Klubovi širom Evrope imaju sve veću glavobolju kada je u pitanju letnji prelazni rok. Čak i oni najveći koji imaju veliki budžet više ne mogu da se pohvale time da kontrolišu šta se dešava u njihovom okruženju kada sa svih strana počnu da stižu ucene i astronomske ponude. Povod da načnemo ovu temu bio je napis na jednom portalu vezan za visoke prohteve igrača (menandžera), koji su za potpis tražili enormne svote evra. Generalni sekretar Novog Pazara, Firket Međedović, je na ovu temu između ostalog rekao.

- Ne samo da su se promenile cene, nego ne možemo više ni da razgovaramo. Nikoga ne želim da uvredim, ali neverovatno je da zovem prosečnog superligaškog igrača, koji je odigrao nekih 25 utakmica i možda ima dve do tri asistencije, u prevodu -ništa spektakularno, odmah dobijemo cenu od 40 ili 50.000 evra, pa na gore. Biće jako teško svima što se bavimo ovim poslom. Žale se i kolege iz drugih klubova - konstatuje Međedović.

Mnogi slobodni igrači čekaju inostranstvo i u međuvremenu "naduvaju" cenu da se čelnicima klubova zavrti u glavi. Kad se inostransto najčešće izjalovi, po pravilu cena pada dole. Tada se u problemu nađu i igrač i klub, jer vreme neumitno prolazi, pripreme se uveliko odvijaju i svako kašnjenje otežava mogućnost selektiranja ekipe.

Na drugoj strani klubovi ucenjuju igrače i primoravaju da potpišu nove ugovore, kada im tekući ističe. Ako igrač odbije, klub ih stavi na klupu ili tribine. Tako profesionalni fudbaler više ne dobije priliku da igra, osim ako ne potpiše novi ugovor. Igrači se plaše da prijave ove slučajeve zbog imidža ili se stide. Čute i doživljavaju neverovatno stresne situacije. Kod nas fudbaleri zarađuju manje nego na Kipru, ili Malti, na primer. I to što imaju, ne primaju redovno. Sve je u haosu zbog malo para na tržištu, fudbaleri žele da se obezbede, klubovi da što više uštede.

Poseban problem je ilegalni pristup igraču koji su pod ugovorom. U pojedinim ligama je strog zabranjeno da fudbaleri pod ugovorom razgovaraju sa drugim klubovima. Ovi na nedozvoljen način, preko raznih agenata, nastoje da ih vrbuju da pređu u njihove redove.

U Srbiji je na snazi pravilo da svaki ugovor mora biti overen kod javnog beležnika. Klubovi, međutim nisu svesni da je bolje da se sa igračima dogovore nego da ulaze u sudske sporove, tim pre jer su sudski troškovi parničenja veliki, a igrač po pravilu u tim sporovima dobija.