Kako osloboditi tigra?

   Tokom tradicionalnog, svojevrsnog, „Festivala dečijeg malog fudbala“ u Rumi, sportska javnost je upoznala vrlo zanimljivu ličnost: Radovana Rašu Jovanovića, iz Beograda, diplomiranog je građevinskog inženjera, koji je dugo u fudbalu. Svojevremeno je igrao u mlađim kategorijama Crvene zvezde, čak bio član omladinske reprezentacije Jugoslavije. Na žalost, povreda, odn. operacija jednog, pa i drugog kolena, uticali su da se pre vremena završi njegova igračka karijera. Međutim, ostaje u „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“, ali, na „malo drugačiji način“.

  - Rekao bih da sam ceo svoj život i pored mnogih drugih stvari koje sam radio proveo na terenu ili pored njega - Raša Jovanović - Davno kao igrač, a već duže vreme kao otac i posmatrač. Za sve ovo vreme sam prošao mnoge transformacije i uvideo mnoge greške koje sam pravio kao igrač zbog kojih nisam ni uspeo u fudbalu, a kasnije i kao roditelj, što me je i nagnalo da se u punoj meri posvetim ovoj temi.  Prateći svog sina sada već osamnestogodišnjaka u dosadašnjoj fudbalskoj karijeri, uočio sam veliki broj nedostataka u pristupu i odgoju mladih fudbalera i to me je ponukalo da krenem u izučavanju ove teme, tako da sam u predhodnom period, posebno u poslednjih 7-8 godina, mnogo radio na svojoj edukaciji. Izučavajući dostupnu literature i komunicirajući sa stručnim ljudima iz ove oblasti kod nas i u inostranstvu, stekao sam neophodno znanje koje mi sa ogromnim iskustvom daje za pravo da pomognem mladim igracima da ostvare svoje snove i ostave dubok trag u svojoj fudbalskoj karijeri. Nadam se da će ovaj pristup fudbalu jednom za uvek kod nas odagnati kampanjski rad i bar malo naterati našu fudbalsku javnost da se suoči sa realnošću i prihvati savremeni način edukacije fudbalera, što nam garantuje svetlu fudbalsku budućnost.

  Nekada i sad?

   - Fudbal, koji se igra danas, novi je sport u odnosu na onaj od pre deset ili dvadeset godina - kaže Radovan - Raša Jovanović - Igralo se tada isključivo na talenat. Danas, igrač koji nije vrhunski fizički spreman, nema šta da traži., pa makar imao talenat jednog Mesija. Pogledajte samo, na primer, ekipu Čelsija kako je selektirana. Nemci nam godinama pokazuju kojim putem treba ići. Ekipa koja je dominirala na poslednjem Prvenstvu sveta, bila je sastavljena od igrača, koji su svojevremeno proglašavani za netalentovane. Svojim radom, upornošću i mentalnom snagom karaktera, koja se izgrađuje od malih nogu, prosto su zgazili“ talenat i lepršavost jednog Brazila. Snaga, brzina, eksplozivnost i broj ponavljanja, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Zašto kod nas mlađe selekcije postižu vrhunske rezultate, a kada pređu u seniorski uzrast, budu neravnopravni rival ekipama, koje su do juče pobeđivale? Zašto se naši igrači, uglavnom, teško prilagođavaju kada odu u inostranstvo? Zašto igrači o kojima su „pričane bajke“, polako gube svoj identitet i budi „pregaženi“ od manje talentovanih fudbalera, koji su se pojavili „niotkuda“? Sve su ovo pitanja na koje se može dati isti odgovor: deca u mlađim kategorijama učena su svemu, ali ne da budu uporna, istrajna i mentalno jaka, spremna na velike i dugotrajne napore, koji daju rezultate tek u dalekoj budućnosti. Naši stručnjaci se opredeljuju za decu, koja daju odmah rezultat „na suvi talenat“. A sutra, kada deca počnu stagnirati, upravo zbog trenerske bahatosti i nerada, bivaju odbačena „kao stare čarape!“ Ako bih mogao napraviti svojevrsnu kategorizaciju, onda bih to uradio na sledeći način: Talenat bez rada - ništa! Rad bez talenta - nešta! Rad uz mentalnu snagu i talenat - vrhunski rezultat! Mi smo dovoljno talentovana nacija i ako uložimo adekvatan rad, izgradimo mentalnu snagu, dometi će nam biti neograničeni.

   Šta predstavlja mentalni trening?

