Sa pravom se govori da je Topola odbojkaški grad, to je neosporivo. OK Karađorđe u poslednjih 5 godina pravi istorijske rezultate, igraju Evropu (igrali su protiv Peruđe i Marka Podraščanina) i stavaju sjajne mlade reprezentativce (kadeti Saša Radovanović i Kosta Matić). Zbog toga je fudbal u ovom gradu u senci, ali ću se ovim tekstom potruditi da to promenim.

Kao rođeni Topolčanin i ljubitelj fudbala, oduvek sam zamišljao svoje mesto i klub kao veliki u Srbiji. Kao mali imaš san da svet pokoriš sa klubom u kojem su svi tvoji drugari. Kao neko ko je prošao mlađe kategorije Karađorđa iz Topole upoznao sam mnogo ljudi iz mog rodnog grada koji su povezani sa fudbalom. Tako mi sada dođe na pamet da izvučem na papir sve trenutno aktivne igrače koji su rodom iz Topole.

1. Stefan Panić (RFS, 32) - Ko bi rekao da ćemo ovako jako startovati. Zamislite, naselje od oko 19.000 stanovnika ima predstavnika u Evropi! Iskusni veznjak je rodom iz Topole, iako je svoju profesionalnu karijeru započeo u OFK Mladenovcu. Igrao je u raznim zemljama, preko Češke (Banik) do Kipra (Pafos) i Letonije (Riga i RFS). Ove sezone je u Ligi Evrope odigrao svih 8 mečeva po 90 minuta (jedan od trojice koji su jedini odigrali svaki minut u grupnoj fazi, a da nisu golmani) i sakupio je jednu asistenciju.

2. Nemanja Doderović (Jedinstvo Ub, 31) - Kapiten Jedinstva iz Uba i standardni desni bek u Superligi je za razliku od Panića svoju karijeru započeo u Karađorđu iz Topole. Iako je rođen u Trebinju! Karijeru je gradio po Srpskoj ligi Zapad gde je nastupao za Karađorđe, Šumadiju iz Aranđelovca i Slogu 33 sa Petrovca na Mlavi. Od 2021. je u Jedinstvu sa kojim je bio u sva tri najjača ranga u srpskom fudbalu. U Topoli je poznat i njegov brat Miloš po sjajnom mesu i pečenjari.

3. Nenad Adamović (Bežanija, 36) - Iskusna "desetka" je za Karađorđe nastupao u mlađim kategorijama, ali je davne 2007. odmah prešao u Partizan. Kroz karijeru je igrao po Kazahstanu, Belorusiji, Izraelu. Od domaćih klubova je igrao za Partizan, Metalac, Teleoptik, Hajduk Kulu, Čukarički, Smederevo, Loznicu... Ima 92 nastupa u Superligi Srbije, praćenih sa po 12 golova i asistencija. Bivši je omladinski reprezentativac Srbije

4. Aleksandar Pantić (bez kluba, 32) - Možda i igrač koji je od ponuđenih napravio najveću fudbalsku karijeru. Iako rođen u Aranđelovcu (Topola nema porodilište), živeo je u Topoli i kao mlad je prešao u Partizan. Nakon toga ide u Rad, pa u Crvenu Zvezdu. Od tada počinje raskošna karijera. Za 300.000 evra štoper prelazi u Viljareal, a kasnije nastupa po Španiji za Kordobu, Alaves, Kadiz i Eibar. Posle je igrao i za Dinamo iz Kijeva. Slede epizode po Kipru i Poljskoj, a poslednji klub mu je bio Ist Bengal iz Indije. Ima 60 nastupa u LaLigi i 16 za U21 reprezentaciju Srbije.

5. Lazar Radosavljević (Partizan (omladinci), 18) - Naredna tri igrača su idalje u mlađim kategorijama, ali ih treba pomenuti. Prvi je mladi desni bek Radosavljević. On je karijeru počeo u Akademiji fudbala Duljaj, ali je još kao pionir prešao u Partizan i tamo prošao sve mlađe kategorije. Postigao je prelep gol sa 25 metara protiv Ajaksa u finalu prošlogodišnjeg "Future" kupa, a ove sezone je sakupio 17 nastupa u Omladinskoj ligi Srbije uz 2 asistencije. Igra i za reprezentaciju mlađih omladinaca Srbije (U18).

