tu dovoljno ne pita… Život je to zamislio i ništa nije moglo  da mu se suprotstavi.

Sudbina, šta li je?!
Ona je opravdanje i za radost i za tugu…
Jer, sudbini nije potreban niko!

Ovo je jedna tipična priča u kojoj nas je zadesila sudbina… Baš onakva kakvi smo i mi. Naša sudbina! Sa jedinim pravilom koje poštujemo - da nema pravila!

Zato, valjda, silno i volimo loptu. Ona ima geometriju naše naravi: ista sa svih strana, okrugla, bez kraja i početka. I uvek traži svoj put.
Nepredvidiva, neukrotiva, neposlušna i samovoljna…
Lopta i mi - to su sudbine što se zajedno kotrljaju!
Igra krajnosti u taktici suprotnosti.
I rezultatom protivrečnosti…

Ovo je delić priče o 100-godišnjem loptanju u Srpskoj Crnji, loptanju zbog kojeg FK Budućnost ulazi u red onih retkih kolektiva u nas koji se mogu pohvaliti zlatnim jubilejom - 100-godišnjicom uspešnog i plodnog rada. Sto godina u životu jednog sportskog kolektiva jeste samo po sebi dug period. U životu FK Budućnost to je u isto vreme period ispunjen pregnantnošću i dramatičnošću zbivanja koje samo fudbal može da pruži. Ako se ovome doda i ono već famozno: biti često tako blizu vrha, a nikad se njega ne domoći - onda se očas u svesti moža da stvori predstava o neizmernoj ljubavi generacija klupskih pregalaca, njihovoj istrajnosti i njihovom samopregoru kroz čitavo jednovekovno razdoblje. A uza sve to i povrh svega toga, kakvo su viteštvo, kakvo sportsko držanje i kakav fer-plej uvek bili zastupljeni i prisutni! To je ono s čim današnji  poklonici Budućnosti mogu da budu osobito ponosni!

I kako su igrači najvažniji - a ovo je kroki zapis o njima -  pomenućemo samo one, uslovno kazano, legendarne koji su stvoreni ili igrali u Crnji.

Budućnost je u minulih 100 godina postojanja iznedrila mnoštvo kvalitetnih fudbalera, trenera, sudija, sportskih radnika… Najuspešnije je nezahvalno ali u isto vreme nužno pominjati koliko zbog različitih ukusa tako kriterijuma koji su vladali u različitim vremenima. Uz izvinjenje onima koje smo bez ikakvih krajnjih namera izostavili, pomenimo samo neke od fudbalera, oni su ipak najvažnij, koji su ponikli i afirmisali se u Crnji, ali i šire: Vlada Davidov – Đalac, Milan Nikolin – Brica, Ivan Jovin – Kuza, Milan Glogovčan, Žarko Markov – Čamarkov, Nikola Florin – Flora, Milan Gaborov, Vasa Đurin, Marko Živin – Šmrkan,  Laza  Milanov – Batuška,  Vlastimir Kolarić – Vlasta, Milutin Jovin – Bobek,  Rada Jeremić – Braca, Veselin Rođenović – Velja,  Vojin Vasić, Stevo Drinić, Pera Javor,  Čeda Sentin, Veljko Aleksić, Rajko Aleksić…

Poslednjih decenija crnjanski fudbaleri su igrali: Zeljković u drugoligaškom YU Dinamu iz Pančeva, Jovin u Zvezudi i Vukov u Vojvodini, Zečevića u Kikindi i Olimpiji, Milana Marića u Proleteru i Radničkom, Milankov u Proleteru i Crvenki, Plazinić u Zemunu, Lazičić u Novom Sadu, Živkov u Kikindi, Ždrnja u Apatinu i Novom Sadu, Saša Babića u prvoligaškom Banatu iz Banatskog Dvora… Trenutno je svima interesantan mlađani   petnaestogodišnjak Dušan Došlo – Šolaja koga je iz Crnje odveo niko drugi nego beogradski Partizan, smatrajući ga najtalentovanijim juniorom u Srbiji. To je pokazao na mnogim utakmicama juniora širom Srbije. Minulog leta je igrao na letnjem turniru malog fudbala u Srpskoj Crnji i svi pričaju da je momak "fudbalski mađioničar", talenat koji u ovoj sredini nikada nije viđen ted a će biti čudo neviđeno ako ne zaigra ne samo za Partizan, reprezentaciju čak. Možda i neki poznatiji i veći svetski tim. Naravno, bude li se razvijao i napredovao kao do sada.

Kakva je Crnja rasadnik fudbalera pokazuju još dve trenutno akutelne činjenice. U sadašnjem timu Budućnosti je samo jedan igrač (Šarenac) iz druge sredine a igrači iz Crnje igraju: Kovačević u prvoligašu Inđija, Topić u srpskoligašu Šajkašu, a u timovima vojvođanske lige: Matić u Indeksu, Arsin, Hovanec i Kondć u Žitištu i Ćirković u Vojvoda Stepi.

Fudbalske legende iz Crnje su i sudije Nikola Veselinov i Dušan Maksimović, trener Ivan Radanović - Koldžija, predsednici dr. Marko Štajner, dr. Miloš Mijin, Marko Glušac… sekretari Ivan Miškin, Milan Lazarević… Smilja Sladojević - Seša prva, za sada i jedina žena, čije ime zaslužuje da bude smatrano legendom Budućnosti: godinama, decenijama čak, posle rata je od svog novca kupovala materijal i šila dresove i gaćice klubu i bila njegov blagajnik. Naravno, legend ima još, ali novinski prostor ne dozvoljava da ih sve pominjemo. No, biće svakako pomenuti, i odata im zaslužena počast, u predstojećim danima, nedeljama i mesecima kada će u Srpskoj Crnji biti održane brojne svečanosti fudbalu i "Budućnosti" u čast! 

Tekst: Dragan PEJIĆ