Foto: facebook.com/fknovipazar.zvanicna

Karijera Envera Alivodića (35) trajala je oko dve decenije, od toga osam godina proveo je u Novom Pazaru, gde je i završio karijeru. Pored plavog dresa, veliki trag je ostavio u Vojvodini, gde je izabran u tim decenije. Osim popularnih "lala" igrao je u Čukaruičkom, Napretku, BSK Borči. Bio je u zrelim igračkim godinama na pragu prelaska u Partizan, ali se promennila uprava i transfer se izjalovio.

Alivodić kao da je bio predodređen da uspe i ostvari se na velikoj fudbalskoj sceni. Nije bilo lako krčiti put do slave, ali snagom volje i neospornim talentom peo se ka vrhu. Stekao je ime i reputaciju  još dok je kao mlad igrač nosi plavi dres i kasnije u još nekoicine naših superligaša. Kada je osetio da je prevazišao matičnu sredinu, još kao mlad digao je sidro i krenuo da na  širokim fudbalskim prostorima demonstrira  znanje i umeće.

Kolika je veličina i karakter vidi se kada je još pre četiri meseca doneo odluku da na kraju sezone okači kopačke o klin. Nije ga pokolebala ni mogućnost da se od fudbala i voljenog kluba oprosti na superligaškoj sceni. Mogao je ali bi to odudaralo od njegovog lika i dela.  

- Još pre deset godina rekao sam sebi, primetim li da nisam na nivou na kojem znam da budem, otići ću. Želeo sam svima da ostanem u lepom sećanju, zato je kraj karijere došao onda kad je i trebalo do njega da dođe - objašnjava Alivodić i dugo će pamtiti oproštajnu utakmicu protiv Radničkog 1923, i dekor koji su mu priredili navijači.

Pre skoro dve decenije, na utakmici sa ZSK-om u Valjevu, treneri Enver Gusinac i Ljutva Bogućanin su mu ukazali poverenje, i od tada rezervisao je dres prvotimca.  

- Poštujem, veli, sve fudbalske navijače, ali Novi Pazar ima ono što je jedino još privilegija najvećih klubova. Veliko im hvala, priredili su mi dan za pamćenje. Nije se dugo zadržao u matičnom klubu i usledio je odlazak u redove Radničkog iz Niša.

Tada sam bio omladinski reprezentativac SR Jugoslavije, i doslovce mi je rečeno da neću imati status reprezentativca ukoliko ne budem igrao u višem rangu od Srpske lige. Morao sam da odem i mislim da nisam pogrešio u izboru Niša. Bio sam najbolje ocenjeni igrač i strelac 16 golova na 15 utakmica u dresu omladinskog tima. Kada mi je istekao omladinski staž vratio sam se u Novi Pazar i ušao u prvi tim, koji se izborio  plasman u Drugu ligu. Tu su me primetili stručnjaci iz Čukaričkog i već sa 19 godina igrao sam sve utakmice u eliti za ’’brđane’’ - seća se svojih početaka u seniorskoj konkurenciji.

Svuda  se osećao sjajno, ali uvek naglasi period proveden u Vojvodini, zbog osvojenog kupa, prvog u istoriji kluba, u jubilarnoj godini proslave sto godina postojanja. U Kruševcu su ga prihvatili kao da je bio domaći igrač i brzo je postao njihov ljubimac.

- Svi ti klubovi su me oblikovali kao igrača, ali Novi Pazar je na prvom mestu. Svuda sam igrao srcem, ali nigde kao u Pazaru. Upornos je ono što me je uvek krasilo, po uspeh sam išao i glavom kroz zid - otkriva svoju karakternu crtu. Ostvario se kao seniorski reprezentativac, pre tri godine, u prijateljskoj utakmici kao kapiten protiv SAD-a u San Dijegu. Kad sam bio na vrhuncu očekivao sam poziv, ali bilo je mnogo velikih igrača iz najvećih evropskih klubova, pa je razumljivo što me nije bilo. Doživeo sam najveću čast da nosim reprezentativni dres, i to kao debitant u 32. godini - kaže sportista koji nikada nije izgovorio ružnu reč o rivalu. Za njega je fudbal viteško odmeravanje snaga. Poštujući sebe, veli, poštovao sam i protivnika.

Dodatni problem Alivodiću je predsavljala odvojenost od porodice, koja je sve vreme bila u Danskoj, novom staništu jednom od najboljih fudbalera Novog Pazara u ovom veku. - To je i razlog što prethodni period smatram jednim od najtežih u životu. Važno je da smo svi sačuvali zdravlje i ponovo smo na okupu (u međuvremenu Alivodić se priključio porodici u ovoj skandinavskoj zemlji).  

Trener Kenan Kolašinac u tri navrata sarađivao je sa poznatim igračem. - Alivodić je protitip pravog profesionalca, koga su navijači obožavali. Radilica na terenu, jak na lopti, tehnički dobro potkovan, šutirao je na gol iz svih pozicija - naglašava poznati stručnjak i dodaje da je Alivodićev deda sa majčine strane, Salko Rašljanin ostavio traga igrajući na istoj poziciji kao kasnije i njegov unuk, dalekih 60-ih i 70-ih godina prošlog veka.