Zenit iz Kazanja, za koji igra Nikola Grbić, osvojio je šestu titulu prvaka Rusije, pošto je u finalu završnog turnira u Jekaterinburgu savladao Lokomotivu iz Novosibirska sa 3:0, po setovima 25:20, 25:20 i 25:22. Zenit je titule prvaka Rusije osvajao 2007, a zatim četiri uzastopne od 2009. do 2012. Osmim uzastopnim plasmanom u finale, Zenit je postavio rekord u prvenstvu Rusije.

Čitav niz okolnosti prethodio je njegovom dolasku na rusko tle, posle dve decenije igranja u Italiji. Ispostavilo se da je povreda Lukaša Žigadloa, koja je uslovila kratkotrajne, ali uspešne „pregovore“ sa jednim od najboljih igrača sveta svih vremena, bila, ne srećan sticaj okolnosti, ali ko zna da li bi se u Kazanju opet radovali tituli prvaka.

Još pri donošenju odluke da napusti Italiju i preseli se u Rusiju, Nikola Grbić je kao jedan od najbitnijih uslova (pored sjajne finansijske ponude) izneo da ga zanimaju „timovi koji jure titule i imaju šampionske ambicije“, jer bi se tako poklopili sa njegovim. Kada se pre neki dan „podvukla crta“ na ruski šampionat, računica je bila jasna, kombinacija je bila više nego uspešna, titula je opet u vitrinama Zenita.

- Prošli smo kroz mnogo toga, bilo je padova, ali smo se dizali jači. Četiri puta smo igrali sa Belogorjem i isto toliko puta smo izgubili pre završnice šampionata. Trebalo je zaboraviti neuspehe u Super Kupu i Kupu Rusije, u prvenstvu i polufinalu lige šampiona. I povrede Mihajlova i Volkova, koje su došle u više nego nezgodnim momentima, prvog pred start „fajnal siksa“, drugog pred polufinale. I nadvisili smo sve, odigrali najbolje partije kada je bilo najpotrebnije. Njih smo pobedili u polufinalu, a Novosibirsk u finalu – kaže 40-godišnji Grbić koji iz godine u godinu samo potvrđuje istinitost čuvene izreke „o vinu“. U Rusiju je otišao skoro preko noći. Vrhunskom timu je bio potreban tehničar istog, vrhunskog nivoa. Malo je onih koji bi na „zadatu temu“ odreagovali kao nekadašnji kapiten srpske reprezentacije.

- Neke stvari su mi sada mnogo jasnije i sa ovog stanovišta, možda je trebalo i ranije da dođem u Rusiju. Ono što sam doživeo u tih skoro sedam meseci koliko sam proveo u Kazanju, promenilo mi je neka viđenja stvari vezanih za to podneblje. Shvatio sam kako funkcioniše dolazak igrača na rusko „tržište“, a ja sam jedan od vrlo retkih koji nisu tamo stigli na uobičajen način. Možda zato i nisam stigao pre. Jedni će se setiti Cezarove „Dođoh, videh, pobedih“, i prekrojiti ovo poslednje u „osvojih“, drugi će Hičkokov film „Pozovi M radi ubistva“ preimenovati u „Pozovi Nikolu Grbića radi titule“… I jedni i drugi će biti u pravu kaže Nikola.