6. Stefan Spasić (Teleoptik (omladinci), 18) - Istim putem kao i njegov prethodnik Lazar, Spasić je kao pionir napustio AF Duljaj i pošao put Beograda, ali u Teleoptik. Igrao je Kadetsku ligu Srbije, a zadnje dve sezone igra Prvu omladinsku ligu Beograda. Igra na poziciji krilnog napadača i ove sezone je sakupio 8 nastupa, bez učinka.

7. Viktor Petrović (Takovo, 18) - Ista priča kao i sa Stefanom i Lazarom, ali drugi grad. Nakon AF Duljaja popularni "Ćavi" je prešao u Radnički 1923 u Kragujevac. Zadnji vezni koji je visok svega 1.70 je prethodne dve sezone igrao Omladinsku ligu Srbije, a prošle sezone je postigao i jedan gol. Ove zime je prešao u Takovo gde je nosilac igre u omladincima, a na raspolaganju je i prvom timu. Takođe igra najjaču Futsal ligu Srbije za Ekonomac iz Kragujevca.

8. Prvotimci Karađorđa - I za kraj smo ostavili prvotimce Karađorđa iz Topole. Većina igrača je iz Topole. To možemo reći za: Veljka Sremčevima (došao ove zime iz omladinaca 011), Nikolu Dramićanina, Dimitrija Vukovića (majka mu je predsednica opštine), Aleksandra Lazarevića, Đorđa Đorđevića, Petra Milovanovića, Đorđa Milivojevića, Aleksandra Todorovića, Đorđa Đokića, Milana Brkića, kapitena Bojana Živanovića, Marka Markovića, Luku Dulanovića, kao i za omladince Nikolu Dramićanina, Stefana Markovića, Sretena Dimitrijevića, Danila Živanića, Đorđa Ivanovića, Lazara Vukajlovića i Vuka Stanimirovića.

U ovaj spisak smo mogli dodati i Stefana Duljaja (16), sina Igora Duljaja koji je iz Topole, i jeste Stefan igrao za AF Duljaj do ove zime kada je prešao u Voždovac, ali je on rođen i živi u Beogradu. Takođe je tu i Lazar Andreić (16) koji je takođe iz AF Duljaj prešao ove zime u Teleoptik. Naravno, ima još dosta igrača u nižim ligama, ali bi tako mogli da pišemo do sutra. Ovim putem se izvinjavam svima koji nisu, a trebali su biti nabrojani.

Autor teksta: Vuk Filipović

Mateja Jelić - foto: lična arhiva

Za današnjeg sagovornika imali smo mladog fudbalera FK 21. oktobar, Mateju Jelića (16). U nastavku priloga sledi intervju sa njim.

Kao i sve u životu, počnimo od početka. Kada se kod Vas rodila ljubav prema fudbalu? 
"Pa znate kako, volim fudbal od kad znam za sebe. Moj otac mi je preneo ljubav prema igri, zajedno smo igrali fudbal u parku, gledali utakmice..."

Znači već od ranog detinjstva... To je jako lepo čuti. Očito da je Vaš otac verovao i idalje veruje u Vas. Da li se i on možda bavio fudbalom? 
"Jeste, svojevremeno. Igrao je u nekoliko klubova u Kragujevcu i malo je falilo da zaigra za Badnjevac, klub koji je u tom trenutku igrao Drugu ligu. Zna dosta o fudbalu i mogu slobodno da kažem da sam najviše naučio od njega." 

Baš lepo! Jel' je igrao sličnu poziciju kao i Vi? 
"Igrao je centarfora, delimično slično" kroz osmeh odgovara Mateja.

Hajdemo odmah na sledeće pitanje. Kakvi su vaši fudbalski kvaliteti, koje pozicije pokrivate, šta ti je prednosti, a šta mana? 
"Od pozicija najviše volim da igram na levom krilu, ali mogu da pokrivam i sve u veznom redu, desno krilo i poziciju levog beka. Trudim se da igram što bolje mogu na kojoj god poziciji i nije mi problem da igram "neprirodne pozicije". Što se tiče fudbalskih kvaliteta, ne volim da pričam mnogo o tome ali ste Vi moj najdraži novinar (smeh). Svakako da to trebaju da vide drugi ali lično bih rekao da me odlikuju: brzina i agilnost, tehnika uz dribling telom i pas. To su stvari na koje se najviše oslanjam. Prednosti su upravo te, što sam uglavnom brži od protivnika i što mogu da trčim dosta (dobra kondicija), mislim da je to jako bitno, a mana ima dosta. Svakako mora da se radi na njima. Neke su fizičke prirode, neke psihičke, dakle u glavi su. Igramo sa seniorima koji su fizički razvijeniji od nas mlađih i moramo da se snalazimo uglavnom brzom igrom i razmišljanjem. Što se tiče moje najveće mane, to je strah, strah od igrača, od lopte, od pokušaja za nečim, to je stvar koju moram da prebrodim jer znam da mogu više."

