Ako ste nabavili psa, a niste mu dali ime, rešenje postoji, ali pazite - mora biti velik. U suprotnom, nema koristi, posebno ukoliko živite daleko od košarkaškog terena ili dvorane. Još gore je ako vas igra pod obručima ne zanima. U tom slučaju može biti po onoj narodnoj "hrani kera da te ujede".

Jedan pas, zapravo čovek, hranjen je, mažen i pažen od rođenja - 1970. godine u Geriju, gradu u kom se sve od čelika može naći. Dobro, ne baš sve, jer teško da bi pseći lavež mogao biti izliven u pogonima nama dobro poznatog (i ne baš po dobrom upamćenog) "JU-ES Stila", ali je zato u ovoj naseobini stacioniranoj u američkoj saveznoj državi Indijana kao čovek i košarkaš kaljen Glen Robinson Mlađi.

Pošto je u pravo vreme nanjušio da bi mu nabolje bilo da, umesto u školi, "šeni" na uličnim terenima, a i kasnije oslikanim parketima, Robinson je zapostavio školovanje, mada ne u potpunosti, što se na kraju pokazalo kao dobar potez (!?), jer je umesto "keca" tokom NBA karijere od strane trenera ocenjen kao idealno rešenje za "trojku". Međutim, pre ulaska u raj treba proći kroz katarzu, ohladiti ludu glavu, što je čovek od strane školskog domara nazvan "Veliki pas" učinio radeći u prodavnici rashladnih uređaja. Kud’ ćeš bolji izbor, em te hladi vazduh iz er kondišna, em zaradiš lovu za rashlađivanje limunadom. Al’ kad dođe zima...

I tako je vreme prolazilo, košarkaško stasavanje trajalo, a čas da zakorači na ozbiljniju takmičarsku scenu je kucnuo 1992, kada je "Veliki pas" počeo "lajati" u dresu koledža Parđu, renomiranoj basketaškoj "štenari" univerzitetske lige Sjedinjenih Američkih Država (NCAA).

Omiljen među navijačima, a preko okeana se za koledž tim navija porodično - od bebe do babe svi žive za svoj tim - verno je čuvao teritoriju popularnih Bojlermejkersa, a da je to istina pokazala je statistika, koja gotovo nikad ne laže. Dve sezone su Glenu Robinsonu bile dovoljne da bi postao jedan - jedini, to jest prvi, zapravo najbolji igrač lige 1994, prvi  strelac Parđua, uz to i treći skakač u istoriji košarkaške sekcije iz Zapadnog Lafajeta, finaliste univerzitetskog prvenstva 1969. godine.

Neki psi vole vozove, drugi laju na karavane, a on je voleo NBA draft 1994. I ja bih da sam izabran kao prvi pik, pa još ispred igrača kakvi su postali Džejson Kid i Grent Hil. Na sreću po njega, košarku i ljubitelje ove igre, Jeleni iz Milvokija se nisu plašili ujeda i junak ove priče je završio u njihovoj "šumi".

Na debiju u najjačoj ligi naše planete, u novembru 1994, "Veliki pas" je zgrabio kosku, uistinu malu, dugačku svega 13 minuta, ali beše tu i mesa. Ne baš onog pravog, poenterskog (8), no, podatak da je premijerni meč odigrao u dresu bivšeg kluba Karima Abdula Džabara i to protiv još jednog nekadašnjeg kolektiva u kom je bivši Lju Alsindor,  briljirao - Los Anđeles Lejkersa - dovoljni su za zasićenost.

Ne lažu cifre kad kažu da je gubio najviše lopti u ruki sezoni u ekipi Baksa, a još su istinoljubivije u pokazivanju njegovog pozitivnog učinka, po kom je prvu takmičarsku godinu okončao sa zvanjem prvog strelca tima (21,9 poena po utakmici), kojim je komandovao trenerski velikan Majk Danlivi.

On odličan, tim loš, kad se sve sabere i izračuna dobije se izostanak iz plej-ofa. Doigravanje je postalo misaona imena za Jelene, ni promena na trenerskoj klupi 1996, kad je "dovezen" Kris Ford, nije značila mnogo, mada je Robinson svaku sezonu završavao košgeterskim prosekom iznad 20 poena.

Da se i vožnjom unazad može svrstati među vodeće Glen i družina su shvatili po završetku regularnog dela sezone 1998/99, pošto je popularni "Izabrani", slušajući savete novog trenera Džordža Karla, svoj napadački pedigre spustio ispod 20 poena po susretu, čime je, kakve li besmislice (ali je tako) Milvoki izborio plasman u doigravanje za titulu prvaka, samo što je izvanredan učinak ovog košarkaša u prvom kolu protiv Indijana Pejsersa (20,7 poena/8,3 skoka u tri utakmice serije) predstavljao riku jelena ostavljenog u nekoj nedođiji. Da sve bude bolnije, scenario je prepisan i naredne sezone. Za utehu (eh, da mi je takve utehe), stekao je zvanje ol-star igrača 2000, što će mu poći za rukom i godinu dana kasnije, pa je imao bar malo razloga za zadovoljstvo.

