Foto: fiba.basketball

Od kako je počela ova prokleta pandemija koronavirusa, slušamo o mogućnosti pucanja zdravstvenog sistema. Da li će se to desiti ili ne, mi nećemo analizirati. Samo ćemo poželeti da se to ne desi.

Neko će reći da zdravstvo i sport nemaju mnogo dodirnih tačaka. Međutim, i jedno i drugo se razvija uz adekvatan sistem. A taj sistem kada je u pitanju srpska košarka odavno je pukao. A juče smo samo dobili i definitivnu potvrdu toga.

Juče je na programu bio duel Srbije i Švajcarske. Da se sa Švajcarskom takmičimo u nekim drugim sportovima, ne bi bilo ništa neobično da gubimo. Ne bi bilo neobično da je u pitanju skijanje jer naši alpinisti i alpinistkinje teško mogu parirati Karlu Janki, Mauru Kaviecelu, Mišel Žisin, Lauri Gut i ostalima.

Međutim, pošto je u pitanju bila košarka, očekivali smo jedan malo jači trening i pobedu naše selekcije. Prosto, Švajcarska je sve samo ne košarkaška zemlja a Srbija je ''zemlja košarke''. Pa i ako je igrao neki miks trećeg i četvrtog tima Srbije, opet smo bili ogromni favoriti. Međutim, tu ulogu opravdali nismo. Baš naprotiv, srpska košarka doživela je jedan od najsramotnijih poraza s obzirom na renome rivala. Prosto, kakav god tim Srbija da je imala, Švajcarska se morala dobiti.

Foto: fiba.basketball

Ali nije ovaj poraz doveo do pucanja sistema. Sistem je davno pukao a poraz je samo potvrda toga. Sistem je pukao onog dana kada su domaći talenti postali vodonoše polovnim strancima.

Nekada je bilo drugačije. Nekada je bilo nezamislivo da imate uopšte stranca u ekipi na našim prostorima. Pa najbolji primjer je Jugoplastika. Tri titule prvaka Evrope zaredom a od stranaca su imali samo Ave Lestera u trećoj sezoni. Ali su zato lokalni klinci dobijali šansu pa su tako lansirali u košarkašku orbitu igrače poput Tonija Kukoča i Dina Rađe. Isto su radili i ostali klubovi. Partizan, Zvezda, Cibona...

Mladi su dobijali šansu sa 17-18 godina. Imali zapažene uloge u timovima i najbitnije od svega, verovalo im se. Nije se vadio igrač na prvu grešku koju napravi nego se za igrača imalo strpljenja. Strpljenja kojeg danas nema ni na vidiku.

Međutim, vremenom se sve promenilo. Polako su stranci ušli u naše klubove. Jasno je da se donekle to i moralo desiti. Prosto, menjaju se trendovi i da bi iole bili konkurentni morate imati nekog stranca. Ali kako to obično biva u životu, često se pređe granica zadovoljstva. A pošto smo mi Srbi hedonisti koji bi da leže po celi dan a da sa neba padaju evrići i dolari, brzo smo mi prešli sve granice i kad su stranci u pitanju.

Umesto tri stranca, što je neka normala, u večitima se počelo pojavljivati po 6-7 stranaca. A da stvar bude gora, u njihovim razvojnim timovima se razvijaju stranci. I ajde da su to neki stranci. Stranci kao stranci su potrebni ali samo oni koji prave razliku. A skoro polovina stranaca poslednjih godina, spada u grupu polovnih i istrošenih stranaca. Ali i takvi dobijaju prednost ispred domaćih igrača. Jednostavno, juri se rezultat i to rezultat preko noći. A svako ko prati dublje košarku zna da je košarka proces u kome ne može ništa na silu.

A i taj rezultat.... Pa nikada ga večiti nisu imali uz more stranaca. Nije Dule Vujošević igrao F4 Evrolige i TOP8 EL sa milion stranaca. Nije Dejo Radonjić imao tonu stranaca kada je igrao TOP8 EL. Neće te rezultate imati ni Obradović ni Filipovski ni bilo ko sa "tonom" stranaca. Nikada večiti neće biti moćni dok ne budu forsirali domaće a pogotovo mlade igrače.

