XS
SM
MD
LG

Gde se izgubio lokalni navijački patriotizam?

Image by Norbert Oriskó from Pixabay

Za koga se igra fudbal u Srbiji? Pitamo se gde se izgubio lokalni navijački patriotizam. Na stadionima u Beogradu i širom Srbije tek zanemarljive grupice navijača, više da ubiju vreme od dosade nego da zdušno podrže svoje ljubimce. Ništa novo nećemo reći ako konstatujemo da se brojke mere u nekoliko stotinu, zbirno koju hiljadu. Naravno ne računamo večite rivale i njihove verne pristalice. Poseta se po sezoni za 16 superligaša kreće oko 600.000 posetilaca, ili ako se to podeli po utakmici ispada da mečeve prati zanemarljiv broj od oko 1.500 navijača. Prosek “kvare” večiti, bez njih poseta bi se srozala ispod hiljadu.

To se upravo upitao Nebojša Bastajić, krilni igrač Napretka. Uzalud odličan start Kruševljana (dve pobede i dva remija) nisu bili dovoljna pozivnica za veću posetu ispod Bagdale. Zato rezignirano, u predvečerje meča sa Partizanom, postavlja pitanje i izražava čuđenje paradoksima u našem fudbalu.

- Nije normalno da 70 posto stadiona u Kruševcu, Kragujevcu, Nišu navija za Crvenu zvezdu i Partizan kada dođu u te gradove. Tako nešto ne postoji nigde u svetu. U Engleskoj petoligaš ima do kraja vernu publiku. Ako nas navijači ne podrže u dovoljnoj meri protiv Partizana, poziv za podršku upućen je za nedelju protiv niškog Radničkog u "El klasiku" - poručio je najbolji kruševački fudbaler

Ilustrativan primer je Radnički 1923, tim proleća. Posle katastrofalnog starta, dolaskom za trenera Feđe Dudića, Kragujevčani su se preporodili i u nastavku sezone nanizali pet pobeda, što nije pošlo za nogom ni vodećem Partizanu, niti Crvenoj zvezdi. Sjajni rezultati su pokrenuli pristalice "crvenih", no to nije ni približan broj koliko superligaš želi da vidi na tribinama popularnog "Čika Dače'. Zato su za današnji meč sa Železničarom snizili cenu karata na simboličnih 200 dinara.

Na pitanje, zašto ne idu na utakmice voljenog kluba, najčešće se opravdava lošim kvalitetom fudbala i prisustvom huligana na mečevima. Kočnica su "nameštene utakmice", uticaj ljudi iz kriminalnog miljea u kreiranju politike klubova, televizijski prenosi...

Uzalud će klubovi iz provincije da vape za navijačima, kad se deoba trofeja obavlja sa obe strane Topčiderskog brda. Milionski grad, dva zvučna imena našeg fudbala dovoljan su magnet za brojnu armiju navijača. Pristalice se više ne zadovoljavaju učinkom u osporavanom domaćem fudbalu, žele više domete i međunarodnu scenu. Priznaćete da su svi, izuzev večitih, miljama daleko. Odnosno, svako učešće se najčešće završava u prvom ili drugom kolu kvalifikacija uglavnom trećeg po kvalitetu evropskog takmičenja. Najčešće ispadaju od neatraktivnih ekipa sa periferije evropskog fudbala. Bez kontinuiteta u Evropi nema ni podrške navijača.

Muško dete kad prohoda i nauči da govori, otac opredeljuje da "navija" za Zvezdu ili Partizan. To je nekako in, moderno, bez obzira u kom delu zemlje se živi. U modernom dobu kada su nam putev televizije, ili interneta, dostupne utakmice liga petice, Lige šampiona, Lige Evrope, lakše je sesti pored ekrana i uživati u jedinstvenom doživljaju. Preglomazna liga, sumnjivog kvaliteta, sa očajnom infrastrukturom i slabim rivalima ne može biti magnet za veću posetu, uprkos zavidnim igrama pojedinih ekipa.


Vojvodina 3 : 2 TSC
Čukarički 3 : 2 Partizan
Novi Pazar 2 : 2 Radnički (N)
Voždovac 1 : 2 Radnički 1923
Spartak ŽK 1 : 0 Javor Matis
Mladost (L) 1 : 2 IMT
Napredak 0 : 2 Radnik
Crvena zvezda 3 : 0 Železničar
Konačna tabela
Poz Tim Utak Pob Ner Por Bod
1 Crvena zvezda 30 25 2 3 77
2 Partizan 30 22 4 4 70
3 TSC 30 17 9 4 60
4 Vojvodina 30 14 8 8 50
5 Radnički 1923 30 16 2 12 50
6 Čukarički 30 13 9 8 48
7 Mladost (L) 30 11 7 12 40
8 Napredak 30 11 6 13 39
9 Novi Pazar 30 10 6 14 36
10 Spartak ŽK 30 10 4 16 34
11 Radnički (N) 30 9 6 15 33
12 IMT 30 9 5 16 32
13 Javor Matis 30 9 4 17 31
14 Voždovac 30 7 9 14 30
15 Železničar 30 7 5 18 26
16 Radnik 30 3 8 19 17