   - Treninzi koji se sprovode u klubovima, pored toga što mogu biti dobri, nisu sasvim dovoljni da bi igrači pokazali zadovoljavajući nivo igre - nastavlja Jovanović - Dosta toga zavisi od odgovora na pitanje: koji su ciljevi igrača u budućnosti? Ako želite evropske i svetske domete, što garantuje vama i vašoj porodici sigurnu egzistenciju, morate raditi na svetskom nivou. Današnji fudbal je veoma zahtevan i sve nespremne melje pred sobom! Koliko je velikih igrača nestalo sa svetske fudbalske mape onog trenutka kada nisu bili u stanju da daju svoj maksimum. Moramo se pomiriti s činjenicom da su fudbaleri „moderni gladijatori“ i da stupe na teren, praktično ulaze u arenu prepunu izazova i opasnosti. Ako se na vreme ne shvati kako „postati tigar“, postaje se jagnje, koje će biti rastrgnuto. Šta je zadatak mentalnog treninga? Svi mi nosimo predrasude, loše navike, slabu veru u sebe, nespremnost da se menjamo, nesigurnost i odsutnost, odn. slabu koncentraciju. Sve to može stvoriti ogromne probleme. Vrtimo se u krug, ne napredujemo, iako relativno dobro treniramo. To je efekat „tigra u kavezu!“ Niko od nas ne može shvatiti kakvo je olakšanje kada se oslobode misli i počne igrati fudbal bez opterećenja. To je jedini put ka uspehu! Mentalni trening će pomoći da sve što trenirate bude primenljivo u igri, da napredujete intezitetom kojim bi želeli, da naučiti kakav bi pristup trebalo da imate na treninzima ili utakmici, kako da se nametnete treneru i budete nezamenljivi deo tima. Ukazaće vam na greške u igri i insistirati na njihovom ispravljanju. Takođe, pomoći će vam kako da iskoriste svoju posvest u ostvarenju svojih ciljeva, ili, kako da loptu „vodite svojim mislima“, a ne samo nogama... Jednostavno, mentalni trening će vam omogućiti da živite, a ne da glumite život! Mnogi igrači, koji su naučili kako da koriste svoje misli, počnu da se raduju čim šutnu loptu, a pre nego što ona uđe u gol! Loptu ne vode samo nogama, već i glavom! Šutni da bi dao gol, a ne samo da bi šutnuo! Godinama je mentalni trening prisutan u individualnom sportu, a u poslednje vreme i u grupnim. Mentalna stabilnost pojedinaca čini jak kolektiv. U mnogim većim klubovima postoje psiholozi i psihijatri koji se bave ovom temom. Prema ispitivanjima, najbolje rezultate dali su upravo mentalni treneri, koji su potekli iz sporta, tj. koji su u svojoj karijeri prošli kroz „dosta toga!“. Bajern i nemačka reprezentacija u kontinuitetu imaju vrhunske rezultate, upravo zbog činjenice da se deci prvo usadi mentalna snaga, a nadogradi sve ostalo. Mnogo je lakše to uraditi u manjem uzrastu, dok još nisu izgrađeni karakteri dece, nego kasnije kada steknu loše navike i čvrst karakter. Ipak, čvrst karakter i autoritet mentalnog trenera daju garanciju da se i kod seniora mogu postići vrhunski rezultati. Moj cilj je da oformim grupu momaka koja ima za cilj da uspe u fudbalu. Ko nije spreman da se menja, ko ponavlja iste greške i pored upozorenja, ko nije spreman da baš sve podredi ostvarenju svog sna, onda tome i nije cilj da uspe, nego samo živi u tom ubeđenju i laže sam sebe. Želim da ova grupa momaka bude ispravna u svakom pogledu: poštena, hrabra, požrtvovana, istrajna, beskompromisna i pre svega, poslušna. Želim da se maksimalno posvetim koji to zaslužuju i neću dozvoliti nikome da to remeti na bili koji način. Ovo će biti „grupa specijalalaca“, kojima ću moći da garantujem uspeh u fudbalu. Tražiću od njih da budu prepoznatljivi, kako na terenu, tako i van njega - naravno, u pozitivnom smislu. Njihova posvećenost zadanom cilju mora biti bezuslovna i jednosmerna, što znači da ih ništa ne može sprečiti u ostvarenju svojih fudbalskih snova. Oni koji budu spremni na ovakav vid saradnje miće maksimalno ispoštovani i jedina moja misija biće da im pomognem da postanu dobri ljudi i onoliko dobri fudbaleri kolika je njihova iskrena želja za tim.

Radovan Raša Jovanović