Juče je Krizni štab dao "zeleno svetlo" za korišćenje terena na otvorenom, odnosno parkova, šetališta i sportskih centara. Ova odluka će sigurno najviše obradovati fudbalski sport, kako profesionalce tako i amatere, jer je činjenica da su se svi uželeli  travnatog terena. Trebalo je da prođe mesec i po dana i da se oglasi epidemiolog Branislav Tiodorović rečima: "Dozvolili smo ono što su sportisti očekivali. Na taj način smo obezbedili da svi sportovi na otvoreno mogu da nastave rad".

U vreme samoiziolacije većina trenera je dostavila plan i program rada za svakog pojedinca i bila u vezi sa igračima. Svesni su stručnjaci da rad u ograničenom prostoru stana ili kuće ne pruža ni minimum uslova za  iole ozbiljniji trening, ali su računali da je  to bolje od potpune pasivnosti.

Na početku priprema treneri će se suočiti sa sa dosta kompleksnom situacijom, koju moraju rešavati u hodu, sa  dosta improvizacije. Kad to kažem pre svega mislim na neuobičajeno kratak rok od oko tri nedelje za priprema u koje treba da stane sve što u normalnim prilikama traje znatno duže. Mora se krenuti praktično ispočetka, od bazičnog dela, testiranjem igrača, zajedničkog rada sa loptom, uigravanjem tima, bez provere na kontrolnim utakmicama. 

Fudbal je kolektivan sport, sa puno kontakta i duela, tako da tu nema ni govora o distanci između protivnika i saigrača. Situacija nameće da će igrači morati da se odreknu starih navika kao što je pozdravljanje pre početka utakmice, proslave gola... Postavlja se pitanje gde će sedeti rezervni igrači i ostala službena lica, ako bude morala da se ispoštuje međusobna distanca?  Da li će sudije biti u obavezi da nose zaštitnu opremu? Biće problematično igrati međusobno, ako je direktiva da u jednom trenutku na terenu ne može biti više od devet igrača i trener. Jedno od rešenja je da se treninzi odvijaju u više dnevnih termina, a u prednosti će biti klubovi koji poseduju više terena. Upravo zbog svega gore navedenog, takmičarski organi će u saradnji sa nadležnima doneti smernice kojih se moraju svi pridržavati. Tako kratke pripreme sa sobom nose rizik od povređivanja igrača, nedovoljne uigranosti, i nadamo se da će to uzeti u obzir i dati klubovima bar još nedelju dana za zajednički rad.

Čekaju se preporuke FSS i Kriznog štaba oko broja fudbalera na terenu, korišćenja zaštitne opreme, i eventualnog testiranja na koronavirus. Možemo da zamislimo igrače u higijenskim rukavicama, pojedinci ih nose u zimskim uslovima, ali da fudbaler nosi masku tokom 90 minuta, malo je verovatno. Prvo je nepraktična, remeti normalni protok vazduha, brzo se ovlaži i vremenom gubi zaštitnu ulogu. Sigurno je da neće biti dozvoljeno zajedničko korišćenje svlačionica, kupatila, toaleta, okupljanje u grupama pre i posle treninga! Na ulazu u službene prostorije moraće da se postave dezo barijere i preparati na bazi 70% alkohola za dezinfekciju ruku. Izvesno je da će pomoćno osoblje, treneri i ostali članovi stručnog štaba biti u obavezi da koriste zaštitne rukavice i maske. Kako nije predviđeno da na tribinama budu gledaoci, mora se doneti uredba o maksimalno dozvoljenom broju prisutnih osoba za vreme utakmice.

Pretpostavljamo da su treneri međusobno bili u vezi i da su o svemu navedenom vodili računa. I za njih je ovo novina i velika nepoznanica, kojoj moraju da se prilagode. Svaki igrač je individua za sebe i zahteva dodatno testiranje kako bi se ekipa harmonizovala i delovala, koliko toliko, uigrano i bila spremna da odgovori narednim izazovima. Sve su to pitanja na koja nadležni moraju u što kraćem roku dati odgovore, kako bi se igrači maksimalno zaštitili, a igra ne bi izgubila na draži i dinamici.