Kada i gde ste počeli da se bavite fudbalom, koji Vam je bio prvi tim i kakva sećanja Vas vežu za njega? 
"Opet se vraćamo na oca. Video je da hoću da igram fudbal i upisao me je u klub svog prijatelja i bivšeg fudbalera Partizana, Borka Marinkovića. Radi se o FK Vašarištu. U Vašarištu sam proveo veliki deo detinjstva, od, recimo, neke šeste do dvanaeste godine. Nisam se naigrao utakmica, što je razumljivo jer stvarno nisam bio dovoljno dobar u poređenju sa drugom decom, ali sam nastavljao uvek. Tamo sam imao sjajne trenere od kojih sam mnogo toga pokupio i koji su znali da prenesu fudbalsko znanje. Tada sam fudbal shvatao samo kao zabavu i igru, pa mi nisu bile jasne taktike, vežbe, neke pripreme za utakmice... Vašarište ne mogu da zaboravim, kako zbog lepih trenutaka i zabave, tako i zbog stvari koje sam naučio upravo tamo."

I onda pauza... Zašto je došlo do toga, koliko je trajala i kako je došlo do ponovnog povratka u fudbal, i to odmah među seniore? 
"Dobro pitanje, na koje ni sam nemam odgovor. Svakako da nije bilo zamišljeno da bude tako ali usled moje, moram da kažem neposvećenosti, pa i neozbiljnosti, prestao sam da treniram fudbal. Ne zato što nisam voleo fudbal, igrao sam ga po ceo dan sa drugarima, sa ocem ili čak i sam, nego jednostavno više nisam želeo da treniram. To je naravno moj problem. Ali ljubav prema fudbalu nikad nije prestala, čak i kada su svi od drugara prestali da igraju, ja sam znao da ću da se vratim. Prošle godine sam shvatio da želim opet da igram fudbal, da opet treniram fudbal i da se poboljšam kao igrač. Kada mi je drug (sada i saigrač) Marko Karadžić predložio da počnemo da treniramo u FK 21. oktobru, činilo mi se čudno što bismo igrali sa seniorima, ali u isto vreme i zanimljivo, to jest izazov. U tom trenutku smo imali 16 godina i jasno je bilo da će biti teško. Već pomenuti Marko i moj drug, sada omiljeni saigrač, Vuk Filipović, su me podstakli da se vratim na fudbal." 

Prelepa priča. Uopšte Vas ne osporavamo i podržavamo i pauzu, a pogotovo i povratak!

Kakvi su utisci o novom sadašnjem klubu i seniorskom fudbalu? Kakva je atmosfera u svlačionici, da li Vam saigrači pomažu i daju savete kao mladom igraču? Da li mislite da je nekako bolje što ste preskočili kadetske i omladinske selekcije i da ovako dobijate više iskustva? Ipak moram da nagovestim da ste 2008. godište i da idalje imate pravo da nastupate za kadete, što je u nekim timovima još dosta daleko od prvog tima. Imamo primer Hajduka iz Jovanovca koji igra istu ligu (seniori), a imaju i kadete u ozbiljnoj ligi. A od te selekcije svega trojica su dobila priliku u prvom timu na prijateljskim utakmicama ove zime. 
"Prvo ću reći da je FK 21. oktobar zaista kao porodica. Nisam očekivao da će atmosfera u svlačionici biti tako dobra. Ovo je tim sačinjen prvo od dobrih momaka, a zatim i dobrih igrača. U timu imamo iskusne igrače koji pomažu u vidu saveta u svakom koraku, bilo na treningu ili utakmici, oni su uvek tu sa nečim što će mi pomoći da postanem bolji. Moram da napomenem da se saigrači uopšte ne ljute na nas kada napravimo greške, niti nam kažu išta u tom smeru, uglavnom kažu šta bismo trebali da uradimo u toj situaciji i mislim da mi to dosta pomaže oko samopouzdanja. Jako sam zahvalan na tome." 

