U gradu sportskih čuda i apsurda neverovatna dešavanja u KK Metalac i FK Budućnost odlsikavaju  vreme i  ljude  sa zrncem vlasti i trenutne moći.

Krenimo redom. Trebalo je da prođe decenija da umišljeni košarkaški bog, predsednik KK Metalac uoči Božića 2014. (ne)očekivano siđe sa scene. Od kluba sa budžetom za poštovanje Metalac je posle pismene ostavke predsednika, od davljenika i pretendenta za “donji dom” preko noći postao strah i trepet za sve rivale u KLS, ma gde igrao. Trener sa  rezultatima Siniša Matić  odvažno i dostojanstveno odgovorio  je svim izazovima svog poziva. Hrabar  po cenu otkaza doveo je  pojačanja, prekomponovao tim i usudio se čak  da angažuje još jednog  plejmejkera. Posle šokatnog poraza novog tima od FMP-a, bez kapitena  Metalac je munjevito krenuo ka vrhu tabele u ligi ne baš preteranog kvaliteta. Drugi ključan strategijski potez u KK Metalac je odluka  dr Boška Đukanovića da obnovi školu košarke, prisutnu godinama samo u najavi, i da pokuša da je  podigne na najviši nivo. Uspešan hiruški zahvat presudio je da  klub preživi, i konačno krene uzlaznom putanjom.

Ali Valjevo i svoju drugu stranu lica sveta sporta, gde promena nema, a preko su potrebne.

FK Budućnost,drugi je  na listi privilegovanih u izboru politički oformljene gradske komisije za sport. Bez  ikakavog smisla i opravdanja, u 2014. će raspolagati sa pet miliona dinara narodnih para,  iako godinama unazad beleži samo neuspehe. Stara dama iz Parka Pećina je srozana u jednu od 9 četvrtih liga u Srbiji, zonu Drina, a po plasmanu danas nije ni medju 200 klubova u srpskom fudbalu.

U očigledno negativnoj selekciji i nakaradno postavljenom sistemu vrednosti, do 2000.godine čovek iz senke, od  2012. izbio je u prvi plan. Očajni sportski direktor čašćen je predsedničkom foteljom. Danas nedodirljivi predsednik Milan Milinović žari i pali u   Budućnosti klubu  na ivici bankrota, jer do danas da li slučajno ili namerno nije zaustavljen rast ukamaćenih dugova i obaveza prema državi, javnim preduzećima i bivšim igračima.

Insistiranje nedodirljivog na dobrim namerama, poštenju i oslanjanju na valjevsku decu, očigledno je poslednji čin tragikomične vladavine predsednika žigosanog neuspesima u nizu, poznatog samo po  arčenju narodnih para, ali i fenomena, da opstaje i da pri tom ne polaže račune za to što umišlja da odlično radi. Neviđeno u istoriji apsurda valjevskog sporta!

Međutim ponižavanje bez granica u valjevskom sportu i vređanje ljudske inteligencije nije novost. Cirkus je nastao onog trenutka kada je svoj intelektualni rad, predsednik KK Metalac, procenio na 1.000 evra mesečno. U proteklih pet ipo godina KK Metalac je potrošio silan novac sa efektima mogućih majskih viđenja Partizana i Zvezde u Valjevu. Čim je “košarkaški vladar” sišao sa scene, klub je progledao. Samovolja, jednoumlje nedodoriljivost više ne postoje.Propadanju je u trenu došao kraj. Bahatost, nepotizam, neznanje su danas samo ružna prošlost KK Metalac. Novi vetrovi su doneli mir, jedinstvo, odlučnost za ostvarivanje zacrtanih ciljeva od ABA lige, i ponovo prepoznatljivu škole košarke.

Za razliku od košarkaške u  fudbalskoj priči glavna insinuacija je da nema ličnog interesa. Isključivo ljubav, ljubav i ništa više. Priča za mali decu i naivne.

Zaklinjanje u poštenje, pri tom izbegavanje utvrđivanja lične odgovornosti, a upiranje prstom u druge da su odgovorni za propast kluba, kao i najnoviji gaf o oslanjanju na valjevsku decu u borbi za goli život narednog proleća i opstanak medju 350 klubova u Srbiji, vrhunac su bezobrazluka i bezobzirnosti bez granica.

