Ambijent na Delijskom visu bio je, ponovo, Evropski. Sjajna publika, gotovo 2.200 njih, dostojanstveno su bodrili niški tim, ali i s poštovanjem ispratili fudbalerke moćnog Arsenala. Ničeg ružnog i nedostojnog velikog meča dama, nije bilo.

Bio je to susret za dugo pamćenje, ali i ambijent za doprinos novoj afirmaciji ženskog fudbala.

Svi su mogli da se uvere da i utakmica dva ženska fudbalska tima može da izazove interesovanje, bučno navijanje, aplauze, oduševljenje... a istovremeno da kvalitetom zadovolji i najprobirljivije ukuse.

Igrao se meč za sladokusce. Iako su srca Nišlija ostala prazna, a žal za senzacijom se pretvorio u tugu, svima je bilo drago da je to bila vrhunska fudbalska predstava.

Može se reći da je to buo duel iskustva na mladost, kvaliteta na srčanost, prepotentnosti na gordost, Davida i Golijata...

Devojke u zelenom nisu popustile, sem prvih dvadesetak i poslednjih pet minuta. Uhvatile su ritam i igrale protiv moćnog Arsenala i nadigravale se. Ana Lilić, Kristina Krstić, Marija Radojičić, Jadranka Pavićević su vrlo često bile i pobednice duela, nadmudrivši svoje protivnike. Izdržale su visok ritam meča neponižene fizičkom pripremljenošću, kao u minulim godinama.

Odbrana Nišlijki igrala je gotovo bez greške, taktički mudro, sigurno ne izgubivši ni jedan direktni duel sa svojim protivnicama. Iskustvo Ivane Kostić, agresivnost Maje Dimitrijević, srčanost Hristine Sampanidis bile su očekivane, ali na ovom meču izrasla je u gorostasa Nikoleta Nikolić, koja se mirnom i pouzdanom igrom učvrstila u odbrambeni bedem.

Golman Alisa Clark je unela sigurnost u igru tima, preuzela veliki broj zadataka, ali joj je nedostajalo još malo više zajedničke igre sa timom. Odbranila je nekoliko sigurnih golova.

Suzana Vujošević se borila besprekorno, ali je imala pretežak zadatak, rezervisti Katarina Petrović, Andrijana Tršić i Slađana Bulatović su ispunile očekivanja i zadatake.

Kada se očekivao da Delijski vis eksplodira od oduševljenja na senzacionalni rezultat, Nišlijke su iz jednog nepotrebnog kornera primile gol, pomalo sumnjiv.

On je, nema sumnje, oduzeo snagu domaćem timu, pa je i treci gol, dva minuta kasnije, iako nakon faula, bio rezultat unete nesigurnosti.

Bilo kako, Mašinac PZP se nije obrukao. Igra je bila iznad rezultata.

Trener gostujućeg tima Lora Harvi je na vrlo posećenoj pres konferenciji, posle utakmice rekla:

- Prvih 25 minuta igrale smo odlično. Nije bilo loše ni do poluvremena, mada nismo iskoristile nekoliko povoljnih prilika. U nastavku domaći tim je zaigrao mnogo agresivnije, zaslužio je izjednačenje, ali smo i mi zaslužili pobedu, bar sa jednim golom razlike, jer smo treći pogodak postigle pomalo srećno. Svi komplimenti Mašincu, reč je o vrlo talentovanoj ekipi.

Trener domaćih, Perica Krstić , nije krio razočarenje :

- Imali smo pred ovaj susret tri cilja . Da se ne obrukamo, jer su nam mnogi predvideli i poraz sa dvocifrenom razlikom; da ne primimo gol u prvih pola sata igre i da ne izgubimo. Nažalost, poslednja dva cilja nismo ispunili, a prvi smatram i te kako jesmo. Pružili smo snažan otpor Arsenalu i mislim da smo bili na pragu senzacije. Stvorili smo novi tim za samo 40 dana rada, a radili smo zaista dobro i naporno. Šaljem i jedan vapaj nadležnima- sponzorima i gradskom rukovodstvu - podržite ovaj mladi tim za dve godine moći će na sam vrh Evrope!

Posle svega što je Mašinac doživeo, u ovom periodu priprema, prava je sreća da su ovaj tim i igra bili iznad tih problema.

Dugotrajan aplauz gledalaca posle susreta, najbolji je odgovor za utisak koji su fudbalerke našeg šampiona ostavile.