Gotovo je ! Sve je završeno, onako kako se već duže vremena strepelo, glasno se nije govorilo, jer smo se uvek pozivali da postoji i nada i pravda. Očigledno da je trebalo znati stići i ostvariti nadu i izboriti se za pravdu. U Radničkom to nisu znali, nisu mogli, nije ih htelo, ili je u svemu postojalo nešto iznad. Jače od svega.
Iskreno, najiskrenije, bilo je od svega. Bilo je teških kradja, bilo je naivnosti u Radničkom, bilo je previše sportskog poštenja i neznanja ,,snalaženja ,, kako sam ranije pisao. Ako je Radničkom , sudijskim odlukama oduzeto petnaestak bodova, onda su ,,beli,, morali da ovog proleća u startu uzmu više bodova, dobiju Jagodinu i danas bi oni, kako je to činila Indjija, potpuno mirni za svoj opstanak odigrali ovaj formalni meč. Videli smo, nije u toj meri Indjija mnogo bolji tim od Radničkog, ali je u pirotskom klubu i timu nedostajalo nešto što je danas u fudbalu važno. Treba umeti, treba se snaći, treba se povezati , treba biti blizak sa nekima. Ako se samo fudbalom i čistotom igre baviš, od toga nema ništa. Da ne budem loše shvaćen da to predlažem, ali u ovom vremenu , surovom u svemu, ko ,,umije,, zna se šta dobija.
I kao ilustracija svega, i da je Radnički danas dobio , a nije, u Paraćinu je odigrano kako se očekivalo , jer je i tamo bilo upravo sve to što Radnički ,,ne umije,, odnosno, što ljudi u ovom Klubu naivno shvataju fudbalskio nadmetanje. Naivno, čitaj – pošteno!
Kako smo saznali posle utakmice, predstavnici domaćih imali su primedbe. To se čulo i na Konferenciji za novinare. A o opstanku Slobode i vrapci su znali!!!
Nećemo se baviti krivcima. Predsednik Kluba to nije, jer se radi o ozbiljnom čoveku, privredniku, jednom od uspešnijih direktora Vodovoda u Srbiji, koji je svoju ulogu shvatio onako kako vodi jedno veliko javno preduzeće.
Goran Lazarević, trener, to nije sigurno, jer je takodje tako vaspitan , ozbiljno je shvatio da igrače uči fudbalu, da trpi kradje i ne podiže glas na sudije.
Što se igrača tiče, nisu ispunili očekivanja, većina njih. Negde jesu igrali dobro ali im se nije dalo, ali je bilo i mečeva gde se nisu mogli prepoznati. Znam da je danas sve bilo veoma teško, jer se i pre meča znalo kako će ko gde igrati, tako da je bilo teško izvući iz sebe još koji atom snage, ako već znaš da je tamo, neko već upisao u tabelu ono što mu je dovoljno da nastavi prvoligaški život !
Utakmica !?
Na početku samo podatak. Danas u Radničkom nije bilo zbog povreda: kapitena Filipa Tolića, Bože Mančića, Filipa Stojanovskog, Miloša Spasića, Mladena Žeradjanina. Dakle, petorice standardnih prvotimaca!
Smušena, teška, bez agresije, borbe, bez energije, snage. Zbog toga i čudi povremeno nepotrebno isticanje sudije Milana Ilića, koji kao da je želeo da baci kamen u današnju ,,močvaru,, i kaže “alo, ja sam ovde glavni, neka se čuje”! ,,Svirao,, je ponekad neke stvari što mu nije bilo potrebno, imao mali ,,koncert za jednu pištaljku,, mada je i sam video da je sve moglo da prodje bez njegovih ,,zviždanja,, jer su i jedni i drugi igrali, tako se bar činilo , da vreme prodje.
Indjija je igrala časno, igrala dovoljno da ne dozvoli da bude pobedjena, a Radnički, uz mnogo napora, teškim nogama, ,,razorena srca i duše,,! Bez vode ožednelom!
Bilo je po nekoliko prilika na obe strane, niko se posebno po dobrom nije istakao, promašivali su i jedni i drugi i prijateljski se i bukvalno rastali. Indjija ostaje tamo gde je igrom zaslužila, Radnički ide tamo gde mu možda i nije mesto i o čemu smo dosta pisali!
Život teče dalje, fudbal će se igrati. Ovo danas ne smatram samo porazom Radničkog jer Radnički je Klub velike tradicije i ovi sada su samo prolaznici kroz njegovo vreme, ali ovo je poraz svih nas koji Radnički decenijama nosimo u srcu i koji smo se tužni vratili sa Stadiona. Poraz Pirota i Piroćanaca, ako se tako osećate, gospodo sugradjani!
Doduše, video sam neke i drugačijeg raspoloženja.
Dok pišem ovo sećam se dočeka fudbalera posle pobede u Jagodini i prepunog Trga i pleh muzike. Slavio se ulazak u prvu ligu. Tada su svi došli. Danas mnogih nije bilo. Čak i kolega koji su dobro unovčavali svoj rad isto kao i oni u crnim uniformama , koji su danas čuvali poluprazan stadion.
Iskreno verujem da će doći bolje vreme i da će se konačno morati da shvati šta je po značaju u jednom klubu najvažnije, ko i šta. Redosled aktivnosti i pozicije i poslovi ljudi! Ovo poslednjih godina nije bilo to!
Ne znam ko će ostati u Klubu, ali poruka za one koji će ostati ili doći! Čeka vas teška i uporna borba. Morate mnogo više da ,,umete,, i budete bar onoliko jaki, da se suprodstavite onima, koji su ove sezone Radnički oterali tamo gde je fudbalsko poštenje i čast reagovalo.
Život i fudbal teku dalje. Živeće se i igrati u Pirotu. Neke lekcije, moraće ipak da se nauče !
Prva liga Srbije 29. kolo: Radnički – Indjija 0:0 ( 0:0)
Radnički: Stamenković 6,Andjelković 5,Filipović 5 ,Nikolić 6, Ivković 5(M.Mančić) N.Petrov 5, ( N.Mancić)Dojkić 6,Dimitrov 6 ,Jovanović 5,Xuchen 5, (D.Petrov), Lisčević 5. Rezerve: Bulajic, Chenyu,D.Petrov, N.Mancic, M.Mančić.
Inđija: Preković, Ciger, Rogač, Mojsilović, Milisavljević, Nikodijević, Kovačević, Vujasin (K), Plavšić, Anđelković, Ivančević. Trener: Srđan Blagojević.
Radnički (P) |
Inđija |
|||
Ukupno (Domaćin) | Ukupno (Domaćin) | |||
6 | (3) | Broj utakmica | 6 | (3) |
2 | (1) | Broj pobeda | 2 | (2) |
2 | (2) | Broj nerešenih | 2 | (0) |
2 | (0) | Broj poraza | 2 | (1) |
7 | (5) | Dati poeni | 4 | (3) |
4 | (1) | Primljeni poeni | 7 | (2) |
+3 | (+4) | gol razlika na utakmicama | -3 | (+1) |
33% | (33%) | Uspešnost | 33% | (66%) |