U tom trenutku Mateji stiže poruka koju je uz smeh naglas pročitao "Trener Đole (Đorđe Varagić). Trening sutra sreda, skup u 16:15, trening počinje u 16:30." Nastavio je: 
"Da li mislim da je dobro što sam preskočio mlađe kategorije - i da i ne. Mislim da bi bilo i prednosti i mana da igram sa svojim vršnjacima, ali da je sa fudbalske strane za mene kao igrača bolje što sam ovde. U fudbalu sa seniorima je fudbal brži, teži ali i kvalitetniji. Bilo je jako teško kada sam stigao. Nisam mogao da ispratim ritam na treningu, ali je već sada bolje, nakon par meseci u klubu. Mislim da stičemo iskustvo koje će biti dragoceno i da ću da sazrim u tom fudbalskom smislu mnogo pre vršnjaka. To što ste rekli za ekipu Hajduka, isto razumem, takmiče se i žele rezultate, sa druge strane naš tim ostvaruje rezultate uz razvoj mladih igrača. U svakom slučaju, znam da sam na pravom mestu, jer ovde napredujem, posle svakog treninga sam bolji i imam veću želju za igrom. Za to su zaslužni naš trener, predsednik kluba i saigrači."

Jel imate neke zanimljive anegdote iz tima za ovih dva ipo meseca od kad ste se priključili timu u zimskim pripremama? 
"Pa znate kako, sa njima je uvek zabavno. Ne mogu da se setim neke zanimljive anegdote iz svlačionice, ali možda nisu ni potrebne, jer je svaki trening toliko zabavan da je kao anegdota sam za sebe. Ipak, u sećanju mi ostaje gol za 21., za sad prvi i jedini. To neću da zaboravim nikad jer sam se konačno posle mnogo mnogo vremena osetio kao deo tima!"

To je upravo sledeće pitanje! Kakav je osećaj kada klinac od 16 godina postigne gol na svom seniorskom debiju protiv izuzetno jake ekipe i tako direktno utiče na rezultat (iako je prijateljska utakmica)? 
"Lepo ste se informisali (smeh). Osećaj je stvarno neverovatan, sećam se da sam pre utakmice bio uplašen od toga da ću možda odigrati loše, ali kada me je trener uveo u igru, rekao mi je da igram svoju igru, bez pritiska i straha, što mi je sigurno pomoglo. Ako se dobro sećam, ušao sam možda 25 minuta pred kraj utakmice, gubili smo 0:1. Eto imao sam sreću da je lopta stigla do mene, onda sam smireno završio, što nisam očekivao od sebe, već sam rekao da igram sa strahom... Ali osećaj kada sam video da je lopta ušla u gol, reči ne mogu da opišu. Jeste prijateljska utakmica i rezultatski je nebitna, ali u tom trenutku mi je to toliko značilo. Uz sve to tu su saigrači koji su mi nasmejani čestitali, drugari koji su bili na tribinama, video sam da je i treneru bilo drago."

Kako su protekle zimske pripreme, ima li razlike između početka i sada i da li ste spremni za prvenstvo? 
"Zimske pripreme su, ja bih rekao, prošle odlično. Počeli smo da treniramo pre mnogih ekipa, i vidim da se isplatilo, vidim po sebi. Ima razlike u fizičkoj spremi, naravno. Da, spreman sam za nastavak sezone. Naravno, jasno mi je da se klub bori za što višu poziciju na tabeli i da će juriti rezultat, i jasno mi je da neću mnogo igrati, ali sigurno da je tako bolje jer trener zna šta je najbolje za nas. Videćemo šta nosi nastavak sezone..."

I poslednje pitanje. Jel' ste imali (i dalje imate) neke fudbalske idole na koje se ugledate i težite ka njihovom načinu igranja? 
"Uzor u svemu, pa tako i u fudbalu, mi je uvek bio otac. Kao što rekoh dosta sam naučio od njega. Imam i omiljenog fudbalera, to je naravno Mesi. Oduvek mi se sviđalo kako se oslanja na taj dribling, varku telom i talenat, i mogu reći da bih voleo da igram kao on."

