Veliki promet klubova kroz prvoligaško čistilište

U susret prvenstvu Prve lige Srbije bavili smo se malo istorijatom lige i došli do zaključka da je drugi rang izuzetno promenat i po nepisanom pravilu klubovi se u njemu kratko zadržavaju. Doduše znatno više odlaze u amaterske rangove, nego što se vinu visoko, do Super lige. Zahvaljujući bogatoj arhivi našeg portala vratili smo se deset, odnosno pet godina unazad da bi sagledali listu učesnika drugog ranga. Pođimo od kraja sezone 2015-16. godine.

Naslov je ubedljivo osvojio Napredak, koji se posle dužeg vremena vratio među prvoligaše sa šampionskim ambicijama. Od sadašnjih prvoligaša, Loznica je tada bila pretposlednja i preselila se u Srpsku ligu Zapad. Dakle, pre jedne decenije u drugom rangu su bila samo dva kluba koja će startovati u nastupajućoj sezoni, ostali su se srozali do trećeg, četvrto, petog ranga, a neki su se ugasili. Pored Napretka kao drugoplasirana Bačka iz B. Palanke našla je mesto u eliti. Od tog momenta četvrtoplasirana ČSK Pivara nastavila je da posrće i danas tavori u Subotičkoj okružnoj ligi. Za Inđiju bila su nostalgična vremena i kao stabilan prvoligaš, pet godina kasnije stigla je do elite. Beogradski Sinđelić nije dao nagoveštaj da ga u dvadesetim godinama ovog veka očekuje takav pad, koji se završio u Prvoj beogradskoj ligi.

Ugledni prvoligaš, jedno vreme I superligaš, Kolubara je pala na niske grane i u Srpskoj ligi služili su za poporavljanje gol razlike protivnika. Odustali su od Zone i status su priveli u stanje mirovanja. Pomalo nejasan termin za poštovaoce fudbala, uglavnom će igrati sa mlađim kategorijama. Proleter iz Novog Sada tada je bio stabilan prvoligaš a zvezdane tenutke je kasnije doživeo plasmanom u Super ligu. Naprečac se ugasio i kao novi klub startovao od Druge novosadske lige. Zemun je bio deseti da bi već naredne sezone osvojio drugo mesto i plairao se u elitu. Interesanto je da se sličan scenario na kraju sezone ponovio sada, s tim da su uloge zamenili Mačva i klub iz Gornje varoši. BSK Borča se srozala i od te sezone počeo je pad kluba sa druge strane Dunava. Naredne sezone su se našli u grupi ekipa koje su se preselile u treći rang.

Šta reći o Slogi iz Petrovca na Mlavi, koja se u međuvremenu ugasila i sa novim imenom Sloga 33 neuspešno okončala prvenstvo u Zoni I od jeseni igraće u okružnom rangu. Sloboda iz Užica je bila prva iznad crte, i naredne sezone bila je znatno uspešnija i bila na korak od plasmana u Super ligu. I “erama” naredne godine nisu donele berićet i pribegli su gašenju i fuziji kako bi opstali u trećem rangu. Donji Srem iz Pećinaca je bio prvi ispod crte i više se nikada nije oporavio i godinama igra u Vojvođanskoj ligi Jug. Kao što smo pomenuli Loznica se na kraju te sezone preselila u Srpsku ligu Zapad i narednih godina oscilirala je između drugog i trećeg ranga. Danas stabilni superligaš Radnički 1923 u sezoni 2015-16. bio je poslednji i sa bilansom od 22 poraza(dve pobede) bio nedorastao rival za konkurente.

Ako se vratimo u blisku prošlost i pozabavimo spiskom lige iz sezone 2021-22 videćemo da je liga potpuno promenila izgled. Pre pet godina posle skraćenja lige sa 18 na 16 klubova bio je u velikoj meri drugačiji nego pet godina ranije. Od starih prvoligaša egzistirala je Inđija, povratnik Loznica . Inđija je osvojila naslov u regularnom delu da bi u plej-ofu podbacila i završila kao petaSećamo se I superligaških dana i ništa nije nagoveštavalo strmoglav pad koji se danas završio “zamrzavanjem” statusa. Višemilionska dugovanja i blokirani računi bili su kamen o vratu zelenih i jedino logično rešenje bilo je gašenje.

Mladost GAT je kao prvak izborila plasman u Super ligu a četiri godine kasnije klub iz Novog naselja više ne postoji. Javor Matis je bio drugi i igrao na klakalici između prvog i drugog ranga, jedini je pored Loznice i Grafičara u sadašnjem sazivu Prve lige. Železinač iz Pančeva od pre pet godina počinje uzlet ka najvišim dometima i igranja u kvalifikacijama za Ligu Konferencije. Ista konstatacija se može reći za IMT-e, čiji se put nešto kasnije završio u eliti. Radnički iz Sremske Mitrovice se ugasio, a rad OFK Žarkova se sveo na rad sa mlađim selekcijama. Loznica je u međuvremenu ulazila i ispadala u Srpsku ligu Zapad, prošle godine dobila povratnu kartu od strane IO FSS.

Mačva ni približno nije bila uspešna kao danas, oscilirala je između sredine i donjeg dela tabele, da bi prošle sezone doživeli kam-bek i vratili se u elitu posle. RFK Grafičar je proteklih pet sezona konstntno bio u vrhu ili sredini tabele izuzev prošle sezone kada je igrao u plej-autu. Slučaj Rada može biti poučan i slikovit primer srozavanje ugleda nekadašnjeg dugogodišnjeg člana elite u bivšoj Jugoslaviji. Pad građevinara se zaustavio u Prvoj beogradskoj ligi, da bi se vratio u Zonu, sa nerešenim finansijskim pitanjem. Zlatibor je opstao ali je naredne sezone završio kao pretposlednji i od tada je srpskoligaš. Završetak sezone označio je kraj sedmogodišnjeg boravka Budućnosti iz Dobanovaca među prvoligašima.

Timok 1919 je ušao na mala vrata i kao da ih je neko urekao, ispali su i zaustavio u Zoni Istok. Prošle sezone su teškom mukom obezbedili opstanak u Srpskoj ligi Istok. I za OFK Bačku se može izreći slična konstatacija, s tim da su Palančani bili članovi elite i spustili se do Vojvođanske lige. Kabel je bio poslednji da bi prošle sezone vratio među prvoligaše i ekspresno ispao.

Od povratnika beležimo da se Teleoptik posle sedam godina vraća među prvoligaše, a Metalac nakon dve godine. OFK Bor 1919 je davno vedrio i oblačio u eliti bivše Jugoslavije i kao finalista kupa izašao u Evropu. Proleter 023 ne treba dovoditi u vezu sa nekadašnjim članom drugog ranga SFRJ. Elemirci su se preobukli u ime slavnog kluba i promenili sedište. TSC se vratio posle sedam, Napredak posle deset, a Spartak nakon 17 godina.