Biljana Relić je na Tisi počela i tu se najbolje oseća

"Svuda pođi, kući dođi" je izreka koja dobija potvrdu u bečejskoj kajakaškoj porodici. Pre par godina Kajak kanu klub Bečej vratio je Dejana Terzića, lane Marka Tomićevića, a ovih dana kajakašku princezu Biljanu Relić, trostruku evropsku šampionku mlađeg seniorskog uzrasta u discilini K-1 na 200 i dvostruku u K-2 na 500 metara. Ostalo je da se pomenutom trilingu pridruži Marko Novaković, sa kojim je Biljana Relić minule godine u atraktivnoj disciplini K-2 miks na 200 metara osvojila "srebro" na Svetskom kupu u Segedinu, pa da se bečejski reprezentativni "kvartet" ponovo okupi na obali "panonske princeze".

- Politika sadašnjeg rukovodstva kluba je da sve dobrorangirane sportiste vratimo u matičnu sredinu, kako bi oni bili "mamac" za ovdašnju decu da se opredele za težak, ali izuzeto atraktivan, sport kakav je kajak. Želja nam je da papirološki vratimo i Marka Novakovića, koji je, inače, tu sa nama, uz našu decu, ali ima dobre uslove u sadašnjem klubu, a kad god poželi, vrata našeg kluba su mu širom otvorena, ovim rečima je počeo pres konnciju pod vedrim sunčanim nebom ispred klupske zgrade kraj Tise dr Anđelko Mišković.

Govorio je i o predstojećoj investiciji, čime će se renovirati klupska zgrada i proširiti hangar za čamce, odnosno opremiti teretana i postaviti ergometar, kako bi takmičari mogli da rade tokom čitave godine.

Član Opštinskog veća zadužen za sport Dane Mandić je pohvalio potez klupskog rukovodstva.

- Povratak Biljane Relić nije dobra vest samo za KKK Bečej, već za čitavu sportsku javnost naše opštine. Biljana je u periodu kada njen neosporni kvalitet ide uzlaznom krivom, ona je sportska budućnost Srbije, čime će doprineti popularizaciji sporta u našoj sredini i afirmaciji grada na širem prostoru. Istovremeno, mladi kajakaši će sparingovati i učiti od nje na treninzima, a razbiće se predrasuda da je kajak težak sport za devojčice. Rekao bih da je to dobar primer kako klub iz manje sredine treba da radi i lokalna samouprava će ih podržati takmičarski i investiciono, dodao je Dane Mandić.

Biljana Relić je sve vreme blistala, ne zbog majskog sunca u sred zime, već što se ponovo našla tamo gde je sa šest godina 2005. godine prvi put uzela veslo u ruke i sela i mini kajak. Zahvalila se aktuelnoj opštinskoj vlasti što je imala razumevanje da realizuje klupski projekat vezan za njen povratak kući.

- Ovde sam napravila prve zaveslaje, beležila prve takmičarske rezultate, odavde se prvi put čulo za mene... zastala je Biljana i podsetila da je provela vreme u Pančevu, Novom Sadu i Borči, ali je presrećna što se vratila. Povratak nije bio inspirisan nikakvim stipendijama ili materijalnim uslovima. Proradile su emocije, važno mi je da imam uslove za treninge, da mogu da realizujem program mog trenera Đurice Levnajića, da sam svakodnevno zadovoljna. Znam daću ovde imati timski rad i drugarski odnos. To mi je dovoljno. Mada je daleko taj trenutak, mislim da ću ovde završiti takmičarsku karijeru.

Neće se dugo zadržati u krugu porodice, koja je takođe presrećna što će Bilja češće biti sanjima, jer već 7. februara sledi odlazak u Tursku, gde Kajak kanu savez Srbije tradicionalno u Antaliji sprovode reprezentativne pripreme.

- To su bazične pripreme za predstojeću napornu sezonu u kojoj su tri takmičenja u centru pažnje, Evropsko i Svetsko prvenstvo, odnosno Olimpijada u Tokiju. Očekujem da ću na nekom od narednih takmičenja izvaditi vizu za Olimpijske igre, čime bi se na najlepši mogući način odužila svima koji veruju u mene, zaključila je u prvom obraćanju po povratku u svoj Bečej Biljana Relić.

Nije nam ostalo ništa drugo do da joj poželimo da u zdravlju realizuje program koji je pripremio trener Đurica Levnajić i bude saborac Marka Tomićevića na Olimpijadi u Tokiju.