Foto: FK Vojvodina Novi Sad

Kada se spomene prezime Drinčić, navijačima Vojvodine sigurno prvo na pamet padne nekadašnji igrač njihovog tima Zdravko Drinčić, sjajni golgeter s kraja devedesetih godina prošlog veka, kada je Voša, između ostalog, uspela da dođe i do finala nekadašnjeg Inter-toto kupa, a on poneo epitet najboljeg strelca tog UEFA takmičenja.

Ovog leta, dres Vojvodine sa istim prezimenom na leđima zadužio je Nikola Drinčić, dobro poznato ime u srpskom fudbalu, koji je zapažen trag ostavio i u ruskoj Premijer ligi, pa nema sumnje da će i on, baš kao nekada njegov prezimenjak, biti važna poluga u crveno-belom timu Vojvodine. Uostalom, zbog toga je i doveden u klub iz Srpske Atine.

Već posle desetak dana rada sa svojim novim saigračima, postalo je jasno da su crveno-beli mnogo dobili njegovim dolaskom, a on, u razgovoru za sajt FK Vojvodina, napominje da je svojim dosadašnjim boravkom u Vošinim redovima izuzetno zadovoljan.

– Mislim da smo do sada uradili dobar deo posla, a evo i danas smo imali vrlo jak trening. Tako će sigurno biti i popodne, kao i sutra ujutru, a onda krećemo sa utakmicama. Prve dve ćemo odigrati sa dve postave po 45 minuta, nakon čega će početi da se stvara tim za prvo kolo protiv Mačve, u kojem želimo da pobedimo – napominje Drinčić.

Iako si ovde tek desetak dana, nekako svi, pa čak i kapiten Emil Rockov, naglašavaju tvoju lidersku ulogu u ovom timu, kako na terenu, tako i u svlačionici?

– Ja jednostavno samo izađem na teren i dam 100 posto sebe. Volim da pobeđujem i na treningu, a kamoli tek na utakmici, jer prosto volim da igram fudbal i da se takmičim. Drago mi je ukoliko me moji saigrači tako doživljavaju, jer mislim da treba da napravimo pozitivnu atmosferu. Na taj način, uz jake treninge, možemo da vratimo Vojvodinu tamo gde joj je mesto.

Ekipa Vojvodine je pretrpela mnogo promena u ovom prelaznom roku, a sportski direktor Nikola Lazetić izjavio je da je želeo da promeni njenu „krv“. Kako se tebi čini ovaj sastav?

– Kada sam stigao na Zlatibor, bilo je mnogo mladih igrača, koji mnogo obećavaju i koji su tehnički stvarno fantastični, a pritom imaju i brzinske sposobnosti. Potom su počeli da dolaze i malo „iskusniji“ igrači i to se sada sve polako sklapa. Kod šefa Lalatovića su drugačiji zahtevi i mnogo su jači treninzi, pa će sigurno biti potrebno vremena da se to sve uklopi. Međutim, problem je u tome što mi nemamo vremena, a ja stalno napominjem da, ako želimo da ostvarimo cilj i plasiramo se u Evropu, jako je bitno da dobro krenemo već od prve utakmice.

Kad već spominjemo mlade igrače, na tvojoj poziciji tu su Mirko Topić (18) i Marko Đurišić (21), koji su prošli kroz omladinsku školu „Ilija Pantelić“. Tvoje prisustvo u timu sigurno može da doprinese i njihovom daljem razvoju i napretku?

– Fantastično je to što sa tako malo godina već igraju u prvom timu Vojvodine. Oni imaju svoj kvalitet, tako da praktično ni nemam nešto posebno da ih savetujem. Fudbaleri su kao i ja i svako se bori za sebe, s tim da je pred njima budućnost.

Govoreći o stvaranju pozitivne atmosfere koju si spomenuo, koliki uticaj na to može da ima trener Nenad Lalatović?

– On tome može da doprinese ne mnogo, nego bukvalno 200 posto. Ne samo atmsoferi, nego i tom jakom načinu treniranja, pa se, eto, od kako je on ovde, već dosta toga promenilo po pitanju poseda lopte i presinga na protivnika. Mislim da će to biti sve bolje i bolje, s tim da, opet ponavljam, nemamo dovoljno vremena da to sve bude kako treba već na prvoj utakmici. Međutim, i ako ne budemo dovoljno uigrani, moramo da pobeđujemo, jer je to potrebno da bi se obezbedila Evropa. Ne smemo već od prvog kola da zaostajemo, već moramo od starta da pravimo pozitivnu priču. Da bude što više publike na tribinama, da se napravi neka familijarna atmosfera između nas i da nekako svi guramo da to ide napred.

Tokom karijere, nastupao si za mnoge velike klubove, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Po tvom mišljenju, gde si najviše pružio?

– Sigurno je da sam u najboljoj formi i najboljim godinama bio u trenutku kada sam prešao u Spartak iz Moskve. Međutim, odmah nakon što sam stigao tamo, polomio sam nogu i pauzirao devet meseci. Kada sam se oporavio, prešao sam u Krasnodar i tamo sam proveo naredne tri godine, tokom kojih mi je zaista bilo lepo.

S obzirom na to da si bio u mnogim velikim klubovima, kako doživljavaš dolazak u Vojvodinu?

– Još uvek ne znam koliko dugo ću igrati i ne bih da zvuči da se ja kao ulizujem nekom, ali ovo mi je zaista velika čast. Oduvek se znalo da u Srbiji postoje tri velika kluba: Vojvodina, Partizan i Zvezda i svi žele da zaigraju za nekog od njih. Ja sam u karijeri već postigao dosta toga, ali želim da se sa Vojvodinom vratimo u Evropu, da napravimo dobar tim, da igramo dobro, agresivno i da nas prati što više ljudi na stadionu, a za koju godinu… Vojvodina ima dobre mlade igrače i ne vidim zašto ne bi mogli da napadnu i tu titulu.

Što se tiče publike i navijača, šta je ono što možeš da im poručiš?

– Ja uvek volim da svi budemo ekipa i da se niko ne izdvaja, tako da od nas mogu da očekuju neverovatnu borbenost, brzu igru, presing i želju da damo gol više od rivala. Ne mogu da tvrdim da će to od prve utakmice biti sjajno, ali sigurno je da će, kako vreme bude prolazilo, biti sve bolje i bolje. Podrška navijača nam je potrebna, u to nema dileme, te se nadam da će ove sezone dolaziti na stadion u većem broju nego prošle – zaključio je Drinčić.