Velika Subota - dan uoči Hristovog Vaskrsnuća, sam po sebi je trebao biti dečja radost najlepše sporedne stvari na svetu. Trebao biti dan viteškog nadmetanja mladih ambasadora Pančeva i Indjije, mladih dečaka koji predstavljaju svoj grad svoju porodicu svoj klub i svoje osnovno kućno - roditeljsko vaspitanje. Trebao je, a nije...Dan  uoči Hristovog Vaskrsenja je bio dan velikog poraza sporta , konkretno vojvodjanskog fudbala u kadetskom uzrastu, nedostatak osnovnog roditeljskog vaspitanja kod dečaka, nedostatak viteške igre fudbalskih štosova i vragolija. Juče je bio poraz,  biti posmatrač nečega što se zove fudbalski dvoboj, poraz struke, poraz osnovnih ljudskih vrednosti.

Imali smo priliku podsetiti se na 21.09.2013. kada su indjijski momci bili gosti pančevačkom "Želji". Prisetiti se indjijskog poraza u Pančevu, prisetiti se završetka utakmice i stiska ruke  momcima pobedničke ekipe. Nije bila sramote indjijske dečake to da urade, jer je to u sportskom duhu pozdraviti pobednika. Nisu se libili indjijski dečaci pozdraviti i režisera njihovog poraza, ali i malobrojnu i objektivnu puliku. Nisu se libili ničega, jer su znali da su iz poraza izašli kao veliki pobednici. Pružili su ruku svojim drugarima jer je veličina biti pobednik i u porazu. Njihova Pobeda u porazu se ogledala samim saznanjem da nije bitna – veličina sile koja te napada, već svetinja i čast koju braniš. Znali su indjijski dečaci da su porodica, grad i klub što predstavljaju svetinja i žbog njih nesmeju izgubiti čast. Znali su sve to, jer su iz roditeljkog gnezda poneli nešto što se zove "osnovno kućno vaspitanje" poneli nešto što nema cenu i što se na ulici nemože kupiti.

Danas smo imali čast da nam iz Pančeva stigne sve ono što ne može sportom da se zove, sve ono što je pljunulo na kućni prag i roditeljsko gnezdo. Porazi i pobede su sastavni deo sporta, kao i života uopšte. Porazi su nešto što te ojača da sutra pobediš, ali samo ako si velik i u porazu. Juče su dečaci iz Pančeva predvodjeni svojim strategom, koji se predstavi kao pedagog sa diplomom profesora fiskultune nastave, prikazali kakva nam je budućnost najlepše sporedne stvari na svetu, kakva nam je struka i pedagozi koji brinu o deci. Juče je bio dan kada su pocrvenele sve diplome prosvetni radnika i vaspitača "budućih ljudi".  Juče je struka pokazala svu raskoš pedagogije i znanja tj. epohalnog otkrića kako utakmica treba da traje 46’ i 34’’. Zaboravili smo rezultat...ovde nije bilo pobednika...pobednika neka proglasi neko ko je zadužen i plaćen da se bavi ovakvim situacijama...ovde se pokazala sva nemoć i bruka ljudi koji sebe nazivaju pedagozima. No, vratimo se mi danšnjem  HRISTOVOM  velikom danu Ii njegovim rečima "OPROSTI IM BOŽE...NEZNAJU ŠTO ČINE".