XS
SM
MD
LG

Intervju sa Goranom Radovićem-direktorom oml.škole FK Dinamo1945

Kvalitet jednog sportskog kolektiva ne ogleda se samo osvojenim bodovima i ugledom u lokalnoj sredini, već pravom merom razvoja sopstvenog sistema. Dugogodišnje i uporno ulaganje, pre svega u mlađim kategorijama, jedini je siguran put da će nešto trajati, a trag, biti praćen. O bitnosti rada s najmlađim sportistima, za klupski sajt govori Goran Radović, direktor Omladinske škole FK Dinamo Pančevo

RAD SA DECOM-OGROMNA ODGOVORNOST

U svom delu „Samo bogovi mogu obećati“ Božo Koprivica, poznati srpski pisac i hroničar sportskih zbivanja, veliki zaljubljenik u fudbal, pratilac igre na zelenom travnatom pravougaoniku od 50-tih godina dvadesetog veka, do danas, napisao je:“Najlepši dribling je dupli pas“. Taj majstor reči, crnogorske provinijencije, na najbolji način opisao je jedan od najlepših poteza u fudbalu, ne zato što on donosi epohalno, već iz razloga što igra tako poprima nešto određeno, neki pomak, guranje lopte unapred, a pri tom, u takvim potezima učestvuju dvojica fudbalera. Zato i ne čudi kada u sportu kažete da je asistencija jači adut od samog gola. Zašto?

Pa zato što se onda raduju dvojica na igralištu. Onaj ko je postigao pogodak, kao i onaj koji je sve to pripremio.

A, zašto smo napravili ovakav uvod za razgovor sa Goranom Radovićem, bivšim sportskim direktorom a sada direktorom Omladonske škole FK Dinamo Pančevo?

Zato što ovaj staloženi i čovek velikog sportskog iskustva, zna da se baš ovakvim, pomenutim iskazima, iz sportskog miljea, uči kada ste na početku sportskog puta, dok ste još dete, koje tek saznaje svu lepotu izlaska na igralište.

Velika je sreća raditi sa decom, gajiti u mladim ljudima ljubav i prave vrednosti, ali, težak je to posao, reklo bi se-rudarski. Mnogo lavirinta, skretnica, želja bezmernosti, vreba na svakom koraku. Zato, tananost pristupu, ali, pre svega stručnost, kad je reč o radu s mlađim kategorijama, ne sme da izostane. U FK Dinamo Panevo, o tome se baš vodi računa. A, Radovića prvo smo upitali, dok razgovaramo u klupskim prostorijama na Gradskom stadionu u Pančevu, baš to.

Može li sa decom da radi neko nedovoljno stručan?

     - "Naravno da ne", kao iz topa odgovorio je naš sagovornik, pa nastavio: "Čak, uveo bih da sa decoom treba i moraju da rade fakultetski obrazovani ljudi. Deca su velika odgovornost. Ne samo na terenu, već i van njega. Trener mora da ih formira kao igrače, ali i kao ličnosti. Kod nas u klubu je Aleksandar Stevanović, čovek koji radi u FSS, baš sa mlađim kategorijama, i stalno pričamo o tome i trudimo se da ne napravimo ni najmanju grešku. Deca su različita, a sve njih treba sastaviti u jednu celinu. Sa svojim saradnicima ne razgovaram kao njihov direktor, već drug, želeći da svi zajedno, uvek pronađemo najbolje rešenje za decu s kojom radimo."

Često se dešava, a na sreću u FK Dinamo Pančevo nije tako, mnogi ljudi koji vode klubove, rezultat stavljaju na prvo mesto, preskačući korake u razvoju dece? Da li se slažete s ovom konstatacijom?

        -"Moram odmah da naglasim, ja sam uvek za to da je deci škola i obrazovanje na prvom mestu. Mi imamo preko 250-toro dece s kojima sada radimo. Oni, kao i mi u klubu su svesni da će mali broj njih moći da živi od fudbala. Zato im stalno govorimo koliko je bitno učiti, edukovati se, raditi na sebi, jer, samo jedan posto te dece će uspeti u sportu. Iskreno, žalim što u Pančevu ne postoji još klubova, u kojima bi ta deca, koja ne stignu do prvog tima našeg Dinama, nastavila s fudbalom."

U FK Dinamo Pančevo se mnogo ulaže u struku. Dosta trenera se školuju za naviša zvanja u srpskom fudbalu, a u planu je da se još učitelja fudbala uključi u taj proces. Nije to čest slučaj, a svakako je za pohvalu, zar ne?

