Kad je javnost u dilemi u kom gradu si rođen  Njujorku ili Riteru - jasno je da se već na početku razlikuješ od ostalih. Predodređen si da budeš "neko". I da ne budeš "niko". Na tebi je da odlučiš u dobrom ili lošem smislu.

(Ne)svestan ovoga bio je Džejson Vilijams, čovek čestog imena i prezimena u američkoj košarci, rođen 1968. godine u saveznoj državi Njujork ili Južna Karolina, bogte pitaj.

Da će biti ekscentričan, nisu mu stavljali do znanja u detinjstvu. Shvatio je to sam tokom odrastanja - životnog i sportskog, a po završetku univerzitetske karijere, 1990. godine, koju je proveo u postavi Sent Džonsa, polako je u svoju posebnost počeo da uverava i druge.

Nakratko obasjan suncem iz Arizone, vrlo brzo je zašao za oblake na drugom kraju SAD, pošto su ga Finiks Sansi izabrali kao 21. pika na NBA draftu, ali su ga prosledili u redove Filadelfija Seventisiksersa.

Tako je "grad bratske ljubavi" prigrlio budućeg velikog grešnika. Ako, ako, i oni imaju pravo da budu voljeni.

Na debiju u najjačoj ligi u igri pod obručima ubačen je u ranč sa Bikovima iz Čikaga, koje je postava iz savezne države Pensilvanija, uz tri poena Džejsona Vilijamsa, pretvorila u  puki  horoskopski znak.

Sudbina, Majlk Džordan i ko zna kakva natalna karta na kraju sezone su se okrenuli na stranu Bulsa, osvajača šampionskog prstena, dok je Vilijams "ubo" svega 3,5 poena i 2,1 skoka u proseku na 52 utakmice u regularnom delu takmičarske godine, odnosno dva poena u plej-ofu, ali je današnji klub Džoela Embida, nakon uspešnog lova na Jelene iz Milvokija u uvodnom kolu doigravanja, u drugoj rundi žigosan od Čikaga u seriji od svega tri utakmice.

Sledeće sezone su mu brojke u statističkim kolonama bile slične, pomak minimalan, nedovoljan za prelazak cenzusa koji skromne razdvaja od boljih igrača.

Dok mu se u basketaškom životu lomilo, odlučivalo hoće li u slavu ili u zaborav, van parketa je on lomio čaše teže od kristala, što je na svojoj koži osetio gost ugostiteljskog objekta kog je udario kriglom u glavu.

Iste godine, 1992, čelnici franšize iz grada u kom su Sjedinjene Američke Države proglasile nezavisnost od Velike Britanije, udarili su šakom o sto, odlučivši da ga upletu u razmenu s Mrežicama iz Nju Džersija, a on se, posle odigrane 102 utakmice, prosečno postignutih 3,8 poena i 2,5 uhvaćene lopte, toliko umrsio u niti da mu je učinak ostao isti u naredne dve sezone, s tim što je u drugoj u dresu Netsa uzeo učešće u borbi za tron NBA lige, međutim, Njujork Niksi raspleli su i njega i Mrežice poput kika voljene devojčice već u prvom kolu. Doprinos Džejsona Vilijamsa ravan onom stolaru iz Kirgistana u razvoju svemirskih letelica.

U daljem toku profesionalnog života na teren je izlazio zaboravljajući oružje većine kvalitetnih košarkaša - precizan šut. O tome govori 4,8 postignutih poena po meču, dok mu je istovremeno odraz bio u usponu, tako da je prvi put u NBA karijeri u regularnom delu sezone po proseku skokova bio bliži dvocifrenoj nego minimalnoj vrednosti (5,7).

Kad je te 1994. godine pucao iz vatrenog oružja u otvorenom delu sportskog centra, svi su zaključili da mu je streljački arsenal miliji od košgeterskog, a kako nije odgovarao ni za ovaj prestup, jasno je da su i u njegovoj zemlji, koja se diči pravdom, sudski organi ponekad "bolesni i zreli" za presađivanje.

Izostanak zaslužene kazne doprineo je da od sreće u sezoni 1995/96. skače "kao kuče", pa je prvi put u karijeri stigao do dvocifrenog učinka (10), najviše u timu, usput je skoro udvostručio i prosečan broj postignutih poena (9). U aprilu 1996. je protiv Atlanta Houksa upisao napadački rekord karijere - 35 poena.

Skor Netsa, nedovoljan za učešće u plej ofu, naterao ga je da u narednoj takmičarskoj godini šeni pod obručem Nju Džersija i "ujeda" na drugoj strani.

Kad tako radiš, matematika te nagradi, a brojke ti uruče trofej namenjen skakačkom lideru ekipe - 13,5 uhvaćenih odbijenih lopti i bezmalo toliko poena, međutim, na ligaškoj tabeli najuspešnijih je izostalo njegovo ime, jer je obrisano uslovom o minimalnom broju odigranih utakmica.

Besan zbog toga što su Mrežice nedovoljno vešto čvorovane, od jeseni 1997. do proleća 1998. je značajno uticao da se ispletu po drugačijoj, dobitnoj mustri, u čemu je, uz podršku saigrača, uspeo, tako da je Nju Džersi zaseo u doigravanje, no, šampionski narogušeni Bikovi iz Čikaga su ih na startu uboli i Mrežice su morale da ustanu i odu u zaborav zahvaljujući moćnom rivalu iz "grada vetrova".

Za razliku od tima, Džejson Vilijams je ostao ostao upamćen kao drugi skakač lige, jer je sa 13,6 uhvaćenih lopti (uz 12,9 poena) gledao u leđa samo neprikosnovenom Denisu Rodmanu, pritom je u novembru 1997. Konjanike iz Klivlenda isterao iz njihove ergele zahvaljujući ostvarenih 26 skokova, čime je zaslužio učešće na Ol star utakmici.

Kako obično biva, kad prejako zasijaš, crkneš k'o sijalica, a taj scenario svojstven je i njemu, o čemu govori i sezona 1998/99, u kojoj je ponovo gospodario pod obručima (12.9 skokova), ali je sve više postajao sluga u postizanju poena (8,1) i sve je išlo nizbrdo.

Ako u "sudaru" sa voljenom ženom doživiš neuspeh, slomi ti se srce. Ukoliko naletiš na saigrača, slomiš nogu, što se njemu, bez šale, dogodilo prvog aprilskog dana 1999. "krivac" je Stefon Marberi.

Čak i da se Marberi zamonašio u znak pokajanja, da mu je kupio kartu za let na Mars ili se bosonog popeo na vrh Himalaja, Džejson bi ostao trajni rekonvalescent, zbog čega je, nakon propuštene kompletne sezone, 2000. godine okončao karijeru.

Osim 373 odigrane utakmice u dresu Nju Džersi Netsa, 8,3 poena i 8,9 skokova (u plej ofu 4,4/9), NBA karavanom putovao je 475 puta, ostvarivši 7,3 poena i 7,5 skokova u ligaškom delu sezone.

Po okončanju karijere "zaigrao"je u sudnicama i zatvorskim ćelijama, pucajući umesto u koš u ljude, a jedan takav hitac koštao je života vozača Kostasa Kristofija 2002. godine.

Iako je vešto fintirao zakon, tužilaštvo i porota su ga savladali "uz zvuk sirene", tako da je osuđen na robiju, a 2012. se i javno pokajao u izjavi za tv stanicu ESPN.

Oprosti mu, Bože! I ti, košarko.