Rad - SLOBODA 0:0. Očajno prvo i znatno bolje drugo poluvreme, ali bez ozbiljnije završnice na obe strane! Pravedna podela bodova koja više odgovara Slobodi!

U veoma slaboj utakmici, u nefudbalskom ambijentu na beogradskoj Banjici, uz prisustvo četrdesetak Užičana, Sloboda je izborila bod protiv najmlađe ekipe u ligi, što se u ovom trenutku može okarakterisati kao izuzetno povoljan rezultat.

Navikla je Sloboda svoje navijače u prethodne tri sezone na velike uspehe, najveće u istoriji! Slab početak šampionata, uz relativno lak raspored na startu, zabrinuo je slobodaše i doneo strah za status kluba. Imajući u vidu da su davljenici iz prethodne sezone zamenjeni ekipama koje su dobro startovale, a da su se mnogi timovi, koji su imali problema, znatno pojačali, Sloboda oslabljena za najbolje pojedince i bez rešenja u napadu, mora uložiti mnogo napora da bi ušla mirno u nastavak prvenstva. Dosta bodova je u opticaju, ali ono što se sada čini kao veći problem je letargija u koju polako upada ekipa i pojedini igrači, a finansijska situacija u klubu već odavno je teška.

Na teren su istrčali:
Ranković, Vasilić, Lovrić, Gojković, Pejović, Knećević, Pilipović, Babić, Krstić, Tiago i Okuno

Prvo poluvreme na Banjici bilo je jedno od lošijih od kada se Sloboda ponovo takmiči u najvišem rangu. Na licima fudbalera u crveno-crni dresovima jasno je bilo uočljivo da je ekipa uzdrmana. Tokom prvog poluvremena igrači od kojih se očekuje da preuzmu odgovornost, bili su potpuno van igre. Tiaga lopta nije slušala, a neretko ni noge, Pilipović je dosta igrao u mestu, Pejović nastavio sa katastrofalnim izvođenjem prekida, a Vasilić je ponovo u pokušajima da igra napred, ostavio dosta prostora na svojo strani za prodore domaćih. To već postaje ozbiljan problem, o kome bi trebalo razmisliti, jer Vasilić nije igrač koji može da pokriva celu aut liniju. Njegovi jalovi izleti u napad i ostajanje na polovini protivnika stvaraju probleme štoperima, koji moraju da zatvaraju, pa neretko ostaju sami na velikom prostoru sa brzim krilima protivnika i dešavaju se situacije u kojima je bio Bajić prethodno kolo, a Lovrić danas na Banjici. Srećom, u dva navrata Ranković i Okuno su bili tu da spreče pogodak. Ponovo su duge lopte išle na isturenog, ali omalenog Okuna koji nije uspevao da ih prihvati.
Sloboda je uputila tri bezopasna udarca na gol. Najpre je Pilipović probao levicom sa nekih 25 metara po zemlji, ali jako slabo, pa je to bio lak plen za golmana domaćih. Nedugo potom Knežević je šutirao sa blizu 35 metara u gornji desni ugao, ali ponovo je lako intervenisao Kljajić. Krstić je uspevao da bude aktivan na lopti protiv omladinaca Rada, ali je, karakteristično za njega, u završnici bio bezopasan, pa loptu koju je dobio na levom krilu od Tiaga, šutira visoko preko gola. Treba pomenuti da je Babić u potpunosti uspeo da zameni Purića i da sem jednog dobro izblokiranog udarca domaćih na liniji šesnaesterca Slobode i mlakog šuta u drugom poluvremenu, nije pokazao ništa što obećava da će biti pojačanje i da će praviti razliku neophodnu da oduzme mesto nekom od mladih igrača koji su pod ugovorom sa Slobodom.

U drugom poluvremenu na teren je izašla znatno motivisanija i odlučnija ekipa, nesumnjivo zaslugom temperamentnog trenera Stamenkovića koji je imao šta da im kaže u pauzi. Sloboda je napala žestoko u prvih 15 minuta nastavka i odmah dovela domaće u problem. Tiago je gurnuo loptu uz levu aut liniju i krenuo sam krilom na nekih trideset metara od gola. Težak start Vitasa, sa obe noge na igrača, sudija Glođović kaznio je samo žutim kartonom uz burne reakcije Stamenkovića i navijača Slobode koji su se nalazili iza klupe svojih ljubimaca. Tiago je nakon ukazane pomoći nastavio utakmicu sa dve vidljive poderotine od krampona na levom kolenu. Nakon tog starta, Brazilac se trgao iz letargije i pokazao dosta više želje i angažovanja. Krstić je dva puta probio po levom krilu, alisu opet njegovi udarci bili bezopasni po gol. Probao je i Babić sa 18 metara malo iskosa sa desne strane, ali ponovo laka intervencija golmana Kljajića. Par minuta kasnije Tiago uspeva na desnom krilu da stigne do lopte pre golmana domaćih, ali ne i da je zadrži u posedu. Mogla je to biti najozbiljnija prilika. Da je Sloboda u prvih 20 minuta igre nastavka znatno bolji tim, uviđa i trener domaćih Milošević, pa poseže za izmenama. Tokom cele utakmice navijači Rada protestuju što mladi reprezentativac Đurđević greje klupu, verovatno usled nekih nesporazuma unutar kluba. Ofanziva Slobode je pomogla da im se želja ispuni. Sa njim će na teren i Saša Jovanović, pa Rad od tog trenutka počinje da preti rossonerima i utakmica ponovo ide u egal. Čak je Sloboda došla u situaciju da se grčevito brani.
Nekoliko opasnih napada Rada nisu matrijalizovani samo zahvaljujući fenomenalnim Rankoviću i Gojkoviću. Ranković je prvo pravovremenim istrčavanjem dobio duel jedan na jedan sa Đurđevićem, a u nekom od sledećih napada Gojković je u zadnjem trenutku uspeo da ukliza i izbije loptu pre nego što je mladi napadač domaćih zahvatio sam na 7 metara ispred Rankovića, a nakon snažnog udarca Jovanovića sa oko 30 metara koji je Ranković odbio ispred sebe. Na odbijenu loptu Gojkovića natrčava Rodić i maši najbolju priliku na utakmici. Sam je bio na 4 metra iskosa od gola, a lopta odlazi pored druge stative. Ranković je bio nemoćan. Još nekoliko poluprilika imali su domaći u šesnaestercu, nakon dobrih centaršuteva iz prekida, ali bez promene rezultata.
Sloboda je uspela da zapreti preko Tiaga. Brazilac je snažno tukao glavom nakon centaršuta Okuna, ali lopta odlazi preko gola.

Do kraja bez većih uzbuđenja i podela bodova koja više odgovara Slobodi!

U sledećem kolu na Begluk dolazi stari rival Radnički iz Kragujevca.
Prilika da ovaj put pod reflektorima Sloboda zabeleži prvu pobedu.
Za to će joj biti potrebna snažna podrška sa tribina.
Slobodi smo sada najpotrebniji!

NAPRED SLOBODA!