        -"Svakako. Ne može se bez znanja. Evo, konkretno. Dete najbolje upija, da tako kažem, kada se s njim radi do devete godine. Najveći se uspesi postižu baš u tom periodu odrastanja. Kasnije, sve to ide u fazama, i tačno se zna kada se šta radi i koji metodi se primenjuju u radu s najmlađima. Tako da je obrazovanje trenera veoma bitno, a Dinamo mnogo polaže na struku."

U sportu, ali da se ne zavaravamo, nije to samo slučaj u Srbiji, često imamo pojavu nesavesnih roditelja, previše ambicioznih, da ne upotrebimo neki teži izraz, koji svojim „delanjem“ zapravo, odmažu u razvoju svoje dece. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

        -"Ima toga, kako da ne. Velika je je to greška. Ja sa sobom uvek nosim priručnik, edukativno štivo, gde sve lepo piše, gde je na najbolji način objašnjeno šta je i kakva uloga roditelja dece koja se bave sportom. Nažalost, malo njih to želi da pročita. Ljudi treba da znaju. Deca, malo njih, mogu da postanu milioneri. Većina dolazi na sport da se oslobodi viška energije, da se druži, zabavi, da se skloni sa ulice. Trudimo se da objasnimo i deci i roditeljima i tako im olakšamo dalje bavljenjem sporta."

Možda je promaklo javnosti, pa da napomenemo, uz FK Vojvodina, jedino još Dinamo ima pionire, kadete i omladince u završnici takmičenja u kojima učestvuje. To je podatak za pohvalu?

        -"Tačno je to. To je pravo merilo da izmerimo naš rad. Da vidimo gde smo mi u odnosu na najbolje klubove u Vojvodini."

Da li postoji nešto, bar kad je reč o Omladinskoj školi fudbala FK Dinama, da nedostaje? Falili vam nešto u radu?

        -"Ne, verujte ne. Edukujemo trenere, infrastrukturno smo se dobro organizovali, a rekao sam vam, jedino što me žalosti, što deca odustaju od fudbala, kad dođu u poziciju da ne mogu svi da igraju za prvi tim.

Za kraj razgovora želim da vas pitam. Da li sanjate o tome da jednog dana, FK Dinamo postane superligaš, a da u njemu igraju, bar najviše njih, naši Pančevci?

        -"To mi je san. Zato sam i došao na ovo mesto. Tako ćemo vratiti publiku. Ranije smo imali odlaske naše dece u klubove u Beogradu, ali taj trend je zaustavljen i to je veliki uspeh. Dinamo je sada klub koji ponovo privlači decu iz Pančeva i okoline, a dobrim radom učinićemo sve da se ostvare naše želje."

Svako ko se razume u strateško planiranje, pojam postavke sistema, posebno u sportu, uvek će priznati da je dobar rad sa mladima, u svakom klubu, krvotok te sportske družine. Mnogi su iskopneli, prenebrežući ovu činjenicu, a još češće se dešavalo da se gase, jer, nisu na vreme shvatili, ulaganje u svoju decu, siguran je dobitak.

Sve ostalo, trošenje novca na ad-hok projekte, koji žive sezonu ili dve, pokazalo se kao promašaj od koga se teško oporavlja. Zato treba čestitati prvim ljudima FK Dinamo na predanosti da svoju decu izvedu na pravi put. Da im pruže šansu. Goran Radović je tu da sa svojim saradnicima i prijateljima, plan sprovede u delo. Za sada, sve ide kako treba.

S.D.

Radović Goran-Direktor Omladinske Škole i Janjović Goran predsednik FK Dinamo 1945 Pančevo


Bratstvo 1946 5 : 0 Crvena zvezda (NS)
Dinamo 1945 3 : 0 Mladost (BJ)
Bečej 1918 4 : 1 Borac (S)
Odžaci 1 : 0 Radnički (NP)
Cement 0 : 0 Radnički (Š)
Omladinac (NB) 2 : 3 Dunav
Radnički (ZR) 1 : 1 Železničar
Bačka 1901 4 : 2 Radnički (SM)
Konačna tabela
Poz Tim UT PB N PR BOD
1 Bečej 1918 30 24 3 3 75
2 Bratstvo 1946 30 19 5 6 62
3 Radnički (NP) 30 17 2 11 53
4 Dinamo 1945 30 17 2 11 53
5 Borac (S) 30 13 6 11 45
6 Cement 30 14 3 13 45
7 Omladinac (NB) 30 13 5 12 44
8 Radnički (ZR) 30 13 2 15 41
9 Železničar 30 11 6 13 39
10 Odžaci 30 12 6 12 39
11 Mladost (BJ) 30 10 7 13 37
12 Crvena zvezda (NS) 30 11 4 15 37
13 Bačka 1901 30 10 6 14 36
14 Dunav 30 10 6 14 36
15 Radnički (SM) 30 9 4 17 31
16 Radnički (Š) 30 3 1 26 10