U istoriji Budućnosti dugoj gotovo devet i po decenija namerno izazvani haos vodi u jednom smeru, da nezamenjljivi predsednik sezonu okonča gašenjem kluba i rasprodajom preostale decenijama sticane imovine. Klub je nedomaćinskim poslovanjem u situaciji da čak i ne počne prolećni deo sezone u zoni Drina. Naime, svakodnevno pristižu računi na naplatu od igrača proteranih ili pobeglih glavom bez obzira, a “upecanih” lažnim obećanjima. Ali, sve više je  odlučnih da ukoliko im ne budu isplaćene zarade svoja prava ostvare, kao i mnogi pre njih, sudskim putem.

Da će period do maja biti teži od onog pre sedam ipo decenija kada su fudbaleri crvenog kluba, sa petokrakom na dresovima, prkoseći tadašnjem režimu bili izloženi opasnosti da zaglave tešku robiju, malo ko je verovao. I pored redovnih benefita iz gradskog budžeta Milan Milinović danonoćno kuka da para nema i da okamaćeni dug vrtoglavo raste ka cifri od 30 miliona dinara.

Prve ovogodišnje provera protiv Divaca, Brezovice i Radničkog su pokazale svu nemoć i golgotu,očigledno  samo po imenu prvog valjevskog kluba. Od sastava iz jesenjeg dela „pretekli” su Nikola Čočović, Stefan Ilić i veteran Predrag Kojić, a obećanje i prazne priče nisu hteli da slušaju čak 12-orica prvotimaca: kapiten Knežević, oba golmana, Dragićević i Đurić, kompletna odbrana, Popović, Jakovljević, Josipović, Živanović, pa Paunović, Soldatović, Sofronić, Plećić i Kuljanin. Sa povratnicima internacionalcem Đorđem Tadićem, eks kapitenom Ivanom Jevtićem, Cicijem Aleksićem , mladim Stefanom Stevanovićem i Ivanom Andrićem sledi prolećni hod po mukama.

“Projekat” konačnog oslanjanja na valjevske snage, previše asocira na pakleni scenario, da li konačnog gašenja kluba, i put do prodaje bud zašto preostalih dobara. Najodgovornija za mogući scenario su dva predsednika. Prvi je finansijer narodnim parama, gradonačelnik Stanko Terzić, jedini zaštitnik kontraverznog da li samo fudbalskog  “zaljubljenika” Milana Milinovića. Iako pri usmenoj ostavci i dalje predsednikuje pošto se veći deo Upravnog odbora razbežao nemoćan da na bilo koji način utiče na klupsku politiku. Sve bitne stvari vezane za klub rešavaju se za kafanskim stolom kod sekretara Đure, posle opravdanog otkaza zbog nerada, ipak voljom svemogućeg Milinovića vraćenog na posao, da u stanu FK Budućnost sačeka penziju.

Dok traje nanovija epizoda cirkuske predstave u Parku Pećina pravi valjevski fudbalski momci, ne računajući mega zvezdu Matiju Nastasića, neprikosnovenog internacionalca u Ukrajini Đorđa Lazića, nadu Partizana Nemanju Petrovića i Acu Đukića internacionalca u Nikšiću, iako imaju kvalitet za Superligu Srbije, I dalje su nepoželjni u Parku Pećina. Spisak je podug. Rašević i golman Novaković su bitan faktor u igri šabačke Mačve, Janković i Milosavljević lazarevačke Kolubare, golgeter Milošević igra za BASK, Rajevac, Gentić, Đurić, Baljak, Sofronić, Kosić, čine kostur tima u lajkovačkom Železničaru, Soldatović, Dragićević, Đorđević, Ivan Đukić su u Turbini iz Vreoca. Radovan Đurić i Nenad Tanasijević, Nikola Tanasković, Slobodan Vesić, nemarom su ozopšteni iz ozbiljnog fudbala.

Već viđeni crni oblak upropašćavanja, rušenja i ruženja svega što je davalo nadu za bolji život građana Valjeva, nadvio se i na fudbalski hram u Parku Pećina. Brojne valjevske fabrike po dobro poznatom scenariju pljačkaških privatizacija „zakonski“ su  opljačkane, obezvređenje, idanas su u ruševinama ili su zbrisane sa lica zemlje. Ipak sećanje na ne tako daleku prošlost opominje i upozorava  šta čeka još uvek živu Staru damu iz Parka Pećina.

Poslednji je čas za spas sportskog simbola grada, godinama izloženom rušenju  i nestajanju. Valjevci, ako ih još su na  potezu!

Fudbalski hram u Parku Pećina nije za prodaju