Naredna takmičarska godina, 2000/2001, dlaka "Velikog psa" narasla je dovoljno i zasijala toliko da je u februaru 2001. godine u duelu protiv Golden Stejt Voriorsa postigao rekordnih 45 poena, što mu je otvorilo apetit, a sve je okončano prvim prolaskom u drugu rundu, potom i treću, plej-ofa, jer su Jeleni uboli u prvoj rundi Orlando Medžik, Stršljenovima iz Šarlota izvukli žaoku u narednoj, međutim, matematika im je bila loša u finalnoj seriji Istočne konferencije, pa su "76-ce' iz Filadelfije završile u borbi za tron, uprkos prosečnom učinku Glena Robinsona od 18,8 postignutih poena i preko šest uhvaćenih lopti u pomenuta tri kruga.

Kako Jeleni nisu poleteli na krilima njegovog doprinosa, koji se i dalje držao na dotadašnjem nivou, povukli su se u rezervat namenjen ekipama nedoraslim za borbu, a njega u leto 2002. godine u razmeni sa Atlanta Houksima, poslali u "grad koka-kole", dok je u suprotnom smeru, između ostalih, poslat Hrvat Toni Kukoč, a u statističkim knjigama ostalo zapisano da je "Veliki pas" na 568 utakmica u akcijama s Baksima postizao 21,1 poen i hvatao 6,2 odbijene lopte, dok je u postsezoni, kad je oštrina rogova posebno značajna, "ubo" pomenutih 18,8 poena i isti broj skokova kao u ligaškom delu prvenstva.

Jato Jastrebova je više ličilo na piliće izležene u pokvarenom inkubatoru, pa ni standardni učinak Glena Robinsona, po ko zna koji put glavnog napadača u timu i, trećeplasiranog skakača i poziciju više plasiranog asistenta, ostavio ih je u kavezu dok su rivali vojevali za tron, a u takvim situacijama ljubav se gasi.

A, "pali" se... Zna se gde. Samo ime kaže. Filadelfija, u prevodu "grad bratske ljubavi" ga je primila u zagrljaj kao produkt nove trampe, čiji je sastavni deo postao u međusezoni 2003. godine.

Volan Siksersa u rukama Robinsonovog nekadašnjeg trenera Krisa Forda, na papučici gasa Alen Ajverson, međutim, "sudar" s plej ofom je izostao zbog lošeg skora, mada je davao doprinos u vrednosti od 16,6 poena na 42 meča.

Kratkotrajna ljubav uvela je brzo, a pokušaj da se u njegovoj karijeri čuje nova, lepša pesma propao je neuspešnim angažmanom na relaciji "Veliki pas" - Nju Orlins Hornetsi (nekadašnji i današnji Šarlot Hornetsi), pa je vernost u završnoj sezoni NBA karijere dokazivao u dresu San Antonio Sparsa.

U košarci nema ni crkvenog, ni građanskog venčanja, odanost se iskazuje u brojkama - novcu i učinku, a po ovom drugom Glen je prvi put u karijeri bio bliži jednocifrenom (90 poena na 9 utakmica), a na 13 nastupa u doigravanju je pomogao Mamuzama sa svega 3,8 u proseku.

Nekom "ali sreću kvari", a njemu je donelo status šampiona, jer je San Antonio u prvom kolu Zlatno grumenje iz Denvera bacio u kanjon Kolorado, zatim Sijetl Supersoniks (današnja Oklahoma Siti Tander) poslao na remont u fotografsku radnju (greškom valjda), potom Sunca iz Finiksa, na koje "Pas" nije lajao, naterao da se okreću oko Zemlje, da bi u najbitnijem okršaju 2005. godine košarkaše iz "grada motora" - Detroit Pistonse parkirao na otpad odavno zarastao u zovu i korov, pa je "Veliki pas", jedno vreme zaposlen i kao varilac, mogao na spavanje.

Probudio se u nekom novom svetu, onom u kom nije vezan teretom rezultata, opterećen povocem povreda, a sloboda znači neodlazak na trening.

I sve zahvaljujući dobroj "dresuri", iskazanoj u 688 odigranih utakmica u regularnom delu sezone, na kojima je postizao 20,7 poena i grabio 6,1 skok, dok je tek donekle "podvio rep" u plej ofu, o čemu govori 13,8 poena i 4,7 uhvaćene lopte u 39 nastupa.

Igrajte slobodno, "Pas" je vezan. Neraskidivim lancem istorije.

Piše: Dragan Stojić