Slaviša Kovačević, trener Budućnosti Krušik 2014  - foto: youtube printscreen

Valjevo je, uz Beograd i Niš, jedno od tri žarišta epidemije korona virusa u Srbiji. Do juče je registrovano 46 pozitinih pacijenata. Nezvanično se prepričava da je Valjevce  skupo koštala proslava sa velikim brojem zvanica, među kojima su bili gosti iz Italije i drugih zemalja.

Potegao sam fudbalske veze i pozvao Slavišu Kovačevića, trenera Budućnosti da iz prve ruke saznam informacije vezane za pandemiju u gradu na Kolubari. Doduše Kovačević živi u Kragujevcu, ali je preko prijatelja i fudbalera dobro obavešten o dešavanjima u Valjevu.

- Posle utakmice u Bogatiću protiv Mačve dao sam voljno igračima i od tada se čujemo putem telefona. Nisam obavezao igrače da bilo šta rade po pitanju održavanja snage i kondicije. U postojećim okolnostima i u ograničenom prostoru stana ili kuće malo šta se može uraditi po pitanju fizičke spreme. Svi su preokupirani brigom za svoje najbliže, i o fudbalu malo ko razmišlja. Pogotovu što se ne nazire kraj pandemije, kad se suočavamo  sa potpunom blokadom i još crnjim scenarijom - zabrinuto konstatuje Kovačević i dodaje:    

- U Valjevu ljudi na ulicama deluju zabrinuto, uplašeno. Svesni su složenosti situacije, ponašaju se disciplinovano, u skladu sa donetim merama. Ulice su prilično prazne, automobila nema, i samo se mogu videti redovi ispred supermarketa i apoteka. U Tešnjaru, staroj gradskoj čaršiji, zatvoreni su svi lokali - prenosi nam utiske iz grada na Kolubari.

- Stičem utisak da vreme sporo prolazi, dani su dugi kao godina, puni su naboja, straha i neizvesnosti. Nisam plašljiv, ali ovo isuviše dugo traje i ne nazire se kraj. U fudbalu znaš i vidiš ko ti je protivnik, ali je najteže suočiti se sa nevidljivim i smrtonosnim takmacom. Ma, samo da se izvučemo iz kandži korone i vratimo normalnim životu. Valjda ćemo posle svega znati više da cenimo život, imati više poštovanja za sebe i druge, i biti zahvalni Bogu za svaki dan proveden pod kapom nebeskom - slikovito i nadahnuto je prozborio onako za sebe.  

Kovačević je među retkim fudbalskim stručnjacima, ako ne i jedini koji svakodnevno prevaljuje razdaljinu od 120 kilometara, koliko iznosi između Kragujevca i Valjeva. Povrh svega, je u radnom odnosu u JKP Vodovod i kanalizacija u Kragujevcu. Kovačević u prvi plan iznosi dobru organizaciju i podršku porodice. -  Sve se može ako nešto voliš i ako  te ispunjava. Zahvaljujući velikom razumevanju rukovodećih ljudi u preduzeću i kolega mogu da odgovorim svakom izazovu. Poslovi u Vodovodu su dosta redukovani i radi se sa minimalnim prisustvom na poslu. Radim na evidenciji potrošnje vode i težim da imam što manje kontakta sa drugim osobama. Najviše vremena provodim u društvu dve ćerkice i supruge. Uglavnom smo okrenuti deci, gledamo televiziju, igramo se društvenih igara, obnavljamo školsko gradivo...

U odnosu na broj stanovnika, Kragujevac nema puno zaraženih virusom. Ljudi uglavnom poštuju donete mere, disciplinovani su. - Preključe je, veli, lepo vreme izmamilo veliki broj šetača u Šumarice i parkove, ali je policija intervenisala i upozoravala prisutne da se ne okupljaju u grupama i da vode računa o obaveznom rastojanju između sebe.