Hvala puno na izdvojenom vremenu i beskrajno sam Vam zahvalan jer ste prvi igrač kojeg sam intervjuisao. Nadam se i verujem da ćete napraviti veliku fudbalsku karijeru i da ćete se setiti ovog intervjua i pomenuti me kada budete bili profesionalac! 
"Nema na čemu, hvala  i vama" odgovorio je Mateja i tako završio svoj prvi intervju u životu.

Tokom zimske pauze imali smo priliku da ispratimo fudbalska dešavanja i van terena.

Naime, održan je izbor za laskavu titulu "igrača godine" u svim takmičenjima FSG Kragujevca (Prva, Druga i Treća gradska liga). Glasanje je bilo javno i svi su imali pravo da učestvuju u glasanju. Titula se nije odnosila za sezonu, već za kalendarsku 2024. godinu. Od ponuđenih 8 kandidata, pobedničku titulu je odneo napadač SFU Sušice Dušan Krstić (22).

On je na polusezoni 2023/24 odlučio da napusti Zonsku ligu "Zapad" i pomogne svom bivšem klubu koji se digao iz pepela i počeo da igra u najnižem rangu, Trećoj gradskoj ligi. Uspeo je da sa timom obezbedi ulazak u Drugu gradsku, a na ovoj polusezoni i najverovatniji ulazak u Prvu gradsku ligu (ubedljivi su lideri bez ijednog poraza ove sezone). U proteklih godinu dana postigao je 18 golova.

Najbliži u glasanju je bio napadač Hajduka iz Jovanovca, Marko Sretenović (36) koji je svoj tim vodio ka osvajanju Kupa grada Kragujevca 2023/24, uz takođe 18 pogodaka. Ostatak glasanja izgleda ovako: 1. Dušan Krstić (SFU Sušica, 665 glasova), 2. Marko Sretenović (FK Hajduk Jovanovac, 524 glasa), 3. Marijan Mirković (FK Napredak Mainić Opornica, 153 glasa), 4. Željko Obradović (FK Šumadija 1934, 70 glasova), 5. Andreja Stefanović (FK Maršić, 66 glasova), 6. Nikola Lazović (OFK Žeželj, 60 glasova), 7. Miloš Lepović (FK Zastava 1973, 52 glasa) i 8. Zoran Rajić (FK Šumadija Čumić, 23 glasa).

Po prelepom vremenu u četvrtom najvećem gradu u Srbiji na teren su izašle ekipe 21. oktobar i Sloboda iz Grbica. Sa obzirom na poziciju na tabeli (dele 5. mesto u Prvoj gradskoj ligi sa po 19 bodova) očekivao se spektakl, ali su fudbaleri obe ekipe ipak mislili drugačije.

U generalnu probu pred početak prolećne polusezone obe ekipe su ušle sigurnije i bez srljanja. Sloboda je bila ofanzivnija u prvom poluvremenu, ali bez ozbiljnijih prilika. Uglavnom je šuteve branio raspoloženi Stevan Đorđević. Najbolju šansu su gosti imali kada je golman 21. oktobra loše reagovao nakon izletanja, ali je Dimitrijević šutirao tik pored gola. Ipak, oko dvadesetog minuta Sloboda stiže do prednosti. Nakon što je vešto pobegao odbrani, zimsko pojačanje (iz Kutlova) Jovan Jovanović je pogodio iz situacije 1 na 1. Do kraja poluvremena nismo videli nikakvu igru ni sa jedne, ni sa druge strane.

Sloboda na poluvremenu ubacuje jedinog igrača sa klupe, dok 21. oktobar menja svih 11 (i još dvojica im ostaju na klupi). Priliku dobijaju mlađi igrači (čak šestorica 2007. i 2008.) i oni koji su fizički slabiji. Iskusnija ekipa Slobode je više držala loptu u svojim nogama u drugom poluvremenu, imala je nekoliko prilika, ali su uglavnom dobro reagovali defanzivci 21. oktobra, kao i golman Slobodan Mladenović. Na kraju, 0:1 za goste i pobeda kao dodatni motiv za dobar start u prvenstvu.

Na startu prvenstva sledećeg vikenda Sloboda gostuje Šumadincu iz Krčmara, a 21. oktobar dočekuje ekipu Kutlova.