Boriša Simanić spada u tu kategoriju. Simanić koji je juče bio starter u reprezentaciji, u klubu ne igra preko mesec dana. U celoj sezoni je odigrao jedva 30 minuta. Pa i pored toga što je imao odličnu statistiku u vremenu provedenom na terenu, nije dobio šansu mesec dana. Zašto? Da bi se sa strancima jurio ''rezultat''. To što je Čović doveo sedam stranaca ne znači da će imati rezultat. Prosto, koristi činjenicu da je Zvezdina košarkaška publika nepismena i da Zvezda više ima fudbalske nego košarkaške navijače (čast izuzecima) pa im maže oči sa gomilanjem stranaca. Sem Lojda, Voldena i donekle O'Brajana i Terija, ostali nemaju kvalitet za Zvezde. I sa ta četiri stranca, Zvezda bi bila dominantna u ABA, ništa lošija u EL a šansu bi dobili i mlađi i tako bi se razvijali.

Nisu ništa bolji ni u Partizanu. Partizanov razvojni tim, Mladost iz Zemuna, ne razvija domaće igrače. Njima petorku čine stranci. Čak je Dreksel dobio i državljanstvo Srbije. Možda mu je keva iz Užica, možda mu je deda iz Subotice...  Možda, ali kako god, stranci nisu ti koji trebaju činiti petorku u razvnojnom timu nego mlađi igrači. A ti mlađi jedva da dolaze do izražaja. Gde je Nikola Radovanović? Zar nije bolje njega razvijati u Mladosti nego nekog stranca? Razvojni tim je okupio strance da osvoji ABA2 ligu? Razvojni tim juri rezultat??? Pa ima li gospodo igde na svetu većeg apsurda? Ja sam siguran da nema.

Kažu da je sport ogledalo države. Ako je tako, srpska košarka se super i držala. Gledajući stanje u državi, košarka je morala biti ''pokojna'' odavno. Jednostavno, vlast se ne trudi da uradi nešto za dobrobit košarke. KSS ima jasna ograničenja na četiri stranca. Ali to ograničenje pada u vodu kada vlasti podele državljanstva ''Srbendama'' poput Pantera, Pejdža, Dreksela, Dženkinsa. Zašto to rade? Radi jeftinih političkih poena. Pomažu večitima da budu jači kroz ''ekstra'' stranca da se ne bi zamerili navijačima jer ipak ti navijači trebaju glasati na izborima i bolje je ne zameriti im se.

Alarmi uveliko odzvanjaju. Srpska košarka je jedno vreme primala kiseonik a sada je već odavno na respiratoru. Mere koje su se trebale preduzeti kasne pa bar dve-tri godine. Zato se mora hitno i radikalno reagovati. Inače će nama biti realnost da nas i Luksemburg pobeđuje.

Foto: fiba.basketball

A mere su jednostavne. Ograničiti broj stranaca na tri. Zabraniti nauralizovanje jer kakva je svrha ograničenja ako će neki tamo Amer što ne zna Srbiju na karti naći, dobiti državljanstvo Srbije. To je valjda i najžalosnije. Neko što ganja loptu po parketu dobije državljanstvo države za koju čestito ni ne zna za dva dana a ja koji živim u Republici Srpskoj bi morao na državljanstvo čekati možda i dve godine. Šta su sad Panter, Pejdž i ostali veće Srbende od mene? Jesu ali u limburgu mesecu!

Sve kreće od dobro izgrađenog sistema. Ako ga imaš, imaš i rezultate. Ako ga nemaš, kad tad ćeš pasti na dno. Možeš na suvi talenat opstati jedno vreme ali ne predugo. Tako je i naša košarka došla u ćorsokak. A koliko god teško bilo, sve se može uz malo volje i dobar sistem. Ograničenje stranaca, zabrana naturalizovanja igrača, šansa i strpljenje sa mlađim košarkašima u našim klubovima. Vremenom, opet bi se stvari vratile u normalu.

U košarci ništa ne može na o' ruk. Ništa ne može preko noći i sve je to jedan dugi proces. Čak i ako nekim čudom ostvarite rezultat preko noći, cena rezultata će biti preskupa. To vam je kao da ste poveli rat i osvojite nečiju državu a pri tome vaša ostane spaljena do temelja.

Zato je vreme da se povuku pravi potezi. I sada je kasno ali će postati uskoro i prekasno. Hteo bih verovati da će se i desiti promene ali mi realnost govori da neće i da ćemo se nagutati još dosta gorkih pilula kao što je Švajcarska. A opet, čak i da se desi to neće ceh platiti odgovorni. Platiće nedužni poput Kokoškova, a ne odgovorni poput Čovića, Ostoje, rukovodstva KSS...