Šansu da zaigra u prvom timu Njujork sitija, rame uz rame sa fudbalskim zvezdama Davidom Viljom i Andreom Pirlom, 16-godišnji Nišlija očekuje uskoro. Do tada, Veljko Petković trenira sa mlađim pogonom, povremeno i sa seniorima ovog kluba, koji se takmiči u MLS ligi, a u daljoj budućnosti nada se da će zaigrati i u nekom velikom evropskom klubu.

Godinu dana proveo je u Omladinskoj školi Radničkog, ali se onda njegova porodica preselila u Sjedinjene Američke Države, pa je i ovaj momak, koji igra na poziciji veznog napadača, morao da zaigra za neki od manjih njujorških klubova. Prilikom osnivanja Fudbalskog kluba Njujork siti, kako kaže, skautrani su igrači iz celog grada i tada su i njega zapazili.

"Na početku je bilo teško, ali sada je sve mnogo bolje"; foto: Veljko Petković

Bilo je malo teško, oni Njujork siti smatraju odličnim klubom. Iako želim da zaigram i u Evropi, imam odličnu šansu da debitujem u prvom timu Njujorka, a već treniram sa njima vrlo često. To bih mnogo voleo, zato što su mi oni dali mesto gde mogu da treniram, dobre trenere, dobre treninge i voleo bih da tu počnem - priča Petković.

Za treninge sa prvim timom kaže da su tehnički podnošljivi, ali da su kondiciono veoma teški. S obzirom na to da je trenirao i u Srbiji i u Sjedinjenim Državama, mogao je lako da povuče paralelu između fudbala u ove dve zemlje i, začuđujuće, našao je više sličnosti nego razlika.

Organizacija se najviše razlikuje, u Americi sve mora da bude potpuno organizovano. Ovde sam gledao utakmicu mojih vršnjaka u Radničkom i ništa nije tako organizovano, ali ipak onda odigraju utakmicu i super je sve. Ali postoje i sličnosti: deca i u Americi i u Srbiji mnogo vole fudbal, imaju srce za fudbal. Isto dosta ima talentovane dece i mislim da su treneri slični - zaključio je fudbaler.

Iako je opšte poznato da je fudbal preko okeana mnogo manje zastupljen u odnosu na stari kontinent, Petković smatra da ovaj sport polako osvaja i Ameriku. Zanimljivo, kao i trener iz ove zemlje Kris Lifevr, koji je pre par meseci posetio jug Srbije kako bi pronašao mlade talente, Nišlija smatra da fudbal po popularnosti ne može da se nosi samo sa košarkom i američkim fudbalom.

Fudbal kao sport raste u Americi, tamo se košarka puno igra i američki fudbal, ali fudbal mislim da je treći po popularnosti i stalno raste. Iz godine u godinu sve više dece trenira, interesuje se, sve više para se ulaže u MLS i mislim da će i da nastavi da raste - kaže Nišlija.

Inače, Veljko ima još trojicu braće, a svi treniraju fudbal. Uzor mu je Ronaldinjo, jer je, kako kaže, talentovan i uvek se smeje dok igra fudbal, a mnogo ceni i Sinišu Mihajlovića i Nišliju Dragana Stojkovića Piksija.