21. oktobar - Sloboda Grbice 0:1

Mesna zajednica "21. oktobar", Kragujevac. Sudija: Bojan Matić

21. oktobar (prvo poluvreme): Đorđević Stevan (G) (K), Đorđević Branislav, Tanasijević, Petrović Marko, Stevović, Laušević, Đurinac, Milivojević, Milosavljević Luka, Pantović, Dimitrijević (4-3-3)    (drugo poluvreme): Mladenović (G), Mitrović, Ilić, Srećković, Filipović, Spasojević, Erić, Petrović Dušan, Jelić, Milosavljević Nenad, Dajić (4-3-3). Sa klupe su ušli i Đurđević i Karadžić.

Sloboda Grbice: Jakovljević (G), Danić, Andrejević, Vujičić, Jovanović Stefan, Vasiljević, Pantović, Dimitrijević, Begović (K), Todorčević Marko, Jovanović Jovan (4-2-3-1), Sa klupe je ušao i Nikolić

Prošlog vikenda  u  Ski Centru  Kopaonik na stazi  Crna Duboka održan je 3 FIS Gorski Childern Serbia  Kup 2025 gde su  učestvovali mladi  skijaši  iz  Srbije i regiona .Skijaški klub Bela Reka iz Brzeća i  ovog puta  su  pokazali  neverovatan  talenat  i ostvarili sjajne  rezultate . Najbolja  je svakako je  bila Ksenija Kostić koja  je  osvojila   zlato  u  veleslalomu dok  je u  slalomu  takođe  osvojila  prvo  mesto  i  tako  dokazala  da  najbolja  u svojoj  generaciji . Takođe  njena  klupska koleginica  Lana Lukač je   u  veleslalomu   osvojila  treće mesto  dok je  u  slalomu  napravila  još  bolji  rezultat i osvojila  srebro .Kako je rekao Stefan Miljković predsednik kluba Ksenija  je odličnom  vožnjom  pokazala  da  je  najbolja u  svojoj  kategoriji  i  veliki  talenat . Osim Ksenije  odlične rezultate zabeležila  je  i  Lana Lukač. Kod dečaka  Mihajlo Miljković  u  veleslalomu  osvojio  treće  mesto  dok  je  u  slalomu  ponovo  pokazao  da  je  najboljiu  slslomu  ali  je  u drugoj vožnji na samo  korak  od  cilja  zajahao  predposlednju  kapiju  i  tako ostao  bez  medalje .

Takmičari  Bela Reka  Brzeće-foto: Skijaški klub Bela Reka

Verovatno i prve dve provligaške ekipe koje su počele sa pripremama u novoj 2025. godini su upravo šestoplasirani 21. oktobar i sedmoplasirano Stanovo 1941 iz Prve lige Kragujevca. Znalo se i pre meča da će ova utakmica biti jako zanimljiva za oko 50-ak navijača koji su bili na tribinama Mesne Zajednice 21. oktobar.

Obe ekipe su od starta izvele najjače sastave. To se i moglo primetiti (kao i početak priprema) kroz igru jer su obe ekipe zadale veoma jak tempo. Ređale su se prilike za domaćina, ali je realizacija bila slaba i nisu uspeli da dođu do gola. Najbolju šansu nije iskoristio Đorđe Pantović koji je iz neposredne blizine šutirao pravo u golmana Pavla Ristića. I onda je, kao i uvek u fudbalu, kazna morala da dođe. Stanovo je iz, na prvi pogled, bezopasne šanse došlo do prednosti. Petar Simović se provukao između odbrane, golman Stevan Đorđević je izleteo, ali ga je visoki centarfor matirao i doneo prednost gostima. Pre toga je Đorđević napravio lepu paradu nakon snažnog šuta gostiju sa 25 metara.

Oba tima su u drugom poluvremenu izveli mlađe igrače i igrače koji su fizički slabiji. To je uslovilo pad tempa obe ekipe. Poslednjih 20-ak minuta su na terenu proveli debitanti u seniorskom fudbalu, Mateja Jelić i Vuk Filipović.

Vuk se solidno snašao, pokazivajući želju klizećim startom odmah po ulasku u igru. Sa druge strane, Mateja je imao nezaboravan debi. Pred kraj same utakmice (87. minut) Jelić se ubacio u sredinu, primio je loptu i sjajnim lažnjakom je zalomio dva defanzivca Stanova, da bi posle samo prosledio loptu u mrežu i tako postavio konačan rezultat, 1:1.

