Reakcije na izjavu trenera Marka Neđića

Foto: Prva liga Srbije

Intervju sa trenerom Markom Neđićem iz RFK Grafičara izazvao je reakcije njegovih kolega, posebno onaj nepopularan deo, gde se ne biraju sredstva da se dođe do željenog rezulta.

"Ovo ih može samo ojačati i pokazati da imaju karakter, moramo da se borimo, teško je protiv “betona”, rivali se brane sa svih 11 igrača u strogom defanzivni bloku. Po kakvim samo terenima igramo, to je skandal, od igre ne može biti ni reči. Treba naglasiti da je ekipa izuzetno mlada sa prosekom ispod 18 godina, svaku utakmicu počinjemo sa 11 bonusa".

Bilo je povoljnih reakcija, kolege su podržale Neđića sa željom da istraje u nastojanjima da se ekipa vrati na stazu uspeha. Više nas je intrigirala polemička mišljenja i kritički osvrti na ove teme.

Jedan od stručnjaka je izrazio sumnju da će im se (RFK Grafičaru) obiti o glavu preterano forsiranje mladih igrača. Insistiranje da se deca od 16-17 godina nose sa znatno iskusnim seniorima nema nigde, ni u Barseloni. Razumem, kaže, da imaš 4-5 top klinaca i da se forsiraju, ali imati kompletan roster od maloletnika u fazi kad još nisu formirani psihofizički, nije u redu. Čemu onda, pita se, uporedo imati kadetsko-omladinsku selekciju.

Drugi trener potpuno razume Neđićev problem. Kaže da mu nije lako, ali morao je da ode kada je bilo najlepše. Teško je ponoviti rezultate iz prethodne dve sezone. U tom kontekstu pominje slučaj prethodnika Miliju Žižić, koji je sa RFK Grafičarem osvojio ligu pa su ga u sledećoj sezoni sklonili posle šest kola. Dodaje da je mladi stručnjak izašao iz zone komfora i mora, između ostalog, da decu nauči da probijaju protivničku defanzivu (bunker). Neki igrači, kaže, to neće nikad naučiti, jer nemaju kvalitet, i vremenom dok sazrevaju shvatiće svoje mogućnosti.

Klinci se na silu guraju u “vatru” od kojih se malo ko ostvari u crveno-belom dresu. Teško je nabrojati igrača koji je prošao omladinsku školu Zvezde i igrao standardno barem jednu sezonu u poslednjih deset godina. Jedini zuzetak je Strahinja Eraković.

Mladi stručnjak ima veliku podršku Zvezde, navodi drugi. Sumnja se da je u pitanju razvojna priča kako se predstavlja. Jer, ako jeste, čemu tolika frka. Radi se o takmičarskoj priči koja nema kraja. Deca se troše bez jasne budućnosti i šanse da zaigraju u voljenom klubu. Formiraju se za druge klubove Super i Prve lige, inostranstvo... Sumnja se da iza svega stoje previše ambiciozni i dobro platežni roditelji.

Zaključak većine je da treneri u Srbiji žele da traju što duže, u ligama gde je sve kvarljivo. Treneri se malo bave sobom i sopstvenom edukacijom, stavljeni su u službu kluba i isključivo rezultata. Zatim analizom sopstvene igre, jer nam ona šalje signale šta treba i kao nadalje. Najviše se uči iz poraza, najteže iz pobede.