Foto: FK Radnički Niš

Na Čair su ove zime stigla ozbiljna pojačanja. Među zvučnijim imenima nalaze se i nekadašnji reprezentativci Srbije Andrija Luković i Marko Petković. Prvi je sa omladinskom selekcijom osvojio zlato na Evropskom prvenstvu, drugi je bio kapiten mlade reprezentacije, a obojica su složni u jednom – u Niš dolaze u najboljim fudbalskim godinama, spremni da pruže svoj maksimum.

- Dolazak ovde gledam kao dobru priliku da se predstavim i niškoj publici, da me upoznaju malo bolje i da pomognem klubu da na kraju napravimo uspeh. To je, u ovom momentu, da ne strepimo za nešto do kraja, već da u poslednjih par kola – budemo rasterećeni. Radnički je klub sa bogatom tradicijom, poklopili su nam se interesi, smatram da u ovom momentu mogu da pomognem, ali i da klub pomogne meni – govori Andrija Luković.

Saglasan sa njim je iskusni Marko Petković.

- Mislim da nema potrebe da napominjem da sam došao u veliku klub. Trenutna pozicija na tabeli nije realna, Niš je generalno fudbalski grad, a ja imam iskustva da pomognem. Bili su neki razgovori i na prošlog leta, tada se nije poklopilo, sada jeste. Želeo sam i sam da se vratim u srpski fudbal i na fudbalsku mapu.

Velika su očekivanja od igrača, svesne su toga i novajlije.

- Očekuje se sigurno dosta od nas, i ljudi iz kluba i naši navijači, ali je najbitnije da idemo utakmicu po utakmicu, da na početku budu pozitivni rezultati i da polako popravljamo poziciju na tabeli. Mnogo mi je drago što ću moći da budem domaćin u Nišu, znam koliko ljudi vole fudbal, da dolaze da bodre svoju ekipu i ja se nadam da će tako biti i na proleće, jer nam je podrška preko potrebna, – kaže Petković, koji dodaje da je spreman da pomogne mlađima, jer je uz Kolinsa Faja sada najstariji u ekipi.

- Ne bih ja voleo da budem lider po godinama. To nisam voleo ni kao mlađi. Lider treba da se pokaže na terenu, da bude uzor na i van njega. Spreman sam za svaku ulogu. Doduše, nisam imao priliku, nikada do sada, da se borim za opstanak, ali tu smo da se borimo. Samo da dobro počnemo pa ćemo posle lako, jer tada onda i atmosfera biti pozitivnija.

Andrija Luković pratio je utakmice Radničkog i kaže da je njegov tim igrao bolje nego što tabela pokazuje.

- Gledao sam Radnički, nismo zaslužili da budemo pretposlednji. Ekipa je prelako primala golove u finišu nekih utakmica, tome su možda doprineli i neiskustvo i pad koncentracije. Na nama iskusnijima je da sada preuzmemo odgovornost, da podržimo mlađe, da im predočimo da su greške sastavni deo igre i da samo moraju da idu napred. Bili su dobri, verujem da će uz iskusne igrače koji su sad došli da budu dosta stabilniji. Idemo korak po korak, fokusiramo se uvek samo na sledećeg narednog protivnika i verujem da će sve biti kako treba.

Pripreme u Beleku teku po planu, odigrane su dve utakmice, ostaju još dve, a noge su već sada fudbalski rečeno “teške”.

- Umoran sam, to je normalno. Ovo je udarni deo priprema, sada na dve-tri nedelje do početka sezone. Imamo pobedu i poraz, mada, sada su rezultati u drugom planu, bitna je činjenica da idemo napred, da ispravljamo greške i da se uigravamo. Važno je samo da nastavak prvenstva dočekamo zdravi i spremni, – govori Luković, a Petković dodaje da mu ovakav umor prija.

– Mlađi možda nisu uspeli da prođu toliko. Kada dođe ovaj period da noge budu teške, to kod mene izaziva osećaj sreće, jer znam da će posle par dana biti sve kako treba. To je baza koja se pravi, da bi nas održala što zdravijim, što spremnijim za dalje. Lepo radimo za sada, sve ide po planu, uslovi su zaista izvanredni. Verujem da ispunjavamo ono što je zacrtano.

Belaković i Stajić odlični cimeri

Luković sobu, ali i mnoge životne teme, u Beleku deli sa Nemanjom Belakovićem.

- Dobar je Belak cimer, dobio je taj udarac protiv Karvine, morao ranije da izađe iz igre, pa je to trenutno u fokus kod njega. Što se drugih stvari tiče, imamo dosta zajedničkih tema. On ima dvoje dece, ja jedno, pričamo o tome. Gledamo dosta i Afrički kup nacija i tako „ubijamo“ vreme.

Petković je za cimera dobio mladog Milorada Stajića.

- Tek sam sada upoznao cimera. Odličan je, ne žalim se. Pričamo, došli smo i do zaključka da imamo zajedničke poznanike. Mali Staja je pravi profesinalac, ali je i dosta emotivan, to mora da koriguje i to ga savetujem. Družimo se svi generalno, govorimo o fubalskim temama, uz tradicionalni čaj.

Dvocifreni po broju priprema

I jedan i drugi dugo su u fudbalu, pa u nogama imaju dvocifren broj priprema. Za klupski sajt otkrili su koje su im ostale najupečatljivije.

- Pamtiću te svoje druge ili treće pripreme sa Radom. Kada sam posle pet dana morao da napustim bazu i da odem da potpišem ugovor sa PSV-om. Tada je promocija bila na punom stadionu pred 35 000 ljudi u Ajndhovenu, oni su u to vreme igrali Ligu šampiona, to mi je ostalo urezano u sećanju. Kada ste zatvoreni 15 dana na pripremama, bude tu svega i svačega, što je u tom momentu smešno, ali je to nemoguće prepričati, jer drugima ne bi bilo interesantno – priča Luković u dahu.

Petković se kaže ne seća tih detalja, ali jednu zanimljivost vezuje za boravak u Spartaku iz Moskve.

- Oni dozvoljavaju da na pripreme vodite porodicu, to je, eto, za nas čudno. Oni tri puta godišnje idu na pripreme i na te prve svako može da povede ženu, decu.

Reprezentativni dvojac

Osim što su novajlije u redovima Radničkog, zajednički su im i nastupi za reprezentaciju. Andrija je sa omladincima osvojio i zlato na prvenstvu Evrope.

- Veliki je uspeh zaista i dalje se priča o toma, iako je prošlo više od jedne decenije. Drago mi što smo ispisali istoriju. Reprezentacija je posebna emocija to se ne opisuje rečima. Igrao sam posle i za mlade, lepo iskustvo.

Marko je bio kapiten mlade reprezentacije, a beleži i nekoliko nastupa i za A selekciju.

- Čast je nositi dres Srbije i velika odgovornost. Posebne su tu emocije, ne mogu se uporediti sa onim kada igrate profesionalno, naravno da mi je drago što sam i tu ostavio trag.