Užasne vesti nam stižu iz Aranđelovca. Juče je oko 18:00 časova došlo do stravičnog udesa u selu Progoreoci (opština Aranđelovac) u kojem je stradao mladi Lazar Vasić.

Lazar je rođen 2009. godine. Još kao mali se bavio fudbalom, a karijeru je gradio u Šumadiji iz Aranđelovca. Uvek je igrao za starije kategorije paralelno sa svojom, a kao napadač beležio je sjajne brojke. Prošlog vikenda je postigao gol i za omladince, ispostaviće se njegov poslednji.

Lazar je dok je vozio motor podleteo pod auto.

Počivaj u miru Lazare i neka ti je večna slava. Iskreno saučešće porodici Vasić.

KMF SJENICA 8 : 1 KMF MARGUS

Odlična predstava naše ekipe, od prvog do poslednjeg minuta kontrola nad utakmicom . 
Kretanje, trčanje,  akcije , golovi sve je to obeležilo utakmicu .

Iako rezultatski deluje da je bilo lagano , daleko od toga,  protivnik izuzetno dobar i samo igra kao sinoć je igra kojom se mogu dobiti . 
Okrećemo se novim utakmicama , a sledeća je protiv starog znanca na Zlatiboru .

Zahvaljujemo se protivniku na korektnoj igri , naravno najboljim navijačima na navijanju kao i na pruženoj pomoći našoj braći u Bosni.

Prikupljeno je 26.320 dinara i 110 eura.

Epitet derbija 3. kola Druge kadetske ''Podunavsko-Šumadijske'' lige ponela je utakmica između AF Duljaja i Mladog Radnika 1926 iz Požarevca.

Počelo je napeto od samog starta. Agresivno je krenuo domaćin. Ređale su se šanse u prvih 10. minuta za Duljaj. Prilike su promašivali Filip Topalović, Lazar Petrović (šut iz daljine), a najbolju nije iskoristio Zoran Jovanović. On je u 10. minutu nakon proigravanja Radojevića pretrčao golmana, ali se okliznuo i nije pogodio praznu mrežu. Kako to biva u ovom sportu, vratilo se domaćinu za svoje promašaje. Dug napad u 12. minutu Mladog Radnika koji nije obećavao, ali šut Nemanje Milojevića je skrenuo neko od defanzivaca domaćih i lopta je prevarila golmana Božića. Imali su gosti još jednu dobru priliku, ali je Pajkić zakasnio na utrčavanju. Još jedan upečatljivdogađaj u prvom poluvremenu jeste bio u 32. minutu. Radojević je imao autoput prema golu Trajkovića, ali ga je kao zadnji igrač sa leđa oborio Stefan Pavlović. Ipak, sudija je pokazao samo žuti karton defanzivcu.

Drugo poluvreme se nastavilo kao i prvo. Prva ozbiljna prilika je viđena na početku drugog poluvremena kada je Stanojević pogodio prečku. U 66. minutu neoprezni Stefan Pavlović dobija drugi žuti i ostavlja svoju ekipu sa 10 igrača. Tada Mladi Radnik prelazi u bunker i igra na kontre. Upravo tako je i postigao gol u 74. minutu. Greška na sredini terena domaćih i kontra koju rešava Andrija Stanojević preciznim udarcem udarcem u gornji ugao gola. Ipak, Lazar Andreić dva minuta kasnije vraća neizvesnost u meč. On je ispratio odbitak nakon kornera i probio je čvrstu odbranu gostiju. Ipak, ponovo prednost na +2 vraća Stefan Jovanović. Bogdan Jovanović je šutirao fenomenalno iz daljine ali je pogodio stativu, da bi se na odbitak stašao njegov prezimenjak i postavio konačnih 1:3.

