Đorđe Petrović, nekadašnji golman Čukaričkog, sada član Nju Ingland revolušna, uvršten je u idealni tim sezone MLS lige. Sada je na dužem odmoru, koji provodi u Beogradu, a stigao je da poseti i bivši klub i saigrače. Dok je bio na Banovom brdu, Petrović je postao standardna “jedinica”, dobio je čak i poziv u A selekciju Srbije za nastupe u Ligi nacija.

Svoje kvalitete je prikazao tokom prve polusezone u timu iz Bostona, iako je u MLS ligi malo ko čuo za Petrovića. Ipak, posle samo nekoliko mečeva, dok je trajalo prilagođavanje na novu sredinu, postao je standardni čuvar mreže ima iz MLS lige. U međuvremenu, bio je Petrović sjajan na većini mečeva koje je odigrao, odbranio je nekoliko jedanaesteraca, na kraju sezone postao je i ljubimac navijača Nju Inglanda.

- Prošlih šest meseci je bilo baš sjajno. Brzo sam se prilagodio, branio sam dobro. Iskreno, kad se pominjala mogućnost da odem iz Čukaričkog, nisam ni zamišljao da će to biti MLS liga. Uvek sam želeo u Evropu, ali se ispostavilo da nisam pogrešio. Srećan sam i zadovoljan u Bostonu, a tek je prošlo pola godine – kazao je Đorđe Petrović, koji je potom nastavio:

- Zadovoljan sam pre svega na ličnom planu. Što se tiče klupskih ambicija, nismo ih ispunili, želeli smo u plej-of, ali smo imali mnogo pehova tokom sezone. Pre svega, sa povredama igrača, ali je bilo i mnogo promena u timu. Između ostalog, i ja sam došao kao zamena za Tarnera, momka koji je iz Nju Inglanda prešao u Arsenal, a branio je za selekciju SAD-a na Mondijalu u Kataru. Čuo sam da je bilo interesovanja i za moj transfer, ali koliko znam još uvek ne i konkretnih ponuda.

Petrović nema ništa protiv da i naredne sezone ostane u ekipi iz Masačusetsa.

- Srećan sam i zadovoljan u Nju Inglandu. Naučio sam da idem korak po korak, za sada je cilj da ponovim uspešnu sezonu i da se klub ovoga puta plasira u plej-of. Kvalitet za to imamo. Što se tiče uslova ovde, zaista je sve fenomenalno. Na nama igračima je samo da treniramo i razmišljamo o fudbalu. Uz to, MLS liga se iz godine u godinu razvija, sve je interesantnija. Mnogi fudbaleri upravo iz Amerike odlaze u Evropu, prave unosne transfere, prelazili su u italijanske, engleske, nemačke, holandske klubove...

Zadovoljan je Petrović i uslovima života u gradu na obali Atlantskog okeana.

- Boston je “najevropskiji” grad u SAD. Bio sam i u mnogim drugim gradovim, doduše na nekoliko dana, ali u Bostonu mi je najlepše. Nije veliki, najsličniji je Beogradu, sasvim OK za život, ima dosta lepih restoprana, mesta gde može da se izađe. Mnogo mi je značila i činjenica da je devojka bila često sa mnom, lakše je kad imaš nekog svog. Takođe, ima i dosta Balkanaca ovde, posebno Srba. U Bostonu postoji i srpska crkva, oduševio sam se kad sam video koliko je ljudi bilo na službi. Ilija Stolica, nekadašnji selektor mlade reprezentacije Srbije, u sezoni 2010/11 je igrao upravo za Nju Ingland, dao mi je brojeve telefona nekih naših ljudi u Bostonu. I neki od njih su mi zaista mnogo pomogli, bili su tu za sve što mi je bilo potrebno.

Evropljani baš i ne cene sportsku kulturu u Sjedinjenim Američkim državama, a Petrović ipak ističe da je atmosfera na sportskim događajima “preko Bare” odlična, ne samo na fudbalskim mečevima.

- Odlazak na sportski događaj u Americi je celodnevni događaj. Iako je na primer meč uveče, navijači su u blizini stadiona mnogo ranije, neki kampuju, prave roštilj, neki sede po okolnim kafićima i restoranima. Imao sam priliku da gledam i neke druge sportove ovde i uvek je atmosfera na tim događajima sjajna. Naš stadion je prilično veliki, a popunjena je uglavnom polovina kapaciteta, prati nas oko 30.000 ljudi.

Iako je trenutno na pauzi, Petrović pomno prati dešavanja na Mondijalu u Kataru. Uz reprezentaciju Srbije, sa posebnom pažnjnom gledao je mečeve selekcija SAD i Kanade.

- Nju Ingland nije imao ni jednog reprezentativca na Svetskom prvenstvu u Kataru, ali već sam pomenuo golmana Tarnera, koji je bio član našeg kluba. Ostavili su Amerikanci dobar utisak, na kraju su eliminisani u nokaut fazi od Holandije, plasman u osminu finala je uspeh. Kanađani su takođe igrali dopadljivo, pokazali da imaju potencijal, posebno u utakmici protiv Belgije. Biće zanimljivo na predstojećem Mondijalu koje će ove dve zemlje zajedno organizovati.

Iako je trenutno na odmoru, Petrović ne zapostavlja plan i program koji je dobio od kluba, svakodnevno trenira u Beogradu.

- Slobodan sam do 8. januara, ali nema zabušavanja. Treniram svakodnevno sa Milovanom Kneževiće, nekadašnjim kondicionim trenerom Čukaričkog. Nikad nisam imao ovoliko dugačku pauzu, a iskreno nedostaje mi dnevna rutina treninga. Stignem i da uživam u Srbiji, viđam se sa drugarima...

Naravno, svoj bivši klub Čukarički Petrović nije zaboravio.

- Kad god sam imao priliku, gledao sam utakmice ili makar pregled mečeva. Jasno je da je tekuća sezona od velikog značaja, da treće mesto donosi ono što nikad ranije nije, plasman u grupnu fazu najmanje Lige konferencije. I svi su se pojačali, ima zaista dobrih timova, sjajnih igrača... Znam kakav kvalitet ima Čukarički i siguran sam da će završiti među četiri najbolja tima, nadam se baš na tom trećem mestu. Oliver Kovačević odlično radi sa golmanima, gde ima sjajan spoj mladosti i iskustva. Belić je, dok sam još ja bio u klubu, uvek bio na visokom nivou, kad god je dobijao priliku, odradi svoj posao maksimalno, unese mirnoću u ekipu. Mićović je, takođe još ranije, pokazao ogroman potencijal, dokazao je da može da brani na tom nivou. Sada je malo vreći pritisak zbog ambicija – kazao je Petrović, koji je potom dodao:

- Ali, znam kako se radi na Banovom brdu. Imao sam veliku podršku svih ovde i kad mi nije išlo, to je jedan od razloga što sam napredovao i ostvario dobar transfer. Uvek sam isticao da je Čukarički najbolji klub u Srbiji za mlade igrače, svake godine igra Evropu, pravi dobre, višemilionske transfere. I što je verovatno bitnije od svega, Čukarički mi je pomogao ne samo da razvijem fudbalske kvalitete, već i ljudske. Trener Kovačević, kolega Belić, svi ostali u klubu, stali su iza mene, pomogli mi da prebrodim neke stvari kad nije išlo baš najbolje.