Intervju: Rukometašice Jagodine Jelena i Nadežda Bogdanović

U današnjem intervjuu razgovaraćemo sa dve sestre koje nastupaju za prvi tim Jagodine, to su Nadežda i Jelena Bogdanović.

Kada ste počele da se bavite ovim sportom i zašto ste se opredelile za ovo?

- Nađa: Ovim sportom sam počela da se bavim 2009. sa 11 godina. U školi je trener Jagodine delio flajere pa sam se opredelila za ovaj sport, u početku nisam znala šta je rukomet dok nisam upoznala svog trenera koji me je uputio u rukometne vode Marko Marković.

- Jelena: Takođe kao i Nađa rukometom sam počela da se bavim iz razloga "da probam" 2010. sa 10. godina, konsultovala sam se sa roditeljima između odbojke i rukometa u kome sam čvrsto odlučila da to bude rukomet i sada mogu reći da se nisam pokajala jer sam uspešna u tome što radim i pre svega stvorila se velika ljubav prema rukometu. 

Prvi trening i utisci?

- Nađa: Na prvom treningu nisam znala toliko o rukometu dok nisam počela da učim o tome, treneri su mi dosta pomogli kada su prepoznali moj potencijal na poziciji golmana, prva pozicija je bila levi bek. 

- Jelena: Na prvom treningu je vladala velika trema kako će to sve da izgleda, ali što je više trening odmicao pozitivna trema se smanjivala i taj trening je presudio da ja nastavim da se bavim ovim sportom. Bilo je veoma zabavno, upoznala sam divne osobe sa kojima sam i dalje u dobrim odnosima.

Prva utakmica, osećanja i nastup?

- Nađa: 2010. debitujem na utakmici u hali u Velikoj Plani protiv istoimene ekipe gde su igračice bile dosta starije od nas, to je bio i prvi gol koji sam postigla na prvoj utakmici govori Nadja kroz šalu, zatim trener me sledeći trening prebacuje na poziciju golmana na kojoj sada igram. 

- Jelena: Bila sam u Velikoj Plani isto kao Nađa, debitovala sam na poziciji levog krila koje sam igrala godinu dana i to je bilo prelepo iskustvo za mene. 

Da li ste imale podršku porodice za ono što radite?

- Nađa: Naravno, u ovo me je sve uveo tata i bez njega ne bih došla do ovih rezultata...

- Jelena: Podrška porodice mi je bila veoma značajna gde je prednjačio tata da istrajem u ovome. 

Da li ste posećivale rukometne kampove i kada? 

- Nađa: Učestvovala sam na kampu Andree Lekić, naše proslavljene rukometašice koji je pritom i moj uzor. Kamp se organizovao u Makedonskom gradu Ohrid u kome sam radila na sebi 7 dana sa vrhunskom reprezentativkom Katarinom Tomaševic i nekadašnjom rukometašicom Brankom Jovanović koja je sada nas najbolji golmanski trener po mom mišljenju, to je bilo 2015. godine. Posetila sam takođe "international handball goalkeeper camp" u hrvatskom gradu Omišu gde sam stekla nova iskustva i upoznala nove trenere koji su se proslavili u ovom sportu i od kojih sam za tih 7 dana dosta toga naučila. 

- Jelena: Nisam posećivala kampove ali imam veliku želju da jednog dana odem na internacionalni kamp. Vreme sam posvećivala u pripremnom periodu individualnom radu. 

Prvo zvanicno priznanje ili medalja?

- Nađa: Prva medalja je bila kada smo osvojile turnir 2010. godine u Kragujevcu i to je bila zlatna medalja i pritom prva.

- Jelena: Moja prva medalja je bila takodje turnir u Kragujevcu ali dve godine kasnije kada sam sa svojom ekipom osvojila drugo mesto. 

Da li ste u životu imale puno odricanja zbog ovog sporta.

- Nađa: Naravno da jesam, u svakom sportu ako želimo uspeh moramo da se odreknemo nekih stvari.

- Jelena: Svakako da jesam i još uvek postoje ta odricanja radi profesionalizma, mislim da do svog cilja jedino mogu stići na taj način.

Da li ste usklađivale školu i rukomet i da li je rukomet bio na prvom mestu?

- Nađa: Naravno da je bilo teško uskladiti te dve bitne stavke u mom životu ali na neki način se sve usklađivalo vremenom...

- Jelena: Nama je trener uvek pričao da je škola uvek na prvom mestu, kada sam prešla da igram za prvi tim bilo je teže usklađivati treninge i školu jer su bili treninzi učestaliji. 

Najteži i najlepši trenutak u karijeri?

- Nađa: Najteži trenutak u karijeri je bila moja povreda koja se dogodila 2011. godine kada sam povredila koleno, povreda me je odvojila od parketa 6 meseci dok mi je najlepši trenutak bio moja prva odigrana utakmica u Evropskom takmičenju protiv Austrijskog Trofajaha gde smo odnele pobedu u obe utakmice. 

- Jelena: Najteži trenutak u karijeri mi je bio kada smo promenili trenera i način treniranja, bilo je veoma teško navići se na taj trenažni proces. Bilo mi je dosta teško zato što smo igrali poslednji turnir sa svojom generacijom koji smo neslavno izgubili u Aranđelovcu protiv Avale. Najlepši trenutak je pobeda nad ekipom Zaječara koji je Jagodina dugo iščekivala.

Da li razmišljate kada ćete završiti karijeru?

- Nađa: Uopšte ne razmišljam o tome, mislim da je prerano pričati o tome. Mislim da sam na pravom putu da ostvarim svoje snove.

- Jelena: Do sada nisam razmišljala o tome, tek sam na početku karijere. 

Za kraj, poruka koja vas vodi kroz ovaj sport?

- Nađa: Samo radom i trudom može se ostvariti svaki cilj. 

- Jelena: Nikad ne odustaj od onog što voliš jer samo upornošću možeš ostvariti svoje snove.