AF Duljaj - Mladi Radnik 1926 1:3 (0:1)

AF Duljaj: Božić (G), Todosijević (K), Lazarević, Jovanović, Radoičić (od 19. Andreić), Radojević, Mijailović, Vasović (od 61. Nikolić), Petrović Lazar, Topalović, Petrović Miloš

Mladi Radnik 1926: Trajković (G), Aranđić, Nikolić Danilo, Pantić, Mitrović, Pavlović, Jovanović Stefan, Stanojević (K), Pajkić (od 90+1. Živić), Milojević (od 56. Nemanja Nikolić), Borogić (od 80. Bogdan Jovanović)

Vest koja će oduševiti sve ljubitelje fudbala iz Šumadije, prevashodno Topole jeste da je ova generacija kadeta Karađorđa ispisala istoriju! Prvi put od kada postoje zvanični zapisi rezultata na internetu i u arhivama gost iz Topole uspeo je da savlada Smederevo (Od 2012. pa nadalje...). Ipak, crnoj seriji je došao kraj.

Oba tima ne mogu da se pohvale početkom sezone. Karađorđe je upisao dva poraza od jako dobrih ekipa, ali ne ubedljivo kao ranijih sezona (Od Jasenice 3:1 u Smederevskoj Palanci i od Radničkog 1923 4:0 u Topoli). Sa druge strane, B tim kadeta Smedereva nije uspeo da odmeni prošlogodišnje vice-prvake koji su u međusobnim utakmicama prošle sezone slavili 12:0 kući, odnosno 1:5 u gostima. Ova generacija nije u rangu prošlosezonske. To su pokazali i rezultati iz prva dva kola, dva poraza od Arsenala 1:3 kući i 1:0 od novajlije Mladog Radnika iz Radinca.

Da će utakmica biti neizvesna videlo se od samog početka. Rovovska bitka između dve ekipe nije prestajala. Napadi i sa jedne i sa druge strane i ujednačena igra. Posle niza neiskorišćenih prilika sa obe strane, konačno smo videli i jedan gol. Mrežu je zatresao Mihajlo Dimitrijević u 36. minutu i doneo prednost domaćinu koju je sačuvao do kraja poluvremena.

Tada na scenu stupa trener gostiju Momir Baošić koji pravi taktičko menjanje formacije. Prvi put smo trebali da vidimo neku ekipu u ovoj ligi u formaciji 4-2-2-2, ali igrači u igri nisu držali svoje pozicije. Usledile su tektonske promene. Na mesto napadača su došli zadnji vezni Miloš Petrović i štoper Lazar Vukajlović, a Đorđe Ivanović se pomerio na levo krilo, što je prouzrokovalo da se Danilo Živanić (koji je promenio čak 4 pozicije) vrati u defanzivu. Promene su se dobro pokazale, jer je u 69. minutu nakon konstantnog presinga odbrana Smedereva pukla. Petrović je pasom pronašao kapitena Vukajlovića koji je pogodio mrežu i izjednačio rezultat. Do tada opušteni defanzivci domaćina počeli su malo brže da vraćaju loptu iz auta i gol-auta. Trener domaćih Sočanac u tom trenutku (74. minut) menja napadača Rajića i ubacuje štopera Jovana Badžu kako bi sačuvao i ovaj bod koji su imali u rukama. Ipak, ni to nije potrajalo. Vuk Stanimirović je dodao jako stanžu loptu koja je preskočila odbranu Smedereva, a nju ju je primirio Miloš Petrović i u 83. minutu smestio loptu u mrežu za konačnih 1:2. Tada počinje konstantna odbrana gostiju, koji su nekoliko puta bili opomenuti za sporo vraćanje lopte u igru, iako za istu stvar domaći igrači nisu bili opominjani dok su imali prednost. Ipak, na kraju je pravda isterana, jer ni čist penal nije dosuđen gostima kada je Bajkića lopta pogodila u ruku.

Smederevo 1924 - Karađorđe Topola 1:2 (1:0)

Stadion ''Vladimir Petrović Piksi'', Ralja. Gledalaca: 20. Sudija: Dimitrije Đorđević.

Smederevo 1924: Nikolić (G), Milanko (od 55. Petrović), Bajkić, Dimitrijević, Rajić (od 74. Badža), Živković (K), Đorđević (od 46. Stamenković), Radinović-Protić, Nešković, Stojković, Kovačević. Na klupi je bio i Milić.

Karađorđe: Pavlović S. (G), Stanimirović, Nikolić, Vukajlović (K), Čolić D., Pavlović A. (od 60. Matijašević), Beloica, Petrović, Živanić, Živanović (od 41. Ivković), Ivanović. Na klupi je bio i Cvetković