Dragan Isailović iz Valjadolida - foto: RTV Mag

Dragan Isailović "Žungul" je 1998. godine otišao iz Partizana u La ligu, u  Valjadolid. Internacionalna karijera Isailovića trajala je 11 godina i odlučio je da se ne vraća u Srbiju i porodično gnezdo je svio u ovom španskom gradu. Dete obrenovačkog Radničkog, još je nosio dres Čukaričkog, Zemuna, da bi iz Partizana karijeru nastavio na Ibreijskom poluostrvu. Nije se dugo zadržao u Valjadolidu i profesionalni put ga je vodio dalje prema Kipru i  Izraelu. Po završetku karijere oženio se sa Španjolkom i odlučio  da ostane u ovom planinskom gradu. Rešo je da se oproba u biznisu i otvorio je balon i fudbalsku akademiju. Život je tekao svojim tokom sve do 13. marta od kada se Španija nalazi u svojevsnom karatinu sa policijskim časom koji traje 24 časa.

- Produžili su vanredno stanje do 10. maja. Vidim da kod vas u Srbiji nije tako kritično kao kod nas. Naročito teško pada deci boravak u zatvorenoim prostioru. Izlasci su  redukovani i možeš da izađeš jednom u nedelju dana do marketa i eventualno da se baci đubre. Na ulici i marketima se građanstvu dele maske i rukavice – kaže Isailović i koliko Valjadolid deluje avetinjski govori nesvakidašnja slika zabeležena na telefonu gde je opustelim gradom protrčala srna, dok se na bazenu baškare divlje patke. Prošle nedelje je bio katolički Uskrs, koji je veliki događaj za sve vernike, ali sve je proteklo bez bilo kakvog okupljanja.

Draganov sin Aleksandar (17) je veliki fudbalski potencijal i trenutno je član portugalske Benfike. Pandemija ga je zatekla u Lisabonu i dan pred zatvaranje granica, 11. aprila,  Dragan je dobio poziv iz Benfikine akademije da dođe po sina. –Svi smo na okupu i Aleksandar održava kondiciju pomoću sobnog bicikla, trake za trčanje. Iza zgrade se nalazi  parking gde može da se donekle improvizuje trčanje i rad sa loptom, ali to ni približno ne može da zameni uobičajeni trening  - objašnjava naš sagovornik.

U Španiji se sporadično najavljuju mere oporavka i popuštanja rigoroznim mera. - Trebalo bi da se život  polako vraća u normalne tokove. Prvo će se, naglašava, pokrenuti fabrike, krenuće građevinska sezona, dok će restorani, kafići i sva mesta gde se okulja veliki broj ljudi biti poslednja otvorena. Najverovatnije ovog leta neće biti kupanja na bazenima.

U dokolici otvaraju se davno zaboravljeni albumi i vraćaju sećanja  na vreme provedeno u rodnom Obrenovcu. Rado se seća zajedničkih druženja na sportskim terenima u "Dudovima". –  U Obrenovcu, kaže, nismo bili dve godine i trebalo je da dođemo  21. aprila i odgledamo nastup Aleksandrov za reprezentaciju Srbije do  19 godina, ali je sve palo u vodu.